Preživari — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
| classis = -{[[Mammalia]]}- |
| classis = -{[[Mammalia]]}- |
||
| ordo = -{[[Artiodactyla]]}- |
| ordo = -{[[Artiodactyla]]}- |
||
| subordo = '''Ruminantia''' |
| subordo = '''-{Ruminantia}-''' |
||
}} |
}} |
||
'''Preživari''' su [[sisari]] iz reda [[papkari|papkara]] koji [[varenje|vare]] biljnu hranu tako što je prvo omekšaju u prednjem delu svog stomaka, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva ''preživanje''. U preživare spadaju [[krava]], [[koza]], [[ovca]], [[žirafa]], [[bizon]], [[jak]], [[jelen]], [[alpaka]], [[lama]], [[gnu]] i [[antilopa]]. |
'''Preživari''' su [[sisari]] iz reda [[papkari|papkara]] koji [[varenje|vare]] biljnu hranu tako što je prvo omekšaju u prednjem delu svog stomaka, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva ''preživanje''. U preživare spadaju [[krava]], [[koza]], [[ovca]], [[žirafa]], [[bizon]], [[jak]], [[jelen]], [[alpaka]], [[lama]], [[gnu]] i [[antilopa]]. |
||
Верзија на датум 27. децембар 2010. у 14:01
| Preživari | |
|---|---|
| |
| Holštajn krava | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | Ruminantia
|
Preživari su sisari iz reda papkara koji vare biljnu hranu tako što je prvo omekšaju u prednjem delu svog stomaka, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću. Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva preživanje. U preživare spadaju krava, koza, ovca, žirafa, bizon, jak, jelen, alpaka, lama, gnu i antilopa.
Karakteristike organa za varenje preživara
Stomak preživara se sastoji od četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni mikroorganizama koji pomažu pri varenju. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi enzimi. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan. Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na masne kiseline koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski metan. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac. Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želudca. U njemu dolazi do sekrecije hlorovodonične kiseline i enzima koji služe za varenje proteina i ugljenih hidrata. Iz želudca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa žuči, pankreasnim sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, dolazi debelo crevo, gde se vrsi apsorpcija vode i formiranje izmeta.
Preživari i klimatske promene
Moguće je da proizvodnja metana od strane životinja doprinosi efektu staklene bašte i klimatskih promena. Procenjuje se da proizvodnja metana od strane životinja, pre svega preživara, učestvuje sa 15 do 20% u ukupnoj svetskoj proizvodnji metana.