Пређи на садржај

Глаголски придев трпни — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 89.216.55.8 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
{{Глаголски облици}}
'''Глаголски придев трпни''', или пасивни партицип, неличан је [[глаголски облик]] који означава да се на некоме или нечему врши, или се (из)вршила нека радња. Другим речима, описује да неко или нешто трпи вршење радње. Као и остали пасивни облици [[глагол]]а, може постојати само код прелазних глагола<ref name="klajn">Klajn, I. Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 127–130.</ref>.
{{Глаголска времена}}
 
'''Глаголски придев трпни''' је неличан [[глаголски облик]]. Означава да се на некоме или нечему вршила или извршила нека радња, тј. да неко трпи вршење радње. Гради се од инфинитивне или презентске основе прелазних глагола и наставака:
Попут осталих глаголских облика, глаголски придев трпни може бити свршеног и несвршеног вида, може бити повратан или неповратан, а у реченици може имати објекат и адвербијал као допуне<ref name="mar"/>. Глаголски придев трпни (и остали партиципи) могу означавати [[прошло време|прошло]] и [[презент|садашње време]], али не могу означавати [[будуће време]].
 
Трпни глаголски придев служи за грађење [[пасив]]а, а може имати и [[атрибут]]ивну функцију уз [[именице]]. У неким језицима, трпни глаголски придев може имати [[предикат]]ивну и полупредикативну функцију, као и функцију издвојеног атрибута.
 
== Глаголског придев трпни у српском језику ==
 
Трпни глаголски придев у [[српски језик|српском језику]] има посебне облике за сва три [[род (граматика)|рода]] у једнини и множини. Мења се по [[падеж]]има, налик [[придеви]]ма са непалаталним завршетком. У ретким случајевима глаголски придев трпни гради се од повратног глагола (нпр. заљубљен од заљубити се)<ref name="klajn"/>. У српском језику не постоји трпни глаголски придев садашњег времена, већ само прошлог<ref name="mar">Marojević R. 1994. Gramatika ruskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 217–225.</ref>. Глаголски придев трпни се ретко употребљава у говорном језику, док се често може уочити у писаном језику (научном, пословном, публицистичком).
 
Глаголски придев трпни гради се од [[инфинитив]]не или [[презент]]ске глаголске основе и посебних наставака. Тип наставака зависи од типа инфинитивне основе, уз ретке изузетке. Наставци за грађење глагослког придева трпног су:
# -н, -на, -но, -ни, -не, -на;
# -ен, -ена, -ено, -ени, -ене, -ена;
# -вен, -вена, -вено, -вени, -вене, -вена;
# -т, -та, -то, -ти, -те, -та.
 
Има посебне облике за сва три рода у једнини и у множини. Служи за грађење сложених глаголских облика.
=== Наставак -н ===
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ати, а инфинитивна основа на -а, глаголски придев трпни гради се додавањем наставка -н.
 
Примери:
#* нацрта-ти > нацрта + -н > нацрта'''н''', (нацрта'''на''', нацрта'''но''', нацрта'''ни''', нацрта'''не''', нацрта'''на''',)
* прочита-ти > прочита + -н > прочита''н'' (прочита''на'', прочита''но'', прочита''ни'', прочита''не'', прочита''на'')
# - сруш'''ен''', сруш'''ена''', сруш'''ено''', сруш'''ени''', сруш'''ене''', сруш'''ена''',
#* позва-ти > позва + -н > забринупозва'''тн''', забрину(позва'''тана''', забринупозва'''тоно''', забринупозва'''тини''', забринупозва'''тене''', забринупозва'''тана''',)
 
=== Наставак -ен ===
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -сти, а презентска основа на -с, -з, -д, -т или -б, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
 
Примери:
* потрести (ист. по-трес-ти) > потрес + -ен > потрес'''ен''' (потрес'''ена''', потрес'''ено''', потрес'''ени''', потрес'''ене''', потресе'''ена''')
* загристи (ист. за-гриз-ти) > загриз + -ен > загриз'''ен''' (загриз'''ена''', загриз'''ено''', загриз'''ени''', загриз'''ене''', загриз'''ена''')
* пробости (ист. про-бод-ти) > пробод + -ен > пробод'''ен''' (пробод'''ена''', пробод'''ено''', пробод'''ени''', пробод'''ене''', пробод'''ена''')
* прести (ист. пред-ти) > пред + -ен > пред'''ен''' (пред'''ена''', пред'''ено''', пред'''ени''', пред'''ене''', пред'''ена''')
* плести (ист. плет-ти) > плет + -ен > плет'''ен''' (плет'''ена''', плет'''ено''', плет'''ени''', плет'''ене''', плет'''ена''')
* грепсти (ист. греб-сти) > греб + -ен > греб'''ен''' (греб'''ена''', греб'''ено''', греб'''ени''', греб'''ене''', греб'''ена''')
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи, а [[сугласник]] којим се презентска основа завршава подлеже [[палатализација|палатализацији]], трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
 
Примери:
* испећи > испеч + -ен > испеч'''ен''' (испеч'''ена''', испеч'''ено''', испеч'''ени''', испеч'''ене''', испеч'''ена''')
* затећи > затеч + -ен > затеч'''ен''' (затеч'''ена''', затеч'''ено''', затеч'''ени''', затеч'''ене''', затеч'''ена''')
* рећи > реч + -ен > реч'''ен''' (затеч'''ена''', затеч'''ено''', затеч'''ени''', затеч'''ене''', затеч'''ена''')
* жећи > жеж + -ен > жеж'''ен''' (жеж'''ена''', жеж'''ено''', жеж'''ени''', жеж'''ене''', жеж'''ена''')
* врћи > врш + -ен > врш'''ен''' (врш'''ена''', врш'''ено''', врш'''ени''', врш'''ене''', врш'''ена''')
 
Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се не завршава на -ивати, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу.
 
Пример:
* разбити > разбиј + -ен > разбиј'''ен''' (разбиј'''ена''', разбиј'''ено''', разбиј'''ени''', разбиј'''ене''', разбиј'''ена''')
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ити или -ети, а прво лице презента на -им, трпни глаголски придев настаје додавањем наставка -ен на презентску основу. Ако се презентска основа завршава непалаталним сугласником, долази до [[јотовање|јотовања]].
 
Примери:
* уплашити > уплаш + ен > уплаш'''ен''' (уплаш'''ена''', уплаш'''ено''', уплаш'''ени''', уплаш'''ене''', уплаш'''ена''')
* населити > насел + ј + ен > насељ'''ен''' (насељ'''ена''', насељ'''ено''', насељ'''ени''', насељ'''ене''', насељ'''ена''')
* очистити > очист + ј + ен > очишћ'''ен''' (очишћ'''ена''', очишћ'''ено''', очишћ'''ени''', очишћ'''ене''', очишћ'''ена''')
* љубити > љуб + ј + ен > љубљ'''ен''' (љубљ'''ена''', љубљ'''ено''', љубљ'''ени''', љубљ'''ене''', љубљ'''ена''')
=== Наставак -вен ===
 
Код свршених глагола чији се инфинитив завршава на -ити, презентска основа на -иј, а несвршени парњак се завршава на -ивати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
 
Примери:
* заши-ти > заши + -вен > заши'''вен''' (заши'''вена''', заши'''вено''', заши'''вени''', заши'''вене''', заши'''вена''')
* проли-ти > проли + -вен > проли'''вен''' (проли'''вена''', проли'''вено''', проли'''вени''', проли'''вене''', проли'''вена''')
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ути, код којих се презентска основа не завршава на -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
 
Пример:
* надути > наду + -вен > наду'''вен''' (наду'''вена''', наду'''вено''', наду'''вени''', наду'''вене''', наду'''вена''')
 
Код неких глагола на -ети, углавном неправилних, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -вен на инфинитивну основу.
 
Примери:
* млети > мле + –вен > мле'''вен''' (мле'''вена''', мле'''вено''', мле'''вени''', мле'''вене''', мле'''вена''')
* снабдети > снабде + -вен > снабде'''вен''' (снабде'''вена''', снабде'''вено''', снабде'''вени''', снабде'''вене''', снабде'''вена''')
* жети > жње + -вен > жње'''вен''' (жње'''вена''', жње'''вено''', жње'''вени''', жње'''вене''', жње'''вена'''); али се среће и ''жет''
* сатрти > сатр + -вен > сатр'''вен''' (сатр'''вена''', сатр'''вено''', сатр'''вени''', сатр'''вене''', сатр'''вена'''); али се среће и облик ''сатрт''
 
=== Наставак -т ===
Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нути или -сути, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
 
Пример:
*надахнути > надахну + -т > надахну'''т''' (надахну'''та''', надахну'''то''', надахну'''ти''', надахну'''те''', надахну'''та''')
*просути > просу + -т > просу'''т''' (просу'''та''', просу'''то''', просу'''ти''', просу'''те''', просу'''та''')
 
Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -нати, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
 
Пример:
*признати > призна + -т > призна'''т''' (призна'''та''', призна'''то''', призна'''ти''', призна'''те''', призна'''та''')
 
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ети , а презентска основа је проширена гласом -м или -н, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
 
Примери:
* узети > узе + -т > узе'''т''' (узе'''та''', узе'''то''', узе'''ти''', узе'''те''', узе'''та''')
* проклети > прокле + -т > прокле'''т''' (прокле'''та''', прокле'''то''', прокле'''ти''', прокле'''те''', прокле'''та''')
 
Код глагола са ''слоготворним р'' у инфинитиивној основи, глаголски придев трпни настаје додавањем наставка -т на инфинитивну основу.
* застрти > застр + -т > застр'''т''' (застр'''та''', застр'''то''', застр'''ти''', застр'''те''', застр'''та''')
 
=== Изузеци ===
Рачунар је ''купљ'''ен'''''.
Поједини глаголи могу имати два облика трпног придева.
* жети: жње'''вен''' и же'''т'''
* сатрти: сатр'''вен''' и сатр'''т'''
* дати: да'''т''' и да'''н''' (и префиксалне изведенице: продат и продан, предат и предан, издат и издан...)
* добити: добиј'''ен''' и доби'''вен'''
* донети: донес'''ен''' и доне'''т'''
 
== Литература ==
{{кратко}}
{{Извори}}