Перфекат

Перфекат (од лат. perfectus — „свршен”) или прошло време је сложен и личан глаголски облик који означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости.^[1] Перфекат је присутан у великом броју језика (нпр. шпански, енглески, латински, јужнословенски језици). Често има следећи аналитички облик: модални-помоћни глагол (бити/имати) + глаголски придев (нпр. шп. ha venido, староруски пришьлъ есть).^[2]

Историјски развој

Перфекат у српском језику има дугу историју развоја која сеже до прасловенског периода. У старословенском језику перфекат је имао ограничену употребу и означавао је резултативно стање које је последица претходне радње.^[3]

Током развоја српског језика, перфекат је постепено проширивао своју употребу на рачун других прошлих времена, посебно аориста и имперфеката.^[4] Овај процес је кулминирао у 20. веку када је перфекат постао доминантно прошло време у стандардном српском језику.

Перфекат у српском језику

У српском језику перфекат је од 1945. године најупотребљаваније прошло време, и сам назив прошло време се користи као синоним за перфекат.^[1] Перфекат се у српском језику гради од несвршеног облика презента глагола „јесам" и радног глаголског придева: радио сам, тј. ја сам радио.

У српском, перфекат се може градити и од свршених и од несвршених глагола, те у савременом језику замењује аорист, имперфекат и плусквамперфекат.^[5] Од перфекта помоћног глагола бити се гради плусквамперфекат.

Творба перфекта

Перфекат се твори од два дела:^[1]

Помоћни глагол - презент глагола „јесам" (сам, си, је, смо, сте, су)
Радни глаголски придев - који се слаже са субјектом у роду и броју

Радни глаголски придев се твори од инфинитивне основе глагола додавањем наставака:

Мушки род: -о (радио, певао, носио)
Женски род: -ла (радила, певала, носила)
Средњи род: -ло (радило, певало, носило)

Ред речи

У српском језику постоје две могућности за ред речи у перфекту:^[6]

Енклитички ред: радио сам, певала си, дошао је
Проклитички ред: ја сам радио, ти си певала, он је дошао

Енклитички ред је чешћи у неутралном говору, док се проклитички ред користи за наглашавање субјекта.

Семантичке вредности

Перфекат у српском језику има више семантичких функција:^[7]

Резултативни перфекат

Означава стање које је резултат претходне радње:

Отворио сам прозор (прозор је сада отворен)
Написала је писмо (писмо је написано)

Егзистенцијални перфекат

Означава искуство које је субјект стекао током живота, без прецизирања када се то догодило:^[7]

Био сам у Паризу (имам то искуство)
Читао сам ту књигу (познајем њен садржај)
Јео сам кинеску храну (знам какав је укус)

Овај тип перфекта наглашава чињеницу да се нешто десило, а не време када се то догодило.

Перфекат недавне прошлости

Означава радње које су се десиле у блиској прошлости:

Управо сам стигао
Малочас је отишла

Примери и употреба

Перфекат глагола „радити" и „певати" за све родове:^[1]

Лице	Једнина	Множина
1.	Ја сам радио/радила/радило Ја сам певао/певала/певало	Ми смо радили/радиле/радила Ми смо певали/певале/певала
2.	Ти си радио/радила/радило Ти си певао/певала/певало	Ви сте радили/радиле/радила Ви сте певали/певале/певала
3.	Он/она/оно је радио/радила/радило Он/она/оно је певао/певала/певало	Они/оне/она су радили/радиле/радила Они/оне/она су певали/певале/певала

Негација

Негација перфекта се врши помоћу негативних облика помоћног глагола:^[1]

Нисам радио (уместо не сам радио)
Није дошла (уместо не је дошла)
Нису певали (уместо не су певали)

Перфекат у другим језицима

Романски језици

У романским језицима перфекат има различите облике и функције. У француском језику passé composé се гради са помоћним глаголима avoir или être и партиципом прошлим.^[8]

Германски језици

У енглеском језику перфекат (present perfect) се гради са помоћним глаголом have и партиципом прошлим: I have worked, She has come.^[9]

Словенски језици

У другим словенским језицима перфекат има различит степен развоја. У руском језику перфекат је нестао, док се у бугарском и македонском задржао као важно прошло време.^[10]

Стилистичка употреба

У савременој српској књижевности перфекат се користи као основно приповедачко време.^[11] Многи писци користе перфекат за стварање ефекта непосредности и блискости са читаоцем.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Станојчић, Живојин; Поповић, Љубомир (1997). Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 104—107.
^ Comrie, Bernard (1976). Aspect: An Introduction to the Study of Verbal Aspect and Related Problems. Cambridge University Press. стр. 52-65.
^ Хам, Јосип (1974). Старославенска граматика. Загреб: Школска књига. стр. 95—98.
^ Ивић, Павле (1986). Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 148—152.
^ Стевановић, Михаило (1969). Савремени српскохрватски језик I-II. Београд: Научна књига. стр. 340—345.
^ Пипер, Предраг; Клајн, Иван (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 267—269.
^ ^а ^б Танасић, Срето (2003). „Синтакса глагола”. Српски језик. 8: 123—145.
^ Grevisse, Maurice (1993). Le bon usage. Duculot. стр. 678—682.
^ Quirk, Randolph (1985). A Comprehensive Grammar of the English Language. Longman. стр. 188-195.
^ Конески, Блаже (1967). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Култура. стр. 245—248.
^ Ковачевић, Милош (1998). Стилистика и граматика стилских фигура. Никшић: Јасен. стр. 145—147.

Литература

Станојчић, Живојин; Поповић, Љубомир (1997). Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, Михаило (1969). Савремени српскохрватски језик I-II. Београд: Научна књига.
Пипер, Предраг; Клајн, Иван (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Танасић, Срето (2005). Синтаксичке теме. Београд: Београдска књига.

Спољашње везе

[stanojevic-1] а ^б ^в ^г ^д Станојчић, Живојин; Поповић, Љубомир (1997). Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 104—107.

[comrie-2] Comrie, Bernard (1976). Aspect: An Introduction to the Study of Verbal Aspect and Related Problems. Cambridge University Press. стр. 52-65.

[hamm-3] Хам, Јосип (1974). Старославенска граматика. Загреб: Школска књига. стр. 95—98.

[ivic-4] Ивић, Павле (1986). Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 148—152.

[stevanovic-5] Стевановић, Михаило (1969). Савремени српскохрватски језик I-II. Београд: Научна књига. стр. 340—345.

[piper-6] Пипер, Предраг; Клајн, Иван (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 267—269.

[tanasic-7] а ^б Танасић, Срето (2003). „Синтакса глагола”. Српски језик. 8: 123—145.

[grevisse-8] Grevisse, Maurice (1993). Le bon usage. Duculot. стр. 678—682.

[quirk-9] Quirk, Randolph (1985). A Comprehensive Grammar of the English Language. Longman. стр. 188-195.

[koneski-10] Конески, Блаже (1967). Граматика на македонскиот литературен јазик. Скопје: Култура. стр. 245—248.

[kovacevic-11] Ковачевић, Милош (1998). Стилистика и граматика стилских фигура. Никшић: Јасен. стр. 145—147.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]