Перфекат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Глаголски облици
Лични
Презент
Аорист
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Футур I
Футур II
Императив
Потенцијал
Нелични
Инфинитив
Радни глаголски придев
Трпни глаголски придев
Глаголски прилог садашњи
Глаголски прилог прошли

Перфекат (лат. perfectus — свршен) је сложен и личан глаголски облик који означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости. Перфекат је присутан у великом броју језика (нпр. шпански, енглески, латински, јужнословенски језици). Често има следећи аналитички облик: модални-помоћни глагол (бити/имати) + глаголски придев (нпр. шп. ha venido, староруски пришьлъ есть).

Перфекат у српском језику[уреди]

У српском језику перфекат је најупотребљаваније прошло време, и сам назив прошло време се користи као синоним за перфекат. Перфекат се у српском језику гради од несвршеног облика презента глагола „јесам“ и радног глаголског придева: радио сам, тј. ја сам радио. У српском, перфекат се може градити и од свршених и од несвршених глагола, те у савременом језику замењује аорист, имперфекат и плусквамперфекат.

Примери и употреба[уреди]

Перфекат глагола „радити“ за све родове:


Лице Једнина Множина
1. Ја сам радио (радио сам) Ја сам радила (радила сам) Ми смо радили (радили смо) Ми смо радиле (радиле смо)
2. Ти си радио (радио си) Ти си радила (радила си) Ви сте радили (радили сте) Ви сте радиле (радиле сте)
3. Он је радио (радио је) Она је радила (радила је) Оно је радило (радило је) Они су радили (радили су) Оне су радиле (радиле су) Она су радила (радила су)