Јеванђеље по Марку — разлика између измена
проширено |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Јеванђеље по Марку''' ({{јез-гр|Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον}} ''Kata Markon euangelion'') је друга књига [[Нови завет| Новог завета]], најкраће је и најједноставније [[јеванђеље]]. Библијска скраћеница књиге је ''Мк''. |
'''Јеванђеље по Марку''' ({{јез-гр|Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον}} ''Kata Markon euangelion'') је друга књига [[Нови завет| Новог завета]], најкраће је и најједноставније [[јеванђеље]]. Библијска скраћеница књиге је ''Мк''. |
||
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је |
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво. |
||
Марково еванђеље бележи оно што је [[Исус]] чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[ускрснуће]]. Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] у Риму. |
Марково еванђеље бележи оно што је [[Исус]] чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] у Риму. |
||
[[Слика:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|200п|лево|Марко Јеванђелист]] |
[[Слика:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|200п|лево|Марко Јеванђелист]] |
Верзија на датум 15. април 2011. у 03:12
Књиге Новог завета |
---|
Књиге Старог завета |
Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.[1] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.
Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.[1] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.[2] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.[2] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.
Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године[3][4], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.
Извори
- ^ а б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
- ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
- ^ James R. Edwards, The Gospel according to Mark, The Pillar New Testament Commentary, Wm. Eerdmans 2002, p. 9.
- ^ R. T. France, The Gospel of Mark: A Commentary on the Greek text, NICNT, Wm. Eerdmans, 2002, p. 39