Јајинци — разлика између измена

Координате: 44° 44′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.733333° С; 20.483333° И / 44.733333; 20.483333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.239.158 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25: Ред 25:


==Становништво==
==Становништво==
Јајинци су биле одвојено насеље до [[1970е|1970их]], када су званично припојени ужој територији града. Константни раст становништва је заустављен током [[1990е|1990их]], али су након [[распад Југославије|распада Југославије]] уз велики прилив избеглица, Јајинци наставили да расту током почетка [[2000е|2000их]]. Становништво Јајинаца према званичним пописима (до 1971. као посебно насеље, од тада као месна заједница Београда):
Јајинци су биле одвојено насеље до [[1970е|1970их]], када су званично припојени ужој територији града. Константни раст становништва је заустављен током [[1990е|1990их]], али су након [[распад Југославије|распада Југославије]] уз велики прилив избеглица, Јајинци наставили да расту током почетка [[2000е|2000их]]. Становништво Јајинаца према званичним пописима (до 1971. као посебно насеље, од тада као месна заједница Београда):


* 1921. — 489
* 1921. — 489

Верзија на датум 20. септембар 2011. у 05:45

Јајинци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаВождовац
Становништво
 — 2011.6.986
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.733333° С; 20.483333° И / 44.733333; 20.483333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јајинци на карти Србије
Јајинци
Јајинци
Јајинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11222
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Јајинци су предграђе Београда које припадају општини Вождовац. Јајинци су место једног од највећих покоља у Србији током Другог светског рата у ком су немачке снаге убиле скоро 80.000 људи, од којих су многи били заточеници оближњег Логора Бањица.

Положај

Јајинци се налазе у долини Липничког потока. Некада су били мало село далеко од центра Београда, а данас су израсли у једно од највећих константних градилишта у Београду. Јајинци се граниче са Бањицом на северу, Кумодражом на истоку и селом Раковицом на југу. Источна граница Јајинаца је одређена потоком Јелезовац, који такође чини границу општине Раковица.

Насеље се шири од централне улице, Булевара ослобођења, који почиње у центру Београда (трг Славија). Некадашње село и засебно насеље, Јајинци су данас месна заједница у општини Вождовац. Оно није урбанизовано као насеље са модерним зградама (као суседна Бањица) и остало је насеље малих, породичних кућа, али које је је преобраћено од пољопривредног у типично приградско насеље чији становници раде у Београду.

Велики расадник се налази на северу Јајинаца, док је Меморијални парк Јајинци у јужном делу. Мала Утрина, западно поднасеље Јајинаца се налази у доњем току Липовачког потока, близу његовог ушћа у Јелезовац. Оно је директни наставак расадника на северу.

Становништво

Јајинци су биле одвојено насеље до 1970их, када су званично припојени ужој територији града. Константни раст становништва је заустављен током 1990их, али су након распада Југославије уз велики прилив избеглица, Јајинци наставили да расту током почетка 2000их. Становништво Јајинаца према званичним пописима (до 1971. као посебно насеље, од тада као месна заједница Београда):

  • 1921. — 489
  • 1931. — 922
  • 1948. — 875
  • 1953. — 1080
  • 1961. — 2587
  • 1971. — 3811
  • 1981. — 4386
  • 1991. — 4136.
  • 2002. — 6,986.

Други светски рат

Бивши војни полигон поред Јајинаца нацисти су искористили као место за погубљење скоро 80.000 људи у периоду од 1941. до 1944. Многи од њих су били заточеници, комунисти или јавне личности који су се противили немачкој окупацији, из логора Бањица. Велики меморијални парк са спомеником жртвама је отворен 20. октобра 1964, на 20. годишњицу ослобођења Београда од стране партизана и Црвене армије.

Галерија

Референце

  • Мала Просветина Енциклопедија, треће издање (1985); Просвета; ISBN 86-07-00001-2
  • Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије; Свјетлост-Сарајево; ISBN 86-01-02651-6