Раковица (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раковица
Rakovicacentar.JPG
Раковица
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Раковица
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 108641
Географске карактеристике
Координате 44°43′12″ СГШ; 20°29′30″ ИГД / 44.72° СГШ; 20.491666° ИГД / 44.72; 20.491666Координате: 44°43′12″ СГШ; 20°29′30″ ИГД / 44.72° СГШ; 20.491666° ИГД / 44.72; 20.491666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 307 м
Раковица на мапи Србије
Раковица
Раковица
Остали подаци
Поштански број 11090
11091
11092
11137
11140
11165
11191
11192
11193
11195
11231
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Раковица је градско насеље у градској општини Раковица у граду Београду. Према попису из 2002. било је 99000 становника (према попису из 1991. било је 97752 становника).

Овде се налази Центар за културу и образовање Раковица.

Географске одлике[уреди]

Налази се северозападно од зграде СО Раковица и оивичено је улицама Патријарха Димитрија, Митра Бакића, Маричком, Пилота Михаила Петровића, Скојевском и шумом Кошутњак. У напосредној близини налази се индустријска зона коју чине фабрике: ИМР (Индустрија Мотора Раковица), ИМП Ливница, Фригострој, Фабрика гума „Рекорд“. У самом насељу налазе се основна школа „Никола Тесла“, дечја установа „Долорес“, дом здравља Раковица и Железничка станица. Са осталим деловима града насеље је повезано аутобуским линијама: 37, 42, 47, 50, 59, трамвајском линијом 3 као и линијама Беовоза. У насељу Раковица по попису из 2011. године живи 111 724 становника.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Раковица живи 81414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,1 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 35139 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 14.082
1953. 15.966
1961. 28.613
1971. 50.798
1981. 87.067
1991. 97.752 96.300
2002. 99.000 102.215
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
90.626 91,54 %
Црногорци
  
1.465 1,47 %
Југословени
  
1.226 1,23 %
Македонци
  
640 0,64 %
Хрвати
  
529 0,53 %
Роми
  
358 0,36 %
Муслимани
  
314 0,31 %
Горанци
  
253 0,25 %
Албанци
  
132 0,13 %
Мађари
  
127 0,12 %
Словенци
  
117 0,11 %
Бошњаци
  
87 0,08 %
Руси
  
58 0,05 %
Бугари
  
50 0,05 %
Словаци
  
43 0,04 %
Румуни
  
33 0,03 %
Украјинци
  
25 0,02 %
Чеси
  
23 0,02 %
Немци
  
18 0,01 %
Русини
  
16 0,01 %
Буњевци
  
8 0,00 %
Власи
  
4 0,00 %
непознато
  
640 0,64 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011.” (PDF). 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]