Жан Батист Перен — разлика између измена
м r2.6.4) (Робот додаје: nn:Jean Baptiste Perrin |
м r2.7.2+) (Робот мења: ta:சான் பத்தீட்டு பெரென் |
||
Ред 83: | Ред 83: | ||
[[fi:Jean Baptiste Perrin]] |
[[fi:Jean Baptiste Perrin]] |
||
[[sv:Jean Baptiste Perrin]] |
[[sv:Jean Baptiste Perrin]] |
||
[[ta:சான் பத்தீட்டு பெரென்]] |
|||
[[ta:இழீன் பாப்தித்தே பெரின்]] |
|||
[[th:ฌ็อง แปแร็ง]] |
[[th:ฌ็อง แปแร็ง]] |
||
[[tr:Jean Baptiste Perrin]] |
[[tr:Jean Baptiste Perrin]] |
Верзија на датум 25. фебруар 2012. у 22:44
Жан Батист Перен | |
---|---|
Датотека:Jean Baptiste Perrin.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. септембар 1870. |
Место рођења | Лил, Француска |
Датум смрти | 17. април 1942. |
Место смрти | Њујорк, САД |
Образовање | Екол нормал супериор |
Научни рад | |
Поље | Физичар |
Институција | Сорбона |
Ученици | Пјер Виктор Оже |
Познат по | Атомска структура материје Основао Institut de Biologie Physico-Chimique |
Награде | Нобелова награда за физику (1926) |
отац физичара Франсиса Перина. |
Жан Батист Перен (фр. Jean Baptiste Perrin; 30. септембар 1870 — 17. април 1942.) је био француски физикохемичар. Рођен је у Лилу (Француска), а студирао је у Паризу. Од 1910. до 1940. био је професор физичке хемије на Универзитету у Паризу. Године 1895. утврдио је да су катодни зраци негативно наелетрисане честице (електрони). У покушајима да одреди масу тих честица претекао га је Џ. Џ. Томсон. Око 1908. почео је да испитује Брауново кретање. Године 1926. добио је Нобелову награду за физику за рад на дисконтинуалној структури материје, а нарочито за откриће седиментационе равнотеже.
Опис експеримента којим је Перен утврдио наелектрисање електрона
У ранијим експериментима научник Стоуни је уочио катодне зраке у катодној цеви. Зраци би се јављали када би се напон спусти испод 2 волта. На већим напонима гас измећу елктрода би светлео бљештаво. Ти зраци су ишли од аноде ка катоди и били су уочљиви само уколико би се цев обложила флуоресцентном материјом. Тада би се уочавали као флуоресцентно светлуцање.
Перен је катодну цев ставио у спољашње електрично поље. Уочио је да катодни зраци (електрони) скрећу ка позитивном крају. То је био довољан доказ за закључак да су електрони негативно наелектрисани. Потврда закључка је дошла приликом стављања катодне цеви у магнетско поље.