Џозеф Џон Томсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Џозеф Џон Томсон
Jj-thomson2.jpg
Џозеф Џон Томсон
Рођење(1856-12-18)18. децембар 1856.
Читам хил, Манчестер, Уједињено Краљевство
Смрт30. август 1940.(1940-08-30) (83 год.)
Кембриџ, Уједињено Краљевство
ПољеФизика
ШколаУниверзитет у Манчестеру, Универзитет у Кембриџу, Тринити колеџ
ИнституцијаУниверзитет у Кембриџу
Универзитет Принстон
Јејл универзитет
УченициЧарлс Т. Р. Вилсон Nobel prize medal.svg
Ернест Радерфорд Nobel prize medal.svg
Џон Таунсенд
Овен Ричардсон
Вилијам Хенри Браг Nobel prize medal.svg
МенториЏон Вилијам Страт Nobel prize medal.svg
Едвард Џон Рут
Познат помодел пудинга од шљива
откриће електрона
откриће изотопа
изум масеног спектрометра
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1906)
ПотписJjthomson sig.svg

Џозеф Џон Томсон (енгл. Sir Joseph John Thomson; Читам хил, Манчестер, 18. децембар 1856Кембриџ, 30. август 1940) био је британски физичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Манчестеру, а школовао се на Овенсовом колеџу у Манчестеру и на Тринити колеџу у Кембриџу.[2] Од 1905. до 1918. године био је предавач у Краљевском институту. Томсон је открио електрон 1897-98. године и првобитно га названо „атом електрицитета”, а тиме је постао први истраживач који се бавио физиком елементарних честица.[3] Нобелову награду за физику добио је 1906. године за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове.[4] Главне истраживачке заслуге су му откриће електрона, изотопа и масеног спектрометра.

Томсон је добио Ноблеову награду за физику за то што је показао да је електрон субатомска честица. Много година касније његов син Џорџ Паџет Томсон добио је исту награду након што је показао да се електрон понаша као талас.[5]

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „J.J. Thomson | Biography, Nobel Prize, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  2. ^ pixeltocode.uk, PixelToCode. „Sir Joseph John Thomson”. Westminster Abbey (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  3. ^ Логос 2017, стр. 246-247.
  4. ^ „The Nobel Prize in Physics 1906”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-30. 
  5. ^ „J.J. Thomson | Biographies”. www.atomicarchive.com. Приступљено 2021-01-30. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dahl, Per F., "Flash of the Cathode Rays: A History of J.J. Thomson's Electron". Institute of Physics Publishing. June. 1997. ISBN 978-0-7503-0453-5.
  • JJ Thomson (1897), Cathode rays, Philosophical Magazine
  • JJ Thomson (1913), Rays of positive electricity, Proceedings of the Royal Society, A 89, 1-20
  • "On the Structure of the Atom": an Investigation of the Stability and Periods of Oscillation of a number of Corpuscles arranged at equal intervals around the Circumference of a Circle; with Application of the Results to the Theory of Atomic Structure" — J.J. Thomson's 1904 paper proposing the plum pudding model.
  • 1883. A Treatise on the Motion of Vortex Rings: An essay to which the Adams Prize was adjudged in 1882, in the University of Cambridge. London: Macmillan and Co., pp. 146. Recent reprint: ISBN 0-543-95696-2.
  • 1888. Applications of Dynamics to Physics and Chemistry. London: Macmillan and Co., pp. 326. Recent reprint: ISBN 1-4021-8397-6.
  • 1893. Notes on recent researches in electricity and magnetism: intended as a sequel to Professor Clerk-Maxwell's 'Treatise on Electricity and Magnetism'. Oxford University Press, pp.xvi and 578. 1991, Cornell University Monograph: ISBN 1-4297-4053-1.
  • 1921 (1895). Elements Of The Mathematical Theory Of Electricity And Magnetism. London: Macmillan and Co. Scan of 1895 edition.
  • A Text book of Physics in Five Volumes, co-authored with J.H. Poynting: (1) Properties of Matter, (2) Sound, (3) Heat, (4) Light, and (5) Electricity and Magnetism. Dated 1901 and later, and with revised later editions.
  • J.J. Thomson (1897), Cathode rays, Philosophical Magazine, 44, 293—The classic measurement of the electron mass and charge
  • J.J. Thomson (1912), "Further experiments on positive rays" Philosophical Magazine, 24, 209–253—first announcement of the two neon parabolae
  • J.J. Thomson (1923), The Electron in Chemistry: Being Five Lectures Delivered at the Franklin Institute, Philadelphia.
  • Thomson, Sir J. J. (1936), Recollections and Reflections, London: G. Bell & Sons, Ltd. Republished as digital edition, Cambridge: University Press, 2011 (Cambridge Library Collection series).
  • Thomson, George Paget. (1964) J.J. Thomson: Discoverer of the Electron. Great Britain: Thomas Nelson & Sons, Ltd.
  • Davis, Eward Arthur & Falconer, Isobel (1997), J.J. Thomson and the Discovery of the Electron. ISBN 978-0-7484-0696-8
  • Falconer, Isobel (1988) "J.J. Thomson's Work on Positive Rays, 1906–1914" Historical Studies in the Physical and Biological Sciences 18(2) 265–310
  • Falconer, Isobel (2001) "Corpuscles to Electrons" in J Buchwald and A Warwick (eds) Histories of the Electron, Cambridge, Mass: MIT Press, pp. 77–100.
  • Navarro, Jaume (2005). „J. J. Thomson on the Nature of Matter: Corpuscles and the Continuum”. Centaurus. 47 (4): 259—282. Bibcode:2005Cent...47..259N. doi:10.1111/j.1600-0498.2005.00028.x. 
  • Downard, Kevin M. (2009). „J. J. Thomson goes to America”. Journal of the American Society for Mass Spectrometry. 20 (11): 1964—1973. PMID 19734055. doi:10.1016/j.jasms.2009.07.008Слободан приступ. 
  • Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]