Нобелова награда за физику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Такође погледајте: Списак Нобеловаца

Списак добитника Нобелове награде за физику, од 1901. до данас. До 2007. је 181 награду добило 180 особа (Џон Бардин је једини двоструки добитник). Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942).


1900-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1900-е
Година Добитник Држава Разлог
1901. Вилхелм Конрад Рендген Застава Немачког царства Немачко Царство „у знак признања за изузетан допринос који је дао проналаском изванредних Х-зрака” /в. Рендгенски зраци/
1902. Хендрик Антон Лоренц Холандија Холандија „за откриће утицаја магнетизма на појаве у вези са зрачењем
Питер Земан
1903. Антоан Анри Бекерел Застава Француске Француска „за откриће спонтане радиоактивности
Пјер Кири „за истраживања радијационих појава које је открио професор Анри Бекерел
Марија Кири
1904. Џон Вилијам Страт, 3. барон Рејли Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за истраживање густина најважнијих гасова и за откриће аргона
1905. Филип Едуард Антон фон Ленард Застава Немачког царства Немачко Царство „за истраживање катодних зрака
1906. Сер Џозеф Џон Томсон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове”
1907. Алберт Абрахам Мајклсон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за прецизне оптичке инструменте и спектроскопске и метролошке налазе који су добијени помоћу њих”
1908. Габријел Липман Застава Француске Француска „за методу фотографског репродуковања боја засновану на појави интерференције
1909. Гуљелмо Маркони Застава Италије Краљевина Италија „за допринос развоју бежичне телеграфије”
Карл Фердинанд Браун Застава Немачког царства Немачко Царство

1910-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1910-е
Година Добитник Држава Разлог
1910. Јохан Дидерик ван дер Валс Холандија Холандија „за рад на једначини стања за гасове и течности”
1911. Вилхелм Вин Застава Немачког царства Немачко Царство „за открића у вези са законима зрачења топлоте”
1912. Нилс Густав Дален Застава Шведске Шведска „за изум аутоматских регулатора који се користе у сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака”
1913. Хајке Камерлинг-Онес Холандија Холандија „за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су довела до производње течног хелијума
1914. Макс фон Лауе Застава Немачког царства Немачко Царство „за откриће дифракције X-зрака на кристалима”
1915. Сер Вилијам Хенри Браг Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за анализу кристалне структуре помоћу X зрака
Вилијам Лоренс Браг
1916. Награда није додељена
1917. Чарлс Главер Баркли Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за откриће карактеристичног рендгенског зрачења елемената”
1918. Макс Планк Застава Немачког царства Немачко Царство „за откриће кванта енергије”
1919. Јоханес Штарк Застава Немачког царства Немачко Царство „за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)”

1920-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1920-е
Година Добитник Држава Разлог
1920. Шарл Едуар Гијом Застава Швајцарске Швајцарска „као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама”
1921. Алберт Ајнштајн Застава Вајмарске републике Вајмарска Република „за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта
1922. Нилс Бор Застава Данске Данска „за испитивање структуре атома и зрачења које од њих потиче”
1923. Роберт Миликен Застава Сједињених Америчких Држава САД „за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту”
1924. Карл Мане Георг Зигбан Застава Шведске Шведска „за открића и истраживања у области спектроскопије х-зрака”
1925. Џејмс Франк Застава Вајмарске републике Вајмарска Република „за откриће законитости при судару електрона и атома
Густав Лудвиг Херц
1926. Жан Батист Перен Застава Француске Француска „за истраживање дисконтинуалне структуре материје, а нарочито за откриће седиметационе равнотеже
1927. Артур Комптон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће ефекта који носи његово име” /в. Комптонов ефекат/
Чарлс Томсон Рис Вилсон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за откриће методе која чини видљивим путање наелетрисаних честица кондензовањем паре”
1928. Овен Виланс Ричардсон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему”
1929. Луј де Број Застава Француске Француска „за откриће таласне природе електрона”

1930-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1930-е
Година Добитник Држава Разлог
1930. Сер Чандрасекара Венката Раман Застава Индије Индија „за радове о расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име”
1931. Награда није додељена
1932. Вернер Хајзенберг Застава Вајмарске републике Вајмарска Република „за стварање квантне механике, чија је примена, inter alia, довела до открића алотропских облика водоника”
1933. Ервин Шредингер Застава Аустрије Аустрија „за откриће нових продуктивних облика атомске теорије”
Пол Дирак Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
1934. Награда није додељена
1935. Џејмс Чедвик Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за откриће неутрона
1936. Виктор Франц Хес Застава Аустрије Аустрија „за откриће космичких зрака
Карл Дејвид Андерсон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће позитрона
1937. Клинтон Џозеф Дејвисон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима”
Сер Џорџ Паџет Томсон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
1938. Енрико Ферми Застава Италије Краљевина Италија „за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима”
1939. Ернест Орландо Лоренс Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за проналазак и развој циклотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачким радиоактивним елементима”

1940-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1940-е
Година Добитник Држава Разлог
1940. Награда није додељивана
1941.
1942.
1943. Ото Штерн Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона
1944. Исидор Раби Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара
1945. Волфганг Паули Застава Аустрије Аустрија „за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип
1946. Перси Вилијамс Бриџман Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака
1947. Сер Едвард Виктор Еплтон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће тзв. Аплтоновог слоја
1948. Патрик Мејнард Стјуарт Блекет Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у области нукеларне физике и космичког зрачења”
1949. Хидеки Јукава (јап. 湯川 秀樹, Yukawa Hideki) Застава Јапана Јапан „за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила”

1950-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1950-е
Година Добитник Држава Разлог
1950. Сесил Френк Пауел Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за развој фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и открића у вези мезона остварена помоћу ове методе”
1951. Сер Џон Даглас Кокрофт Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица”
Ернест Томас Синтон Волтон Застава Ирске Ирска
1952. Феликс Блох Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за развој нових метода за нуклеарномагнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима”
Едвард Милс Персел
1953. Фредерик Зернике Холандија Холандија „за приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазноконтрастног микроскопа
1954. Макс Борн Застава Западне Немачке Западна Немачка „за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције”
Валтер Боте „за коинцидентну методу и открића која из ње произилазе”
1955. Вилис Јуџин Лам Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за открића у вези са фином структуром спектра водоника”
Поликарп Куш „за прецизно одређивање магнетног момента електрона”
1956. Вилијам Бредфорд Шокли Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта”
Џон Бардин
Волтер Хаусер Братен
1957. Чен Нинг Јанг Кина Кина „за истраживање у области такозвних паритетних закона која су довела до значајних открића у вези елементарних честица”
Цунг-Дао Ли
1958. Павел Алексејевич Черенков Застава Совјетског Савеза СССР „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта
Иља Михајлович Франк
Игор Јевгенијевич Там
1959. Емилио Ђино Сегре Застава Италије Италија „за откриће антипротона
Овен Чејмберлен Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе

1960-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1960-е
Година Добитник Држава Разлог
1960. Доналд Артур Глејзер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за проналазак мехурасте коморе
1961. Роберт Хофстатер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона
Рудолф Лудвиг Месбауер Застава Западне Немачке Западна Немачка „за истраживања резонантне апсорпције гама зрачења и откриће ефекта који носе његово име” /в. Месбауеров ефекат/
1962. Лав Давидович Ландау Застава Азербејџанске ССР Азербејџанска ССР „за пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума
1963. Јуџин Пол Вигнер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, посебно за откриће и примену основних принципа симетрије”
Марија Геперт-Мајер „за открића која се односе на структуру нуклеарних љуски”
Ј. Ханс Д. Јенсен Застава Западне Немачке Западна Немачка
1964. Чарлс Хард Таунс Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу”
Николај Генадијевич Басов Застава Совјетског Савеза СССР
Александар Михајлович Прохоров
1965. Син-Итиро Томонага (јап. 朝永 振一郎, Tomonaga Shin'ichirō) Застава Јапана Јапан „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”
Џулијан Швингер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
Ричард Фајнман
1966. Алфред Каслер Застава Француске Француска „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима”
1967. Ханс Албрехт Бете Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама
1968. Луис Волтер Алварез Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пресудан допринос физици елементарних честица, а посебно за откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података”
1969. Мари Гел-Ман Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција”

1970-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1970-е
Година Добитник Држава Разлог
1970. Ханс Олаф Геста Алфвен Застава Шведске Шведска „за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме
Луј Ежен Феликс Нел Застава Француске Француска „за фундаментални рад и открића која се тичу антиферомагнетизма и феромагнетизма, што је довело до важних примена у физици чврстог стања”
1971. Денис Габор Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за проналазак и развој холографске методе
1972. Џон Бардин Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за заједнични развој теорије суперпроводника, познатијој као BCS-теорија
Лион Нил Купер
Џон Роберт Шрифер
1973. Лео Есаки (јап. 江崎 玲於奈, Esaki Reona) Застава Јапана Јапан „за експериментална открића у области тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно”
Ајвор Џајевер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
Брајан Дејвид Џозефсон Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за теоријска предвиђања својстава суперструјања кроз тунелску баријеру, познато као Џозефсонов ефекат
1974. Сер Мартин Рајл Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство „за пионирска истаживања у радио-астрономији: Рајлу за открића и запажања у техници, а Хјуишу за одлучујућу улогу у открићу пулсара
Ентони Хјуиш
1975. Оге Нилс Бор Застава Данске Данска „за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој зависности”
Бен Рој Мотелсон
Лео Џејмс Рејнвотер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
1976. Бартон Риктер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пионирски рад у открићу тешке елементарне честице нове врсте; тачније, за откриће J/ψ честице која је показала кварковску структуру језгра”
Семјуел Чао Чунг Тинг
1977. Филип Ворен Андерсон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за фундаментална теоријска истраживања електроничке структуре магнетичких и неорганизованих система”
Сер Невил Френсис Мот Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
Џон Хасбрук ван Влек Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
1978. Пјотр Леонидович Капица Застава Совјетског Савеза СССР „за основна открића и изуме у области физике ниске температуре”
Арно Пензијас Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за проналазак космичког микроталасног позадинског зрачења
Роберт Вилсон
1979. Шелдон Ли Глашоу Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији јединствене слабе и електромагнетске интеракције елементарних честица”
Абдус Салам Застава Пакистана Пакистан
Стивен Вајнберг Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе

1980-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1980-е
Година Добитник Држава Разлог
1980. Џејмс Кронин Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних K-мезона”
Вал Фич
1981. Николас Блумберген Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју ласерске спектроскопије”
Артур Леонард Шолоу
Кај Мане Берје Зигбан Застава Шведске Шведска „за допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције”
1982. Кенет Г. Вилсон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима”
1983. Субраманијан Чандрасекар Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за теоријске концепте о физичким процесима од значаја за структуру и еволуцију звезда”
Вилијам Алфред Фаулер „за теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру”
1984. Карло Рубија Застава Италије Италија „за одлучујући допринос великом пројекту који је довео до открића честица W- и Z-бозон, преносиоца слабе интеракције
Симон ван дер Мер Холандија Холандија
1985. Клаус фон Клицинг Застава Западне Немачке Западна Немачка „за откриће квантног Холовог ефекта
1986. Ернст Руска Застава Западне Немачке Западна Немачка „за фундаментално истраживање у оптици електрона, и дизајн првог електронског микроскопа”
Герд Биниг „за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”
Хајнрих Рорер Застава Швајцарске Швајцарска
1987. Јохан Георг Беднорц Застава Западне Немачке Западна Немачка „за важан пробој у открићу суперпроводности у керамичким материјалима”
Карл Александер Милер Застава Швајцарске Швајцарска
1988. Лион Ледермен Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за неутрино зрак методу и демонстрацију дублетске структуре лептона кроз откриће муон неутрина”
Мелвин Шварц
Џек Стајнбергер
1989. Норман Фостер Ремзи Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће методе одвојених осцилаторних поља и њену употребу у водоничним масерима и другим атомским часовницима”
Ханс Георг Демелт „за развој технике јонске замке”
Волфганг Паул Застава Западне Немачке Западна Немачка

1990-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1990-е
Година Добитник Држава Разлог
1990. Џером Ајзак Фридман Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пионирска истраживања дубоког нееластичног расејања електрона на протонима и везаним неутронима, што је било од суштинског значаја за развој модела кварка у физици честица”
Хенри Веј Кендал
Ричард Едвард Тејлор Застава Канаде Канада
1991. Пјер-Жил де Жен Застава Француске Француска „за откриће примене метода проучавања феномена уређености у комплексније сврхе, посебно код течних кристала и полимера”
1992. Жорж Шарпак Застава Француске Француска „за откриће и развој детектора честица, а посебно вишежичне пропорционалне коморе”
1993. Расел Алан Халс Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће нове врсте пулсара, што је отворило нове могућности за проучавање гравитације”
Џозеф Хатон Тејлор млађи
1994. Бертрам Брокхаус Застава Канаде Канада „за развој неутронске спектроскопије” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје”
Клифорд Гленвуд Шул Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за развој технике неутронске дифракције” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје”
1995. Мартин Луис Перл Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће τ-лептона” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона
Фредерик Рејнс „за откриће неутрина” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона
1996. Давид Морис Ли Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће суперфлуидности у хелијуму-3”
Даглас Дин Ошероф
Роберт Колман Ричардсон
1997. Стивен Чу Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за развој метода за хлађење и хватање атома помоћу ласерске светлости”
Клод Коен-Тануђи Застава Француске Француска
Вилијам Данијел Филипс Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
1998. Роберт Б. Лофлин Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће нове форме квантног флуида”
Хорст Лудвиг Штермер Застава Немачке Немачка
Данијел Чи Цуи Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
1999. Герардус ’т Хофт Холандија Холандија „за објашњење квантне структуре електрослабих интеракција у физици”
Мартинус Ј. Г. Велтман

2000-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 2000-е
Година Добитник Држава Разлог
2000. Жорес Иванович Алферов Застава Русије Русија „за развој полупроводничких хетероструктура коришћених у оптоелектроници и електроници великих брзина”
Херберт Кремер Застава Немачке Немачка
Џек Килби Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за улогу у проналаску интегрисаних кола”
2001. Ерик Алин Корнел Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата”
Волфганг Кетерле Застава Немачке Немачка
Карл Вајман Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2002. Рејмонд Дејвис млађи Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, посебно за детекцију космичких неутрина
Масатоши Кошиба (јап. 小柴 昌俊, Koshiba Masatoshi) Застава Јапана Јапан
Рикардо Ђакони Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, који је довео до открића извора космичких X-зрака”
2003. Алексеј Алексејевич Абрикосов Застава Русије Русија „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида
Виталиј Гинзбург
Ентони Џејмс Легет Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2004. Дејвид Грос Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција/в. Кварк/
Хју Дејвид Полицер
Френк Вилчек
2005 Рој Џ. Глаубер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за допринос квантној теорији оптичке кохеренције”
Џон Л. Хол „за допринос развоју прецизне спекторскопије базиране на ласеру, укључујући и технику оптичког фреквентног чешља
Теодор В. Хенш Застава Немачке Немачка
2006. Џон Матер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће анизотропских особина и особина зрачења црног тела код космичког микроталасног позадинског зрачења”
Џорџ Смут
2007. Албер Фер Застава Француске Француска „за откриће гигантског магнетоотпорничког ефекта
Петер Гринберг Застава Немачке Немачка
2008. Јоичиро Намбу (јап. 南部 陽一郎, Nanbu Yōichirō) Застава Јапана Јапан „за откриће механизма спонтаног нарушавања симетрије у субатомској физици
Макото Кобајаши (јап. 小林 誠, Kobayashi Makoto) „за откриће порекла нарушене симетрије која предвиђа постојање најмање три фамилије кваркова у природи”
Тошихиде Маскава (јап. 益川 敏英, Masukawa Toshihide) Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2009. Сер Чарлс Као (кин. 高錕, Kuen Kao) Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за достигнућа на пољу брзог преноса података оптичким влакнима”
Вилард Бојл „откриће полупроводничких кола осетљивих на светлост који се користе у дигиталним фотоапаратима (CCD чип)”
Џорџ Смит

2010-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 2010-е
Година Добитник Држава Разлог
2010. Сер Андре Константин Гејм Холандија Холандија „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном
Сер Константин Андрејевич Новоселов Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
2011. Сол Перлматер Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе „за откриће убрзаног ширења универзума посматрањем удаљених супернових
Адам Рис
Брајан Шмит
2012. Серж Арош Застава Француске Француска „за револуционарне методе које омогућавају мерење и манипулацију индивидуалних квантних система”
Дејвид Вајнланд Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2013. Франсоа Енглер Застава Белгије Белгија „за теоријско откриће механизама који доприносе разумевању порекла масе субатомских честица
Питер Хигс Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
2014. Исаму Акасаки (јап. 赤﨑 勇, Akasaki Isamu) Застава Јапана Јапан „због изума новог, енергетски ефикасног и еколошког извора светлости — светлеће диоде која емитује плаву светлост”
Хироши Амано (јап. 天野 浩, Amano Hiroshi)
Шуџи Накамура (јап. 中村 修二, Nakamura Shūji) Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
2015. Такаки Каџита (јап. 梶田 隆章, Kajita Takaaki) Застава Јапана Јапан „за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу”[1]
Артур Брус Макдоналд Застава Канаде Канада

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]