Нобелова награда за физику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Предња страна медаље додељене Еплтону (1947)

Списак добитника Нобелове награде за физику, од 1901. до данас. До 2016. су на 110 додела 204 награде добиле 203 особе (Џон Бардин је једини двоструки добитник, 1956. и 1972); само су 2 добитнице награде: Марија Кири (1903) и Марија Геперт-Мајер (1963). Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942).


1900-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1900-е
Година Добитник Држава Разлог
1901. Вилхелм Конрад Рендген  Немачко Царство „у знак признања за изузетан допринос који је дао проналаском изванредних Х-зрака” /в. Рендгенски зраци/
1902. Хендрик Антон Лоренц  Холандија „за откриће утицаја магнетизма на појаве у вези са зрачењем
Питер Земан
1903. Антоан Анри Бекерел  Француска „за откриће спонтане радиоактивности
Пјер Кири „за истраживања радијационих појава које је открио професор Анри Бекерел
Марија Кири
1904. Џон Вилијам Страт, 3. барон Рејли  Уједињено Краљевство „за истраживање густина најважнијих гасова и за откриће аргона
1905. Филип Едуард Антон фон Ленард  Немачко Царство „за истраживање катодних зрака
1906. Сер Џозеф Џон Томсон  Уједињено Краљевство „за теоријска и експериментална истраживања провођења електрицитета кроз гасове”
1907. Алберт Абрахам Мајкелсон  Сједињене Америчке Државе „за прецизне оптичке инструменте и спектроскопске и метролошке налазе који су добијени помоћу њих”
1908. Габријел Липман  Француска „за методу фотографског репродуковања боја засновану на појави интерференције
1909. Гуљелмо Маркони  Краљевина Италија „за допринос развоју бежичне телеграфије”
Карл Фердинанд Браун  Немачко Царство

1910-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1910-е
Година Добитник Држава Разлог
1910. Јохан Дидерик ван дер Валс  Холандија „за рад на једначини стања за гасове и течности”
1911. Вилхелм Вин  Немачко Царство „за открића у вези са законима зрачења топлоте”
1912. Нилс Густаф Дален  Шведска „за изум аутоматских регулатора који се користе у сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака”
1913. Хејке Камерлинг Онес  Холандија „за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су довела до производње течног хелијума
1914. Макс фон Лауе  Немачко Царство „за откриће дифракције X-зрака на кристалима”
1915. Сер Вилијам Хенри Браг  Уједињено Краљевство „за анализу кристалне структуре помоћу X зрака
Вилијам Лоренс Браг
1916. Награда није додељена
1917. Чарлс Гловер Баркла  Уједињено Краљевство „за откриће карактеристичног рендгенског зрачења елемената”
1918. Макс Планк  Немачко Царство „за откриће кванта енергије”
1919. Јоханес Штарк  Немачко Царство „за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)”

1920-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1920-е
Година Добитник Држава Разлог
1920. Шарл Едуар Гијом  Швајцарска „као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама”
1921. Алберт Ајнштајн  Вајмарска Република „за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта
1922. Нилс Бор  Данска „за испитивање структуре атома и зрачења које од њих потиче”
1923. Роберт Миликен  САД „за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту”
1924. Карл Мане Георг Сигбан  Шведска „за открића и истраживања у области спектроскопије х-зрака”
1925. Џејмс Франк  Вајмарска Република „за откриће законитости при судару електрона и атома
Густав Лудвиг Херц
1926. Жан Батист Перен  Француска „за истраживање дисконтинуалне структуре материје, а нарочито за откриће седиметационе равнотеже
1927. Артур Комптон  Сједињене Америчке Државе „за откриће ефекта који носи његово име” /в. Комптонов ефекат/
Чарлс Томсон Рис Вилсон  Уједињено Краљевство „за откриће методе која чини видљивим путање наелетрисаних честица кондензовањем паре”
1928. Овен Виланс Ричардсон  Уједињено Краљевство „за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему”
1929. Луј де Број  Француска „за откриће таласне природе електрона”

1930-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1930-е
Година Добитник Држава Разлог
1930. Сер Чандрасекара Венката Раман  Индија „за радове о расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име”
1931. Награда није додељена
1932. Вернер Хајзенберг  Вајмарска Република „за стварање квантне механике, чија је примена, inter alia, довела до открића алотропских облика водоника”
1933. Ервин Шредингер  Аустрија „за откриће нових продуктивних облика атомске теорије”
Пол Дирак  Уједињено Краљевство
1934. Награда није додељена
1935. Џејмс Чедвик  Уједињено Краљевство „за откриће неутрона
1936. Виктор Франц Хес  Аустрија „за откриће космичких зрака
Карл Дејвид Андерсон  Сједињене Америчке Државе „за откриће позитрона
1937. Клинтон Џозеф Дејвисон  Сједињене Америчке Државе „за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима”
Сер Џорџ Паџет Томсон  Уједињено Краљевство
1938. Енрико Ферми  Краљевина Италија „за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима”
1939. Ернест Орландо Лоренц  Сједињене Америчке Државе „за проналазак и развој циклотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачким радиоактивним елементима”

1940-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1940-е
Година Добитник Држава Разлог
1940. Награда није додељивана
1941.
1942.
1943. Ото Штерн  Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона
1944. Изидор Ајзак Раби  Сједињене Америчке Државе „за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара
1945. Волфганг Паули  Аустрија „за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип
1946. Перси Вилијамс Бриџман  Сједињене Америчке Државе „за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака
1947. Сер Едвард Виктор Еплтон  Уједињено Краљевство „за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће тзв. Аплтоновог слоја
1948. Патрик Мејнард Стјуарт Блекет  Уједињено Краљевство „за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у области нукеларне физике и космичког зрачења”
1949. Хидеки Јукава (јап. 湯川 秀樹, Yukawa Hideki)  Јапан „за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила”

1950-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1950-е
Година Добитник Држава Разлог
1950. Сесил Френк Пауел  Уједињено Краљевство „за развој фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и открића у вези мезона остварена помоћу ове методе”
1951. Сер Џон Даглас Кокрофт  Уједињено Краљевство „за пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица”
Ернест Томас Синтон Волтон  Ирска
1952. Феликс Блох  Сједињене Америчке Државе „за развој нових метода за нуклеарномагнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима”
Едвард Милс Персел
1953. Фриц Зернике  Холандија „за приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазноконтрастног микроскопа
1954. Макс Борн  Западна Немачка „за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције”
Валтер Боте „за коинцидентну методу и открића која из ње произилазе”
1955. Вилис Јуџин Лем  Сједињене Америчке Државе „за открића у вези са фином структуром спектра водоника”
Поликарп Куш „за прецизно одређивање магнетног момента електрона”
1956. Вилијам Бредфорд Шокли  Сједињене Америчке Државе „за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта”
Џон Бардин
Волтер Хаузер Братен
1957. Чен-Нинг Јанг  Кина „за истраживање у области такозвних паритетних закона која су довела до значајних открића у вези елементарних честица”
Цунг-Дао Ли
1958. Павел Алексејевич Черенков  СССР „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта
Иља Михајлович Франк
Игор Јевгенијевич Там
1959. Емилио Ђино Сегре  Италија „за откриће антипротона
Овен Чејмберлен  Сједињене Америчке Државе

1960-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1960-е
Година Добитник Држава Разлог
1960. Доналд Артур Глејзер  Сједињене Америчке Државе „за проналазак мехурасте коморе
1961. Роберт Хофстатер  Сједињене Америчке Државе „за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона
Рудолф Лудвиг Месбауер  Западна Немачка „за истраживања резонантне апсорпције гама зрачења и откриће ефекта који носе његово име” /в. Месбауеров ефекат/
1962. Лав Давидович Ландау  Азербејџанска ССР „за пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума
1963. Јуџин Пол Вигнер  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, посебно за откриће и примену основних принципа симетрије”
Марија Геперт-Мајер „за открића која се односе на структуру нуклеарних љуски”
Ј. Ханс Д. Јенсен  Западна Немачка
1964. Чарлс Хард Таунс  Сједињене Америчке Државе „за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу”
Николај Генадијевич Басов  СССР
Александар Михајлович Прохоров
1965. Шиничиро Томонага (јап. 朝永 振一郎, Tomonaga Shin'ichirō)  Јапан „за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица”
Џулијан Швингер  Сједињене Америчке Државе
Ричард Фајнман
1966. Алфред Кастлер  Француска „за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима”
1967. Ханс Албрехт Бете  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама
1968. Луис Волтер Алварез  Сједињене Америчке Државе „за пресудан допринос физици елементарних честица, а посебно за откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података”
1969. Мари Гел-Ман  Сједињене Америчке Државе „за доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција”

1970-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1970-е
Година Добитник Држава Разлог
1970. Ханес Олаф Геста Алвен  Шведска „за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме
Луј Ежен Феликс Нел  Француска „за фундаментални рад и открића која се тичу антиферомагнетизма и феромагнетизма, што је довело до важних примена у физици чврстог стања”
1971. Денис Габор  Уједињено Краљевство „за проналазак и развој холографске методе
1972. Џон Бардин  Сједињене Америчке Државе „за заједнични развој теорије суперпроводника, познатијој као BCS-теорија
Леон Нил Купер
Џон Роберт Шрифер
1973. Лео Есаки (јап. 江崎 玲於奈, Esaki Reona)  Јапан „за експериментална открића у области тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно”
Ивар Јевер  Сједињене Америчке Државе
Брајан Дејвид Џозефсон  Уједињено Краљевство „за теоријска предвиђања својстава суперструјања кроз тунелску баријеру, познато као Џозефсонов ефекат
1974. Сер Мартин Рајл  Уједињено Краљевство „за пионирска истаживања у радио-астрономији: Рајлу за открића и запажања у техници, а Хјуишу за одлучујућу улогу у открићу пулсара
Ентони Хјуиш
1975. Оге Нилс Бор  Данска „за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој зависности”
Бен Рој Мотелсон
Лео Џејмс Рејнвотер  Сједињене Америчке Државе
1976. Бертон Риктер  Сједињене Америчке Државе „за пионирски рад у открићу тешке елементарне честице нове врсте; тачније, за откриће J/ψ честице која је показала кварковску структуру језгра”
Семјуел Чао Чунг Тинг
1977. Филип Ворен Андерсон  Сједињене Америчке Државе „за фундаментална теоријска истраживања електроничке структуре магнетичких и неорганизованих система”
Сер Невил Френсис Мот  Уједињено Краљевство
Џон Хазбрук ван Влек  Сједињене Америчке Државе
1978. Пјотр Леонидович Капица  СССР „за основна открића и изуме у области физике ниске температуре”
Арно Пензијас  Сједињене Америчке Државе „за проналазак космичког микроталасног позадинског зрачења
Роберт Вудро Вилсон
1979. Шелдон Ли Глашоу  Сједињене Америчке Државе „за допринос теорији јединствене слабе и електромагнетске интеракције елементарних честица”
Абдус Салам  Пакистан
Стивен Вајнберг  Сједињене Америчке Државе

1980-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1980-е
Година Добитник Држава Разлог
1980. Џејмс Кронин  Сједињене Америчке Државе „за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних K-мезона”
Вал Фич
1981. Николас Блумберген  Сједињене Америчке Државе „за допринос развоју ласерске спектроскопије”
Артур Леонард Шаулоу
Кај Мане Берје Сигбан  Шведска „за допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције”
1982. Кенет Г. Вилсон  Сједињене Америчке Државе „за теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима”
1983. Субраманијан Чандрасекар  Сједињене Америчке Државе „за теоријске концепте о физичким процесима од значаја за структуру и еволуцију звезда”
Вилијам Алфред Фаулер „за теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру”
1984. Карло Рубија  Италија „за одлучујући допринос великом пројекту који је довео до открића честица W- и Z-бозон, преносиоца слабе интеракције
Симон ван дер Мер  Холандија
1985. Клаус фон Клицинг  Западна Немачка „за откриће квантног Холовог ефекта
1986. Ернст Руска  Западна Немачка „за фундаментално истраживање у оптици електрона, и дизајн првог електронског микроскопа”
Герд Биниг „за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”
Хајнрих Рорер  Швајцарска
1987. Јохан Георг Беднорц  Западна Немачка „за важан пробој у открићу суперпроводности у керамичким материјалима”
Карл Александер Милер  Швајцарска
1988. Леон Макс Ледермен  Сједињене Америчке Државе „за неутрино зрак методу и демонстрацију дублетске структуре лептона кроз откриће муон неутрина”
Мелвин Шварц
Џек Стајнбергер
1989. Норман Фостер Ремзи мл.  Сједињене Америчке Државе „за откриће методе одвојених осцилаторних поља и њену употребу у водоничним масерима и другим атомским часовницима”
Ханс Георг Демелт „за развој технике јонске замке”
Волфганг Паул  Западна Немачка

1990-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 1990-е
Година Добитник Држава Разлог
1990. Џером Ајзак Фридман  Сједињене Америчке Државе „за пионирска истраживања дубоког нееластичног расејања електрона на протонима и везаним неутронима, што је било од суштинског значаја за развој модела кварка у физици честица”
Хенри Веј Кендал
Ричард Едвард Тејлор  Канада
1991. Пјер-Жил де Жен  Француска „за откриће примене метода проучавања феномена уређености у комплексније сврхе, посебно код течних кристала и полимера”
1992. Жорж Шарпак  Француска „за откриће и развој детектора честица, а посебно вишежичне пропорционалне коморе”
1993. Расел Алан Халс  Сједињене Америчке Државе „за откриће нове врсте пулсара, што је отворило нове могућности за проучавање гравитације”
Џозеф Хутон Тејлор млађи
1994. Бертрам Брокхаус  Канада „за развој неутронске спектроскопије” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје”
Клифорд Гленвуд Шул  Сједињене Америчке Државе „за развој технике неутронске дифракције” и „за пионирски допринос у развоју неутронског расејања у истраживању кондензоване материје”
1995. Мартин Луис Перл  Сједињене Америчке Државе „за откриће τ-лептона” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона
Фредерик Рајнес „за откриће неутрина” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона
1996. Давид Морис Ли  Сједињене Америчке Државе „за откриће суперфлуидности у хелијуму-3”
Даглас Дин Ошероф
Роберт Колман Ричардсон
1997. Стивен Чу  Сједињене Америчке Државе „за развој метода за хлађење и хватање атома помоћу ласерске светлости”
Клод Коен-Тануђи  Француска
Вилијам Данијел Филипс  Сједињене Америчке Државе
1998. Роберт Б. Лафлин  Сједињене Америчке Државе „за откриће нове форме квантног флуида”
Хорст Лудвиг Штермер  Немачка
Данијел Чи Цуи  Сједињене Америчке Државе
1999. Герард ’т Хофт  Холандија „за објашњење квантне структуре електрослабих интеракција у физици”
Мартинус Ј. Г. Велтман

2000-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 2000-е
Година Добитник Држава Разлог
2000. Жорес Иванович Алферов  Русија „за развој полупроводничких хетероструктура коришћених у оптоелектроници и електроници великих брзина”
Херберт Кремер  Немачка
Џек Килби  Сједињене Америчке Државе „за улогу у проналаску интегрисаних кола”
2001. Ерик Алин Корнел  Сједињене Америчке Државе „за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата”
Волфганг Кетерле  Немачка
Карл Виман  Сједињене Америчке Државе
2002. Рејмонд Дејвис млађи  Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, посебно за детекцију космичких неутрина
Масатоши Кошиба (јап. 小柴 昌俊, Koshiba Masatoshi)  Јапан
Рикардо Ђакони  Сједињене Америчке Државе „за пионирски допринос астрофизици, који је довео до открића извора космичких X-зрака”
2003. Алексеј Алексејевич Абрикосов  Русија „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида
Виталиј Гинзбург
Ентони Џејмс Легет  Сједињене Америчке Државе
2004. Дејвид Грос  Сједињене Америчке Државе „за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција/в. Кварк/
Хју Дејвид Полицер
Френк Вилчек
2005 Рој Џ. Глаубер  Сједињене Америчке Државе „за допринос квантној теорији оптичке кохеренције”
Џон Л. Хол „за допринос развоју прецизне спекторскопије базиране на ласеру, укључујући и технику оптичког фреквентног чешља
Теодор В. Хенш  Немачка
2006. Џон Мадер  Сједињене Америчке Државе „за откриће анизотропских особина и особина зрачења црног тела код космичког микроталасног позадинског зрачења”
Џорџ Смут
2007. Алберт Ферт  Француска „за откриће гигантског магнетоотпорничког ефекта
Петер Гринберг  Немачка
2008. Јоичиро Намбу (јап. 南部 陽一郎, Nanbu Yōichirō)  Јапан „за откриће механизма спонтаног нарушавања симетрије у субатомској физици
Макото Кобајаши (јап. 小林 誠, Kobayashi Makoto) „за откриће порекла нарушене симетрије која предвиђа постојање најмање три фамилије кваркова у природи”
Тошихиде Масукава (јап. 益川 敏英, Masukawa Toshihide)  Сједињене Америчке Државе
2009. Сер Чарлс Као (кин. 高錕, Kuen Kao)  Сједињене Америчке Државе „за достигнућа на пољу брзог преноса података оптичким влакнима”
Вилард Бојл „откриће полупроводничких кола осетљивих на светлост који се користе у дигиталним фотоапаратима (CCD чип)”
Џорџ Смит

2010-е[уреди]

Нобелова награда за физику, 2010-е
Година Добитник Држава Разлог
2010. Сер Андреј Константин Гејм  Холандија „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном
Сер Константин Андрејевич Новоселов  Уједињено Краљевство
2011. Сол Перлмутер  Сједињене Америчке Државе „за откриће убрзаног ширења универзума посматрањем удаљених супернових
Адам Рис
Брајан Шмит
2012. Серж Арош  Француска „за револуционарне методе које омогућавају мерење и манипулацију индивидуалних квантних система”
Дејвид Вајнланд  Сједињене Америчке Државе
2013. Франсоа Англер  Белгија „за теоријско откриће механизама који доприносе разумевању порекла масе субатомских честица
Питер Хигс  Уједињено Краљевство
2014. Исаму Акасаки (јап. 赤﨑 勇, Akasaki Isamu)  Јапан „због изума новог, енергетски ефикасног и еколошког извора светлости — светлеће диоде која емитује плаву светлост”
Хироши Амано (јап. 天野 浩, Amano Hiroshi)
Шуџи Накамура (јап. 中村 修二, Nakamura Shūji)  Сједињене Америчке Државе
2015. Такаки Каџита (јап. 梶田 隆章, Kajita Takaaki)  Јапан „за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу”[1]
Артур Брус Макдоналд  Канада
2016. Дејвид Таулес  Сједињене Америчке Државе „за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје”[2]
Данкан Холдејн
Мајкл Костерлиц

Референце[уреди]

Општа референца

Спољашње везе[уреди]