Устанак — разлика између измена
м r2.7.2+) (Робот: додато tt:Күтәрелеш |
м r2.7.3) (Робот: промењено tt:Күтәрелеш у tt:Баш күтәрү |
||
Ред 74: | Ред 74: | ||
[[ta:கிளர்ச்சி]] |
[[ta:கிளர்ச்சி]] |
||
[[tl:Himagsikan]] |
[[tl:Himagsikan]] |
||
[[tt: |
[[tt:Баш күтәрү]] |
||
[[tr:Başkaldırma]] |
[[tr:Başkaldırma]] |
||
[[uk:Повстання]] |
[[uk:Повстання]] |
Верзија на датум 30. децембар 2012. у 06:07
Устанак је оружана побуна против нечије државне власти. Њени учесници, односно устаници, поданици су те власти који настоје да на одређено подручје замене постојећу власт властитом и/ли нечијом другом.
Суштина и врсте устанка
Мотиви, циљеви као и начини вођења устанка зависе од околности; Од оних у којима се настоје у потпуности уклонити нечија власт или режим или неко подручје издвојити из државе, до оних у којима устаници не доводе у питање оквирни политички поредак, него насиљем настоје побољшати свој положај (смањење пореза, укидање регрутације) или изборити одређена права (исповедање властите вере и сл.).
Под устанцима се обично подразумевају побуне особа или друштвених група које се налазе у подређеном положају у односу на владајући сталеж.
Устанци могу представљати дио шире целине, односно оружаног сукоба у коме суделују суверене државе; једна од њих при томе може подржавати устанике на подручју непријатеља како би га ослабила. Други светски рат, у коме су Савезници помагали разне устанке против осовинских власти за то пружа низ примера.
Посебна врста устанка је она у коме активно суделују органи саме државне власти, а која за циљ има њену промену; за такве се ситуације користи израз државни удар. Уколико устанак прерасте у дуготрајан сукоб између релативно изједначених противника, онда се за њега користи израз грађански рат. За устанак који за свој крајњи мотив има постизање далекосежних или драматичних промена друштвено-политичког уређења се користи израз револуција. Устанак малог, локалног значаја (просторно, временски, по броју учесника) назива се буна.
Примери
Као пример на нивоу светске историје се наводе устанци робова у старом Риму или сељачки устанци у Кини и средњовековној Европи. То се такође односи и на одређене етничке скупине или народа које се оружјем настоје ослободити стране власти - као пример се наводи јеврејски устанци против Римског царства или Шлески устанци 1919-1921.
За историју Срба значајни су следећи устанци:
- Први српски устанак,
- Други српски устанак,
- Устанак у Босни и Херцеговини (Невесињска пушка),
- Устанак у Херцеговини 1941.,
- Устанак Срба у Банату,
- Устанак Ђорђа Војтеха,
- Устанак Петра Дељана.