Орашац (Аранђеловац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Орашац.
Орашац
Karadjordje orasac2.jpg
Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Аранђеловац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1484
Положај
Координате 44°19′26″ СГШ; 20°35′04″ ИГД / 44.324° СГШ; 20.5845° ИГД / 44.324; 20.5845Координате: 44°19′26″ СГШ; 20°35′04″ ИГД / 44.324° СГШ; 20.5845° ИГД / 44.324; 20.5845
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 328 m
Орашац на мапи Србије
Орашац
Орашац
Орашац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 34308
Позивни број 034
Регистарска ознака AR

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1484 становника. Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Историја[уреди]

У овом месту је склопљен договор о кретању у одсудни бој против Турака у новембру 1803. године, а устанак је подигнут на Сретење (15. фебруар) 1804. године у Марићевића јарузи. У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј. Орашац је одлуком скупштине Србије из 1979. године категорисан у знаменито место и на тај начин сврстан у културно добро од значаја за Републику Србију

Демографија[уреди]

У насељу Орашац живи 1164 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,4 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.234
1953. 2.182
1961. 2.024
1971. 1.742
1981. 1.635
1991. 1.461 1.437
2002. 1.462 1.516
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.450 99,17 %
Црногорци
  
1 0,06 %
Хрвати
  
1 0,06 %
Украјинци
  
1 0,06 %
Немци
  
1 0,06 %
Југословени
  
1 0,06 %
непознато
  
5 0,34 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]