Банатски Бугари — разлика између измена
Нема описа измене |
м r2.7.3) (Робот: промењено es:Búlgaros de Banat у es:Búlgaros del Banato |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
[[bg:Банатски българи]] |
[[bg:Банатски българи]] |
||
[[en:Banat Bulgarians]] |
[[en:Banat Bulgarians]] |
||
[[es:Búlgaros |
[[es:Búlgaros del Banato]] |
||
[[hr:Banatski Bugari]] |
[[hr:Banatski Bugari]] |
||
[[it:Bulgari del Banato]] |
[[it:Bulgari del Banato]] |
Верзија на датум 10. јануар 2013. у 05:51
Банатски Бугари (буг. банатски българи, себе зову Палкјене (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново и Јаша Томић (буг. Модош), у Румунији Санниколау Маре (срп. Велики Свети Никола, буг. Смиклуш), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Стар Бишнов), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.
Види још
Литература
- Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
- Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
- Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.