Култ личности — разлика између измена
м Бот: Селим 32 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q192914 |
м додана категорија Диктатуре помоћу геџета HotCat |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
[[Категорија:Политика]] |
[[Категорија:Политика]] |
||
[[Категорија:Политичке доктрине]] |
[[Категорија:Политичке доктрине]] |
||
[[Категорија:Диктатуре]] |
|||
{{Link FA|fi}} |
{{Link FA|fi}} |
Верзија на датум 6. април 2013. у 13:42
Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.
Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“.
Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.
Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.
Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.
Карактеристике култа личности
- Претерана покорност становништва према вођи
- Некритичност према исказима вође
- Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
- Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
- Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
- Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.
Примери култова личности
- Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачкој
- Бенито Мусолини у фашистичкој Италији
- Лењин и Стаљин у Совјетском Савезу
- Ким Ил Сунг у Северној Кореји
- Садам Хусеин у Ираку
- Фидел Кастро у Куби
- Јосип Броз Тито у СФРЈ
- Франциско Франко у Шпанији
- Николај Чаушеску у Румунији
- Мао Це Тунг у Кини
Литература
- Lukács, Georg (1962). Reflections on the Cult of Stalin. First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963;.
- Samadoghlu, Vagif (1999). Stalin's Personality Cult - Three Times I Changed My Mind. Azerbaijan International.
- Pollard, John (1998). Mussolini's Rivals: The Limits of the Personality Cult in Fascist Italy.