Банатски Бугари — разлика између измена
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q2076582 |
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
|||
[[ |
[[Датотека:Banat Bulgarian settlement.svg|мини|десно|200п|Банатски Бугари на мапи Баната]] |
||
'''Банатски Бугари''' ([[бугарски језик|буг]]. ''банатски българи'', себе зову '''Палкјене''' (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су |
'''Банатски Бугари''' ([[бугарски језик|буг]]. ''банатски българи'', себе зову '''Палкјене''' (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су [[Бугари|бугарска]] мањинска група која углавном живи у [[Банат]]у. Они су [[Католичка црква|католици]] и потичу из северне и северозападне [[Бугарска|Бугарске]]. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем [[немачки језик|немачког]], [[мађарски језик|мађарског]], [[румунски језик|румунског]] и [[српски језик|српског]] језика и њихових лексичких утицаја. |
||
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 3.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. |
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у [[Румунија|румунском]] и 3.000 у [[Србија|српском]] Банату, а по званичним подацима из [[2002]]. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. |
||
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Модош}}), у Румунији [[Санниколау Маре]] ({{јез-срп|Велики Свети Никола}}, {{јез-буг|Смиклуш}}), [[Дудешти Веки]] ({{јез-срп|Стари Бешенов}}, {{јез-буг|Стар Бишнов}}), [[Винга]], |
Главни центри Банатских Бугара су: у Србији [[Скореновац]], [[Иваново (Србија)|Иваново]] и [[Јаша Томић (Сечањ)|Јаша Томић]] ({{јез-буг|Модош}}), у Румунији [[Санниколау Маре]] ({{јез-срп|Велики Свети Никола}}, {{јез-буг|Смиклуш}}), [[Дудешти Веки]] ({{јез-срп|Стари Бешенов}}, {{јез-буг|Стар Бишнов}}), [[Винга]], и град [[Темишвар]], у Бугарској Палћени живе у селима [[Брдарски Геран]], [[Асеново]], [[Драгомирово]] и [[Гостиља]]. |
||
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре [[Палћенски дијалекат|палћенским дијалектом]] [[Бугарски језик|бугарског језика]], који спада у словенску групу индоевропске породице језика. |
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре [[Палћенски дијалекат|палћенским дијалектом]] [[Бугарски језик|бугарског језика]], који спада у словенску групу индоевропске породице језика. |
||
==Види још== |
==Види још== |
||
*[[Бугари]] |
* [[Бугари]] |
||
*[[Павлићани]] |
* [[Павлићани]] |
||
*[[Јужни Словени]] |
* [[Јужни Словени]] |
||
*[[Банатскобугарски језик]] |
* [[Банатскобугарски језик]] |
||
[[ |
[[Датотека:Banat in Europa.png|мини|десно|200п|Банат на мапи Европе]] |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
Ред 28: | Ред 29: | ||
[[Категорија:Етничке групе Румуније]] |
[[Категорија:Етничке групе Румуније]] |
||
[[Категорија:Јужни Словени]] |
[[Категорија:Јужни Словени]] |
||
{{Link FA|bg}} |
{{Link FA|bg}} |
||
{{Link GA|en}} |
{{Link GA|en}} |
Верзија на датум 17. мај 2013. у 05:33
Банатски Бугари (буг. банатски българи, себе зову Палкјене (palćene) и Банатскји Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. године око 6.500 у Румунији и 1.658 у српском Банату. Главни центри Банатских Бугара су: у Србији Скореновац, Иваново и Јаша Томић (буг. Модош), у Румунији Санниколау Маре (срп. Велики Свети Никола, буг. Смиклуш), Дудешти Веки (срп. Стари Бешенов, буг. Стар Бишнов), Винга, и град Темишвар, у Бугарској Палћени живе у селима Брдарски Геран, Асеново, Драгомирово и Гостиља.
Већином су Павлићани католичке вероисповести, а говоре палћенским дијалектом бугарског језика, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.
Види још
Литература
- Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
- Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
- Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки „Св. Кирил Славянобългарски“, Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.