Јеванђеље по Марку — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 4: | Ред 4: | ||
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво. |
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво. |
||
Марково еванђеље бележи оно што је |
Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] у Риму. |
||
[[Датотека:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|лево|200п|Марко Јеванђелист]] |
[[Датотека:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|лево|200п|Марко Јеванђелист]] |
||
Према предању, написао га је [[Марко Јеванђелиста|апостол Марко]], највјеројатније у [[Рим]]у око [[64]]. – [[70]]. године{{sfn|Edwards|2002|pp=9}}{{sfn|France|2002|pp=39}}, на [[Грчки језик|грчком језику]]. Сматра се да је засновано на сећањима [[Свети Петар|св. Петра]]. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за |
Према предању, написао га је [[Марко Јеванђелиста|апостол Марко]], највјеројатније у [[Рим]]у око [[64]]. – [[70]]. године{{sfn|Edwards|2002|pp=9}}{{sfn|France|2002|pp=39}}, на [[Грчки језик|грчком језику]]. Сматра се да је засновано на сећањима [[Свети Петар|св. Петра]]. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску [[Хришћанство|хришћанску]] заједницу. |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 22. мај 2014. у 06:22
Књиге Новог завета |
---|
Књиге Старог завета |
Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.[1] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.
Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.[1] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.[2] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.[2] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.
Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године[3][4], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.
Референце
- ^ а б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
- ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
- ^ Edwards 2002, стр. 9.
- ^ France 2002, стр. 39.
Литература
- Edwards, James R. (2002). The Gospel According to Mark. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-85111-778-2.
- France, R. T. (2002). The Gospel of Mark: A Commentary on the Greek Text. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-85364-576-4.