Синајска архиепископија — разлика између измена
Disambiguated: Синај → Синајска гора (3) using Dab solver |
м Разне исправке |
||
| Ред 50: | Ред 50: | ||
== Извори == |
== Извори == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 17. јун 2014. у 06:40
| Синајска архиепископија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 451 — помиње се на Халкидонском сабору |
| Киријархална црква | Јерусалимска православна црква |
| Аутономија | 640 — фактички 1575 — од Цариградске патријаршије 1782 — потврђена |
| Канонско признање | Канонски призната |
| Предстојатељ | Архиепископ синајски, фарански и раифски Дамјан |
| Сједиште | Манастир Свете Катарине |
| Канонска јурисдикција | Манастир Свете Катарине |
| Календар | Јулијански календар |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Статистика | |
| Архијереја | 1 |
| Епархија | 1 |
| Манастира | 1 |
| Вјерника | око 900 |
Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.
Историја
О древности Синајске архиепикопије говоре материјали Халкидонског сабора (451) гдје се у „чину митрополија и архиепископија апостолског престола Светог града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“.[1] Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.[2]
Манастир Свете Катарине је 640. потпао под јурисдикцију јерусалимског патријарха након што су муслимани освојили Египат, што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782.
Организација
Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.[3]
Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу).[4] Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи.