Никола Несторовић — разлика између измена

Никола Несторовић
Никола Несторовић
Лични подаци
Датум рођења	15. април 1868.
Место рођења	Пожаревац, Кнежевина Србија
Датум смрти	18. фебруар 1957. (88 год.)
Место смрти	Београд, Федеративна Народна Република Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 22. јул 2019. у 19:36

Никола Несторовић (15. април 1868. Пожаревац—18. фебруар 1957, Београд) је био професор Техничког факултета и архитекта. Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине.

У Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.

1893. се вратио у Београд са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд, и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.

До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.^[1]

Једно од његових дела је Зграда „Путника” на Теразијама, подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.^[2]

Значајнија архитектонска дела

Управа фондова (данас Народни музеј) са Андром Стевановићем
Кућа Н. Несторовића - Кнеза Милоша 40
Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Андром Стевановићем
Београдска задруга - Карађорђева 48 са Андром Стевановићем
Зграда трговца Стаменковића (колоквијално: Зграда са зеленим плочицама) - Угао Краља Петра и Узун-Миркове Андром Стевановићем
Хотел Бристол - Угао Карађорђеве и Херцеговачке

Галерија

Управа фондова, прва деценија 20. века
Управа фондова
Београдска задруга
Хотел Бристол
Кућа Уроша Предића (из 1910)
Зграда трговца Стаменковића
Зграда Техничког факултета

Референце

^ http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full
^ Алексић, Д.; Мучибабић, Д. (21. 7. 2019). „Зграда „Путника” постаје хотел”. Политика. Приступљено 22. 7. 2019.

Литература

Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914

[1] ttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full

[2] Алексић, Д.; Мучибабић, Д. (21. 7. 2019). „Зграда „Путника” постаје хотел”. Политика. Приступљено 22. 7. 2019.

[1]

[2]

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.<ref>http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full</ref>
+Једно од његових дела је Зграда „Путника” на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.<ref>{{cite news |last1=Алексић |first1=Д. |last2=Мучибабић |first2=Д. |title=Зграда „Путника” постаје хотел |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/434097/Zgrada-Putnika-postaje-hotel |accessdate=22. 7. 2019 |work=Политика |date=21. 7. 2019.}}</ref>
 == Значајнија архитектонска дела ==