Веш-машина — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 87.116.160.253 (разговор) на последњу измену кориснице MilicevicBot ознаке: враћање враћена измена |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Датотека:Mašina za pranje veša AEG.jpg|220п|мини|Машина за прање веша AEG из 1957. године]] |
[[Датотека:Mašina za pranje veša AEG.jpg|220п|мини|Машина за прање веша AEG из 1957. године]] |
||
Прву веш машину је конструисао [[Немачка|немачки]] [[научник]] [[Јакоб Кристијан Шеферн]] [[1767]]. године. Механичке веш машине датирају од [[19. век]]а и њихови основни принципи задржали су се углавном до данас, без битних промена. |
Прву веш машину је конструисао [[Немачка|немачки]] [[научник]] [[Јакоб Кристијан Шеферн]] [[1767]]. године. Механичке веш машине датирају од [[19. век]]а и њихови основни принципи задржали су се углавном до данас, без битних промена. Први корак је ставити материјал за чишћење у [[Вода|воду]] која садржи средство за прање. Материјал и вода се затим мешају кружним покретима. Након тога вода се испумпа и тканине се [[Центрифуга|центрифугирају]], те се на тај начин делимично исуше. Затим се додаје чиста вода којом се одстрањује средство за прање и на крају се материјал поново центрифугира, мада се неки материјали ваде и без центрифуге, јер их она може оштетити.<ref name="vesh">{{Cite book|last=Сајферт|first=Војислав|last2=Тасић|first2=Иван|last3=Петровић|first3=Марина|title=Техничко 8|year=2011|publisher=ЗУНС|location=Београд|chapter=Електричне машине|isbn=978-86-17-17290-7|pages = 71–72}}</ref> |
||
Први корак је ставити материјал за чишћење у [[Вода|воду]] која садржи средство за прање. Материјал и вода се затим мешају кружним покретима. Након тога вода се испумпа и тканине се [[Центрифуга|центрифугирају]], те се на тај начин делимично исуше. Затим се додаје чиста вода којом се одстрањује средство за прање и на крају се материјал поново центрифугира, мада се неки материјали ваде и без центрифуге, јер их она може оштетити.<ref name="vesh">{{Cite book|last=Сајферт|first=Војислав|last2=Тасић|first2=Иван|last3=Петровић|first3=Марина|title=Техничко 8|year=2011|publisher=ЗУНС|location=Београд|chapter=Електричне машине|isbn=978-86-17-17290-7|pages = 71–72}}</ref> |
|||
== Начин рада == |
== Начин рада == |
||
| Ред 31: | Ред 29: | ||
Италијански лист -{''[[L'Osservatore Romano]]''}- је 2009. године објавио је Плејбојев чланак о [[International Women's Day|Међународном дану жена]] у којем се тврди да је машина за прање рубља учинила више за ослобођење жена него [[combined oral contraceptive pill|контрацепцијске пилуле]] и [[Abortion-rights movements|права на побачај]].<ref>{{cite web|last=Galeotti|first=Giulia|title=Metti il detersivo, chiudi il coperchio e rilassati|url=https://www.vatican.va/news_services/or/or_quo/cultura/056q05a1.html|work=L'Osservatore Romano|access-date=25 July 2011|language=IT|date=8 March 2009}}</ref> Једна студија са [[Université de Montréal|Монтреалског универзитета]] у Канади, представила је слично гледиште, додајући и фрижидере.<ref>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2009/03/090312150735.htm |title=Fridges And Washing Machines Liberated Women, Study Suggests |publisher=Sciencedaily.com |date=2009-03-12 |access-date=2012-06-01}}</ref> Следеће године, шведски статистичар [[Hans Rosling|Ханс Рослинг]] сугерисао је да позитиван ефекат машине за прање веша на ослобађање жена чини је „највећим изумом индустријске револуције”.<ref>{{cite web |title=Hans Rosling and the magic washing machine |url=http://www.ted.com/talks/hans_rosling_and_the_magic_washing_machine.html |publisher=TED Conferences |date=December 2010 |access-date=17 November 2011}}</ref> Тврдило се да су машине за прање веша пример технологије за уштеду радне снаге, која не смањује запосленост, јер домаћинства могу да интернализују добитке иновација.<ref>E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) [https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3044448 SSRN, part 3(4)]</ref> Историчарка Франсес Финеган придаје заслуге расту ове технологије у подривању економске одрживости [[Magdalene asylum|Магдаленских азила]] у Ирској, за које је касније откривено да су затвори за жене у којима су нечовечно злостављане, замењујући њихову привреду прање рубља и доводећи до коначног затварања тих институција у целини.<ref>{{cite book|last=Finnegan|first=Frances|title=Do Penance or Perish: Magdalen Asylums in Ireland|url=https://archive.org/details/dopenanceorperis0000finn_a4f7|year=2004|publisher=Oxford University Press}}</ref> Ирска феминисткиња [[Mary Frances McDonald|Мари Франсес Макдоналд]] описала је машине за прање веша као појединачни изум који је највише изменио живот жена.<ref>{{Cite journal|last=Meehan|first=Ciara|date=28 November 2017|title='Cope the Modern Way': Electricity and the Irish Housewife, 1930s–1960s|url=https://researchprofiles.herts.ac.uk/portal/en/publications/cope-the-modern-way-electricity-and-the-irish-housewife-1930s1960s(cc0b4fdf-2710-45eb-a822-a53308f977d6).html|journal=Irish Archives|volume=25|pages=10|quote=Mamo McDonald – born in 1929 and a former president of the Irish Countrywomen’s Association – replied without hesitation that the washing machine had had the greatest impact.|via=School of Humanities, [[University of Hertfordshire]]}}</ref> |
Италијански лист -{''[[L'Osservatore Romano]]''}- је 2009. године објавио је Плејбојев чланак о [[International Women's Day|Међународном дану жена]] у којем се тврди да је машина за прање рубља учинила више за ослобођење жена него [[combined oral contraceptive pill|контрацепцијске пилуле]] и [[Abortion-rights movements|права на побачај]].<ref>{{cite web|last=Galeotti|first=Giulia|title=Metti il detersivo, chiudi il coperchio e rilassati|url=https://www.vatican.va/news_services/or/or_quo/cultura/056q05a1.html|work=L'Osservatore Romano|access-date=25 July 2011|language=IT|date=8 March 2009}}</ref> Једна студија са [[Université de Montréal|Монтреалског универзитета]] у Канади, представила је слично гледиште, додајући и фрижидере.<ref>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2009/03/090312150735.htm |title=Fridges And Washing Machines Liberated Women, Study Suggests |publisher=Sciencedaily.com |date=2009-03-12 |access-date=2012-06-01}}</ref> Следеће године, шведски статистичар [[Hans Rosling|Ханс Рослинг]] сугерисао је да позитиван ефекат машине за прање веша на ослобађање жена чини је „највећим изумом индустријске револуције”.<ref>{{cite web |title=Hans Rosling and the magic washing machine |url=http://www.ted.com/talks/hans_rosling_and_the_magic_washing_machine.html |publisher=TED Conferences |date=December 2010 |access-date=17 November 2011}}</ref> Тврдило се да су машине за прање веша пример технологије за уштеду радне снаге, која не смањује запосленост, јер домаћинства могу да интернализују добитке иновација.<ref>E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) [https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3044448 SSRN, part 3(4)]</ref> Историчарка Франсес Финеган придаје заслуге расту ове технологије у подривању економске одрживости [[Magdalene asylum|Магдаленских азила]] у Ирској, за које је касније откривено да су затвори за жене у којима су нечовечно злостављане, замењујући њихову привреду прање рубља и доводећи до коначног затварања тих институција у целини.<ref>{{cite book|last=Finnegan|first=Frances|title=Do Penance or Perish: Magdalen Asylums in Ireland|url=https://archive.org/details/dopenanceorperis0000finn_a4f7|year=2004|publisher=Oxford University Press}}</ref> Ирска феминисткиња [[Mary Frances McDonald|Мари Франсес Макдоналд]] описала је машине за прање веша као појединачни изум који је највише изменио живот жена.<ref>{{Cite journal|last=Meehan|first=Ciara|date=28 November 2017|title='Cope the Modern Way': Electricity and the Irish Housewife, 1930s–1960s|url=https://researchprofiles.herts.ac.uk/portal/en/publications/cope-the-modern-way-electricity-and-the-irish-housewife-1930s1960s(cc0b4fdf-2710-45eb-a822-a53308f977d6).html|journal=Irish Archives|volume=25|pages=10|quote=Mamo McDonald – born in 1929 and a former president of the Irish Countrywomen’s Association – replied without hesitation that the washing machine had had the greatest impact.|via=School of Humanities, [[University of Hertfordshire]]}}</ref> |
||
Пре појаве машине за прање веша, веш се прао прво на водотоцима, а затим у јавним праоницама познатим као [[lavoir|лавори]]. [[Camille Paglia|Камил Паглија]] и други тврде да је машина за прање веша довела до вида [[social isolation|друштвене изолације]] жена,<ref>"As mulheres sufocam os homens". [[Revista Veja]], issue 2,363, 5 March 2014 (in Portuguese) {{cite web|url=http://veja.abril.com.br/acervodigital/home.aspx|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20160402113729/http://veja.abril.com.br/acervodigital/home.aspx|archive-date=2016-04-02 |
Пре појаве машине за прање веша, веш се прао прво на водотоцима, а затим у јавним праоницама познатим као [[lavoir|лавори]]. [[Camille Paglia|Камил Паглија]] и други тврде да је машина за прање веша довела до вида [[social isolation|друштвене изолације]] жена,<ref>"As mulheres sufocam os homens". [[Revista Veja]], issue 2,363, 5 March 2014 (in Portuguese) {{cite web |url=http://veja.abril.com.br/acervodigital/home.aspx |title=Archived copy |access-date=2014-04-03 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160402113729/http://veja.abril.com.br/acervodigital/home.aspx |archive-date=2016-04-02 }}.</ref> јер је заједничка активност постала усамљеничка. |
||
У Индији се ''[[dhobi|добиси]]'', кастинска група специјализована за прање веша, полако прилагођава савременој технологији, али чак и уз приступ машинама за прање веша, многи и даље ручно перу одећу.<ref>{{cite web|url=http://www.thenational.ae/business/industry-insights/economics/dhobi-tradition-far-from-washed-up|title=Dhobi tradition far from washed up|author=Rebecca Bundhun |work= thenational.ae |access-date=19 January 2015}}</ref> Будући да је већина модерних домова опремљена машином за прање веша, многи Индијци су одустали од услуга ''добивалаха''.<ref>{{cite web |url=http://photoblog.nbcnews.com/_news/2012/12/20/16053402-indian-laundry-men-spin-out-decades-old-tradition?lite|title=Indian laundry men spin out decades-old tradition|author=Photos|date=19 January 2015|work=NBC News|access-date=19 January 2015}}</ref> |
У Индији се ''[[dhobi|добиси]]'', кастинска група специјализована за прање веша, полако прилагођава савременој технологији, али чак и уз приступ машинама за прање веша, многи и даље ручно перу одећу.<ref>{{cite web|url=http://www.thenational.ae/business/industry-insights/economics/dhobi-tradition-far-from-washed-up|title=Dhobi tradition far from washed up|author=Rebecca Bundhun |work= thenational.ae |access-date=19 January 2015}}</ref> Будући да је већина модерних домова опремљена машином за прање веша, многи Индијци су одустали од услуга ''добивалаха''.<ref>{{cite web |url=http://photoblog.nbcnews.com/_news/2012/12/20/16053402-indian-laundry-men-spin-out-decades-old-tradition?lite|title=Indian laundry men spin out decades-old tradition|author=Photos|date=19 January 2015|work=NBC News|access-date=19 January 2015}}</ref> |
||
Верзија на датум 22. мај 2024. у 23:28
.jpg)
Машина за прање веша или, краће, веш машина представља полуаутоматску комбиновану машину намењену за прање прљавог веша. Назив веш машина употребљава се за машине које употребљавају воду за прање уместо хемијског чишћења, где се користе и хемикалије.
Историја
Прву веш машину је конструисао немачки научник Јакоб Кристијан Шеферн 1767. године. Механичке веш машине датирају од 19. века и њихови основни принципи задржали су се углавном до данас, без битних промена. Први корак је ставити материјал за чишћење у воду која садржи средство за прање. Материјал и вода се затим мешају кружним покретима. Након тога вода се испумпа и тканине се центрифугирају, те се на тај начин делимично исуше. Затим се додаје чиста вода којом се одстрањује средство за прање и на крају се материјал поново центрифугира, мада се неки материјали ваде и без центрифуге, јер их она може оштетити.[1]
Начин рада
Основни делови веш машине су бубањ, казан, програматор, грејач, погонски електромотор, термостат, пумпа за воду, филтер и дозирна посуда.[1] Бубањ може бити окренут хоризонтално, са отвором за убацивање веша на предњој страни, и вертикалан, са отвором за убацивање веша на горњој страни. Он је изграђен од избушеног лима и наизменично се окреће у једном, па у другом смеру. Покретни бубањ је ограничен спољњим већим бубњем, који спречава излазак воде из веш машине. Просечна брзина бубња је 30-45 обртаја у минути, са променом смера на 4-5 обртаја.[1] Програматор је програмски сатни механизам, који аутоматским укључивањем и искључивањем појединих склопова управља радом целе веш машине. Грејач загрева воду на програмирану температуру коју мери термостат, док електромотор, под контролом програматора, покреће бубањ машине. Пумпа за воду у склопу са филтером налази се у доњем делу машине. Она након прања избацује прљаву воду из веш машине, док филтер спречава да кроз механизам веш машине прођу предмети као што су игле, каменчићи и дугмад.[1]
Најчешћи кварови
Статистички гледано, делови на веш машини који се највише кваре су:.[2]
- 17% лежајеви и семеринг
- 15% амортизери
- 12% филтери
- 12% пумпе
- 11% грејач
- 10% ремен
- 8% биметалне бравице
- 6% гума на вратима
Социјални утицај
Историјски напоран процес прања одеће (задатак који је често имао цео дан одређен за обављање) понекад је означаван као 'женски посао'. Ширење машине за прање веша сматра се покретачком снагом која стоји иза побољшања положаја жена у друштву.
Италијански лист L'Osservatore Romano је 2009. године објавио је Плејбојев чланак о Међународном дану жена у којем се тврди да је машина за прање рубља учинила више за ослобођење жена него контрацепцијске пилуле и права на побачај.[3] Једна студија са Монтреалског универзитета у Канади, представила је слично гледиште, додајући и фрижидере.[4] Следеће године, шведски статистичар Ханс Рослинг сугерисао је да позитиван ефекат машине за прање веша на ослобађање жена чини је „највећим изумом индустријске револуције”.[5] Тврдило се да су машине за прање веша пример технологије за уштеду радне снаге, која не смањује запосленост, јер домаћинства могу да интернализују добитке иновација.[6] Историчарка Франсес Финеган придаје заслуге расту ове технологије у подривању економске одрживости Магдаленских азила у Ирској, за које је касније откривено да су затвори за жене у којима су нечовечно злостављане, замењујући њихову привреду прање рубља и доводећи до коначног затварања тих институција у целини.[7] Ирска феминисткиња Мари Франсес Макдоналд описала је машине за прање веша као појединачни изум који је највише изменио живот жена.[8]
Пре појаве машине за прање веша, веш се прао прво на водотоцима, а затим у јавним праоницама познатим као лавори. Камил Паглија и други тврде да је машина за прање веша довела до вида друштвене изолације жена,[9] јер је заједничка активност постала усамљеничка.
У Индији се добиси, кастинска група специјализована за прање веша, полако прилагођава савременој технологији, али чак и уз приступ машинама за прање веша, многи и даље ручно перу одећу.[10] Будући да је већина модерних домова опремљена машином за прање веша, многи Индијци су одустали од услуга добивалаха.[11]
Утицај на животну средину
Због све већих трошкова поправки у односу на цену машине за прање веша, дошло је до великог повећања броја неисправних машина за прање веша које се одбацују, на уштрб животне средине. Због трошкова поправке и очекиваног века трајања машине куповина нове машине може изгледати као боља опција.[12]
Различити модели машина за прање веша увелико се разликују у употреби воде, детерџента и енергије. Енергија потребна за загревање је велика у поређењу са енергијом коју користе осветљење, електрични мотори и електронски уређаји. Због употребе топле воде, машине за прање веша су међу највећим потрошачима енергије у типичном модерном дому.[13]
Референце
- ^ а б в г Сајферт, Војислав; Тасић, Иван; Петровић, Марина (2011). „Електричне машине”. Техничко 8. Београд: ЗУНС. стр. 71—72. ISBN 978-86-17-17290-7.
- ^ „Купи Део блог”.
- ^ Galeotti, Giulia (8. 3. 2009). „Metti il detersivo, chiudi il coperchio e rilassati”. L'Osservatore Romano (на језику: италијански). Приступљено 25. 7. 2011.
- ^ „Fridges And Washing Machines Liberated Women, Study Suggests”. Sciencedaily.com. 2009-03-12. Приступљено 2012-06-01.
- ^ „Hans Rosling and the magic washing machine”. TED Conferences. децембар 2010. Приступљено 17. 11. 2011.
- ^ E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) SSRN, part 3(4)
- ^ Finnegan, Frances (2004). Do Penance or Perish: Magdalen Asylums in Ireland. Oxford University Press.
- ^ Meehan, Ciara (28. 11. 2017). „'Cope the Modern Way': Electricity and the Irish Housewife, 1930s–1960s”. Irish Archives. 25: 10 — преко School of Humanities, University of Hertfordshire. „Mamo McDonald – born in 1929 and a former president of the Irish Countrywomen’s Association – replied without hesitation that the washing machine had had the greatest impact.”
- ^ "As mulheres sufocam os homens". Revista Veja, issue 2,363, 5 March 2014 (in Portuguese) „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2016-04-02. г. Приступљено 2014-04-03..
- ^ Rebecca Bundhun. „Dhobi tradition far from washed up”. thenational.ae. Приступљено 19. 1. 2015.
- ^ Photos (19. 1. 2015). „Indian laundry men spin out decades-old tradition”. NBC News. Приступљено 19. 1. 2015.
- ^ „Are new washing machines only built to last 5 years?”. Washerhelp.co.uk. Приступљено 2012-06-01.
- ^ Pakula, Christiane; Stamminger, Rainer (2010). „Electricity and water consumption for laundry washing by washing machine worldwide”. Energy Efficiency. 3 (4): 365—382. S2CID 154072195. doi:10.1007/s12053-009-9072-8.
Литература
- Сајферт, Војислав; Тасић, Иван; Петровић, Марина (2011). „Електричне машине”. Техничко 8. Београд: ЗУНС. стр. 71—72. ISBN 978-86-17-17290-7.
- E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) SSRN, part 3(4) on washing machines
- Katz-Hyman, Martha B.; editors, Kym S. Rice (2011). World of a slave : encyclopedia of the material life of slaves in the United States. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. стр. 303. ISBN 978-0313349423.
- The Oxford English Dictionary. III (Second изд.). Clarendon Press. стр. 908: copper 3.a. ISBN 0-19-861215-X.
- „Ponch, punch or ?”. OldandInteresting.com. Приступљено 2014-03-06.
- Maxwell, Lee (2003). Save womens lives : history of washing machines (1st изд.). Eaton, CO: Oldewash. стр. 8. ISBN 9780972971003.
- Hardyment, Christina (1988). From mangle to microwave : the mechanization of household work
. Cambridge, UK: Polity Press. ISBN 0745602061. - Yung, Judy; Chang, Gordon H.; Lai, Him Mark, ур. (2006), „Declaration of the Chinese Hand Laundry Alliance.”, Chinese American Voices, University of California Press, стр. 183—185 (including notes), ISBN 0-520-24310-2
- Ban Seng Hoe (2004), Enduring Hardship: The Chinese Laundry in Canada, Canadian Museum of Civilization, ISBN 0-660-19078-8
- Atkins, Keletso E. (1986). „Origins of the AmaWasha: the Zulu Washermen's Guild in Natal, 1850–1910*”. The Journal of African History (на језику: енглески). 27 (1): 41—57. ISSN 1469-5138. doi:10.1017/S0021853700029194. Приступљено 26. 4. 2021.
- „How Does The Dry Cleaning Process Work?”. LX. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2014. „Dry cleaning is the process of deep cleaning clothing without using water. Usually reserved for dress clothes and delicate fabric, it requires special equipment and detergents. Dry cleaning is typically a 5 step process. These steps are tagging the clothes, pretreating clothes, cleaning, quality checking, and ironing.”
- „Toxic Substances Portal - Tetrachloroethylene (PERC)”. Приступљено 21. 11. 2014.
- „Tetrachloroethylene (Perchloroethylene)”. Приступљено 21. 11. 2014.
- „The 2008 Florida Statutes (chapter: Energy devices based on renewable resources)”. 163 (4). Florida Senate. 2008. Архивирано из оригинала 2007-05-03. г. Приступљено 2020-02-23.
- „Why Clothes Shrink”.
- „Your Guide to Washing Clothes, Including How to Keep Whites Bright and Darks from Fading”. Martha Stewart. 14. 2. 2011. Приступљено 30. 3. 2021.
- Katsnelson, Alla (2015). „News Feature: Microplastics present pollution puzzle”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (18): 5547—5549. Bibcode:2015PNAS..112.5547K. PMC 4426466
. PMID 25944930. doi:10.1073/pnas.1504135112. - Encyclopedia of Modern Everyday Inventions. Greenwood Publishing Group, 2003. 2003. ISBN 9780313313455. Приступљено 16. 4. 2017.
- Kitchen Planning: Guidelines, Codes, Standards. John Wiley & Sons. 30. 1. 2013. ISBN 9781118404621. Приступљено 16. 4. 2017.
- „ななめドラム洗濯乾燥機「NA－VR1000」を発売”. panasonic.jp. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г.
- „ななめドラム洗濯乾燥機 NA-VX900BL/R”. Архивирано из оригинала 19. 1. 2021. г.
- „Washer-Dryer Combo Advantages and Disadvantages”. DoItYourself. Приступљено 22. 4. 2014.
Спољашње везе
- Exhibition of vintage washing machines
- History of Washing Machines
- How Washing Machines Work
- Open Source Washing Machine Project
- Washing Machine Museum
- „Buyer's Guide: Laundry: Combination Units”. Living Direct. 2008. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2009.
