Похара Куча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Похара Куча се десила у два наврата, први пут у јуну 1855. и други пут у јулу 1856. године. Похару је наредио Књаз Данило, а спровео војвода Мирко Петровић.

Повод[уреди]

Код дипломатије великих сила књаз Данило је похару објашњавао као нужну реакцију на преговоре неких племенских вођа у Кучима са скадарским пашом о покорношћу. Оваква тврдња се показала као неискрена 1858. године, када је Књаз Данило приликом преговора са Турцима Куче препустио управо скадарском паши.

Разлог[уреди]

Разлог је била пореска буна. Кучи нису хтјели добровољно да плаћају порез. Навикнути да и по цијену сталне борбе са Турцима буду слобони и не плаћају харач, борили су се за исто и под влашћу Петровића.


Марко Миљанов - Племе Кучи у народној причи и пјесми.

Прва похара[уреди]

Крајем јуна 1855. око 3000 Црногораца, којима је заповиједао војвода Мирко Петровић запосјело је Куче. У осветничким смакнућима због одбијања да плаћају порез одрубљиване су главе Кучима, тако је побијено 80 претежно стараца и дјеце, очигледно невиних, јер су племенске вође биле избјегле у Скадар. Захваљујући притиску дипломатије великих сила на Књаза Данила, војска се повукла и похара је прекинута.

Друга похара[уреди]

Кучи, Орљево. Спомен обиљежје страдалим у похари Куча

Крајем Јула 1856. услиједила је нова похара Куча, сада још суровија. Према извијести Марка Миљанова Поповића, тада перјаник Књаза Данила, заклано је 243 Куча, док је према извијести Куча скадарскоме паши број закланих износио "131 глава, међу којима три жене, 10 ђеце у колијевци и пет ђевојака".[1]

Вовјода Мирко је телеграмом, и то у стиху, обавјестио књаза Данила, свога брата, о току похаре:[2][3]

Факсимил телеграма Мирка Петровића. Први дан похаре Куча у подне


Међу страдилима Марко Миљанов помиње и: полугодишње дијете Коруне Радоњине са Косора, двоје дјеце Ружице Николине, једно од двије и по године, друго од три мјесеца.[4] Осим убијања, црногорска војска разорила је и опљачкала цркву и гробље у Косору. Разорили су и опљачкали медунску цркву и однијели мошти Светог Арсенија које су се ту чувале.[4] Марко Миљанов пише да су у похари запалили и 800 кућа, опљачкали оружје и драгоцјености, и потјерали стоку.[5][6][7]

Референце[уреди]

  1. ^ Илија Петровић-Црногорска похара Куча
  2. ^ Душан Вуксан - „Записи” 1937. година
  3. ^ Будо Симоновић-Зеко Мали pp. 167.
  4. 4,0 4,1 Марко Миљанов-Сабрана Дјела
  5. ^ Будо Симоновић-Зеко Мали Похаре Куча
  6. ^ Кучи немају право на заборав-Српске новине ЦГ
  7. ^ Српска РТВ Српско становиште-Будо Симоновић