Милош Кривокапић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милош Кривокапић
Војвода-Милош Андров Кривокапић.jpg
Датум рођења1819.
Датум смрти1907.

Милош Андров Кривокапић (Бати, Цуце, 1819Риђани, Никшић, 25. новембар 1907, по јулијанском календару 12. новембра) је црногорски војвода из племена Цуце.

Живот[уреди | уреди извор]

Отац му је био Андро Шуњов, а мајка Роса Пејовић. Од малих ногу се учио четовању. Истиче се у борбама са корјеничким Турцима, и у борбама на Грахову 18381843. Тих година га је Његош примио у перјанике. 1852 књаз Данило га је именовао за капетана цуцког племена, а годину дана касније за цуцког сердара и сенатора црногорског. Један је од свједока Похаре Куча гдје је од гњева Црногораца и војводе Мирка, спасио живот једном дјетету. За разлику од Мирка Петровића, имао је цивилизованији однос према овом брђанском племену. [1] Учествовао је у бици на Граховцу 1. маја 1858. године, када је предводио цуцки батаљон као сердар, а послије битке је добио чин војводе. Том приликом је добио нож Узун Мирка који је првобитно купио Иво Радоњић, а онда га је књаз Данило откупио за 120 талијера у злату и предао Милошу. У бици на Граховцу српска војска је узмицала пред Турцима и војвода Милош је сјео на камен и рекао: Ајте збогом и кажите да сте ме овдје оставили. Тада се његова војска распали и почини чуда од јунаштва. Због те побједе на Спасовдан, Црна Гора се знатно проширила на простор Херцеговине.[2] Био је побратим са Јолом Пилетићем. Умро у 88. години живота и сахрањен је код Никшића у Риђанима. Глас Црногорца је поводом његове смрти објавио похвални текст о покојнику, у којем је између осталога наведено: Рођен и одњегован у сиромашној, али јуначкој задрузи - војвода се Милош из младих година дао на изучавање оне сурове четничке школе, која је у његовој отаџбини осигуравала опстанак, која је његову отаџбину и стављала као жижу, као кулу свјетиљку унакрст раскомаданог Српства... [3] На сахрани му је почасни говор држао Мијушко Мијушковић, а између осталога је рекао: Ти си онај јунак који је витешки послужио три црногорска Господара, првог Господара Петра II Петровића Његоша и генија српског... А на Гарховцу послужио си муњовиту круну и оштру сабљу српског витеза и црногорског Господара Књаза Данила. Сахрањен је о државном трошку. На сахрани је био принц Мирко Петровић, а његовог оца, књаза Николу је заступао Новак Рамов Јововић. [4]

Породица[уреди | уреди извор]

Имао је супругу Радушу, сина Драгу, кћери Маре, Ружицу и Милосаву и брата Јанка. 1907. године имао је 15 унучади: Божу, Мату, Милутина, Ђуру, Марка, Јову, Блажу, Владу, Божу, Душана, Добрану, Стану, Петрану, Милицу и Златану. [5] Потомство му се данас углавном налази у Никшићу, Бару и Београду.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Милош Кривокапић је добио неколико одликовања за своје војне заслуге и јунаштво. [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вујачић, Марко (1969). Војвода Мирко Петровић. Београд: Просвета. стр. 119.—122. 
  2. ^ Томановић 2018, стр. 482..
  3. ^ Глас Црногорца, бр. 50. Цетиње. 1907. стр. 5.,6. 
  4. ^ Глас Црногорца, бр. 52. Цетиње. 1907. стр. 3.,4. 
  5. ^ Глас Црногорца, бр. 52. Цетиње. 1907. стр. 4. 
  6. ^ Војвода Милош Кривокапић. 

Литература[уреди | уреди извор]