Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пољопривредни факултет
Novi Sad, Liman, Zemědělská fakulta.jpg
Улаз на факултет
ТипДржавни факултет
Оснивање30. јун 1954.
АфилијацијаУниверзитет у Новом Саду
ДеканНедељко Тица
Број одсека8
ЛокацијаНови Сад, Србија
Веб-сајтwww.polj.uns.ac.rs

Пољопривредни факултет је високообразовна установа смештена у Новом Саду, део је Универзитета у Новом Саду. Факултет је основан 30. јуна 1954. Тренутни декан је проф. др Недељко Тица.[1]

Историјат[уреди]

Шездесет година од оснивања, Пољопривредни факултет у Новом Саду пролази пут сталног развоја, утканог у остварења пољопривредних наука и производње у знања стручњака и непосредних произвођача. О динамичном развоју Факултета на десетогодишњици оснивања први декан проф. др Лазар Стојковић, први ректор и први почасни доктор Универзитета у Новом Саду каже: » Данас можемо слободно рећи да је наш факултет по своме просветно-педагошком, научном и кадровском потенцијалу, по својој развијености и материјалној бази ушао у ред наших старијих угледнијих Пољопривредних факултета у земљи« (»Дневник« за новембар 1964).


Факултет је настао у време неразвијене пољопривреде, готово руралног типа. Први је дао четири тако неопходне генерације агронома опште стручне спреме, а затим је са развојем интензивне производње и мењањем структуре производње започето образовање агронома усмереног стручног образовања који данас својим знањем доприносе развоју квалитетне производње хране, управљању производњом на савременим техничко-технолошким, економским и еколошким принципима. Све је почело реализацијом вишегодишње потребе за високошколском институцијом у Војводини чији је задатак поред образовања агронома и развој научно-истраживачког рада и пољопривредне производње у Војводини и земљи у целини.


Те 1954. године стекли су се друштвени и економски услови који су довели до доношења Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду у саставу Универзитета у Београду, са уписом у прву годину студената у школској 1954/55. години с тим да се материјална средства обезбеде за 1954. годину, из буџета Аутономне Покрајине Војводине. Затим је усвојен од стране Републичког већа Народне Скупштине Народне Републике Србије на седници од 26 јуна 1954. године указ о проглашењу Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду на основу Уставног закона што је прогласио председник Извршног већа НР Србије Јован Веселинов (30. јуни 1954. године).


Оснивање Пољопривредног факултета имало је значај не само за развој пољопривреде већ за укупни друштвени живот Новог Сада, Војводине, Србије али и целе СФРЈ. Пољопривредни факултет основан заједно са Филозофским факултетом потврђује нераскидиву везу два богатства Војводине – плодна поља и богато културно историјско наслеђе.

Изградња факултета[уреди]

О изградњи факултета на прослави десетогодишњице говорио је проф. др Адалберт Шенборн, декан факултета (1959-60) који је успешно водио изградњу факултета. Народни одбор града Нови Сад ставио је на расположење Матичарској комисији зграду бивше артиљеријске касарне са корисном површином од око 2.000 m2, барутане као и неколико бункера на Тврђави и Петроварадину. Адаптацијом и опремом зграде касарне добијене су две предаваонице са по 80-90 седишта, 4 вежбаонице са потребним помоћним просторијама са по 40 радних места за обављање хемијских и биолошких вежби, као и потребан број лабораторија и кабинета за наставно и помоћно особље. Зграда барутане и бункери су преуређени за несметано обављање наставе прве године студија.

С обзиром на велики број уписаних студената у прву годину студија, предавања су се морала одржавати у закупљеној дворани у граду.

За смештај студената друге године студија, такође је Народни одбор града доделио Факултету зграде Забавни парк на Тврђави са корисном површином од око 1.900 m2. Адаптацијом и опремом ових зграда су добијене две нове предаваонице са 200, односно 120 седишта, потребан број семинарских вежбаоница и кабинета за наставно и помоћно особље, као и за проширење просторија Секретаријата Факултета. Повећана потреба, за усмереним кадровима захтевала је проширење првобитног инвестиоционог програма који би омогућио годишњи упис од 600 студената. Зато се предвиђа поред 4 павиљона и просторија Секретаријата са учионичким простором, изградња машинске хале са радионицама и једне велике предаваонице за 300 слушалаца са укупним школским простором од 26.274 m2, што би износило при просечном бројном стању редовних слушалаца од 1.350 студената 19,3 m2 корисне површине по студенту. Од ове укупне површине отпада на предаваонице 1.492,57 m2, лабораторијске вежбаонице са 40 радних места 2.996,39 m2, семинарских вежбаоница 396,86 m2, лабораторије за извођење специјалних вежби, дипломских, постдипломских, докторских и научно – истраживачких радова наставног и помоћно особља 3.412,86 m2, помоћне просторије за наставу 2.235,32 m2, кабинете 3.103 m2, пратеће просторије 2.949 m2, просторије за седнице катедара 180 m2, просторије Секретаријата факултета и Универзитета 1.092 m2, друштвене и остале просторије 1.434 m2, степеништа и холови 4.982 m2.

Радови на првој етапи изградње су започети средином августа 1956. године, с тим да ће ови објекти бити предати на коришћење почетком школске 1957/58. године, што је значило да ће се и настава треће године студија морати одвијати у привременим просторијама на Тврђави. To је представљало нове тешкоће у одржавању нормалне наставе. Још критичнија је била ситуација у зимском семестру школске 1957/58. године због кашњења радова грађевинских предузећа. Ратарски павиљон са корисном површином од 5.183,73 m2 завршен је тек у децембру 1957. године, те су се просторије растеретиле и настава донекле нормализовала у летњем семестру 1957/58. школске године. Са још већим закашњењем су завршени остали објекти прве фазе изградње, јер је сточарски павиљон од 1.643,62 m2 примљен на коришћење тек јула 1959. године, а просторије Секретаријата факултета са корисном површином од 1.002,20 m2 у јулу 1960. године.

Студенти прве две генерације Факултета образовали су се према привременом плану који је донела Матичарска комисија 1954. године. То је био јединствени четворогодишњи студиј са осам семестара, 38, односно 35 испита, писаним дипломским радом и јавном одбраном истог.

Ово су кратка сећања на почетак рада Факултета и на оно што чини незаборавни студенски живот. У томе су и простори Тврђаве а касније и Лимана дали свој допринос. Много је професора, сарадника, људи из управе, студенских служби обележило развојни пут Пољопривредног факултета као и студентско доба педесет генерација. Од првог декана професора Лазара Стојковића, чувеног Пере прописа (Алексић Петар, 1954-1970) који је први дочекивао бруцоше на шалтеру уписа до бројних стваралаца који су својим радом допринели изградњи успешног Факултета признатог и познатог на ширим просторима. Сви ти напори, сви ти људи остају трајно забележени у историји Факултета и Универзитета као подстрек будућим генерацијама да жеља, знање и љубав за рад увек доносе позитивне резултате неопходне за прогрес.

Мисија[уреди]

Пољопривредни факултет у Новом Саду је високошколска и научно-истраживачка установа чија је мисија реализација висококвалитетних образовних процеса, развој научних дисциплина и пренос стечених знања у привреду и друштво. Од оснивања, 1954. године Пољопривредни факултет је посвећен остварењу своје мисије засноване на успешним резултатима у образовању и научно-истраживачком раду и њиховој примени у пракси. Током времена Факултет је према уоченим потребама привредног окружења, као и према актуелним потребама друштва, развијао студијске програме, који образују студенте за постојеће и наступајуће техничко-технолошке и социо-економске системе, развијајући при том упоредо и сопствене, компетентне људске и техничке ресурсе.

Пољопривредни факултет своју мисију остварује у три међусобно повезане основне групе делатности: високо образовање, научно-истраживачки рад и трансфер знања у привреду. При томе стално унапређује образовне програме, квалитет процеса рада и људске и материјалне ресурсе са тежњом достизања највиших стандарда. На тај начин Пољопривредни факултет обезбеђује задовољење образовних потреба младих генерација, научно-стручних потреба привреде и материјалних потреба запослених, те као део ширег образовно-научног система, представља покретачку снагу развоја друштва, односно инцијалну сангу развоја пољопривреде.

Визија[уреди]

Визија Пољопривредног факултета је да као равноправни партнер у јединственом европском простору високог образовања и научно-истраживачког рада, достигне највише нивое изврсности, односно високо место у друштву најбољих.

Оријентација ка модерним студијским програмима и квалитетеним студијама ствара услове за бржи раст и развој уз реално поимање потребе за образовањем у карактеристичном окружењу. Значајан број пројеката, високе kомпетенције учесника и обиман трансфер добијених резултата у привреду ствара додатну вредност у процесу образовања, а све у циљу остваривања постављене визије.

Департмани[уреди]

Департман за ратарство и повртарство[уреди]

Департман за воћарство виноградарство хортикултуру и пејзажну архитектуру[уреди]

Департман за фитомедицину и заштиту животне средине[уреди]

Департман за сточарство[уреди]

Департман за пољопривредну технику[уреди]

Департман за уређење вода[уреди]

Департман за економику пољопривреде и социологију села[уреди]

Департман за ветеринарску медицину[уреди]



Референце[уреди]

  1. ^ „Poljoprivredni fakultet – Novi Sad”. Edukacija. Приступљено 22. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]