Прашка декларација
Прашка декларација је донета 3. јуна 2008. године у Сенату Скупштине Чешке Републике на скупу који је назван прашка конференција „Европска савест и комунизам“, и односи се на потребу да се разоткрију шест деценија сакривани злочини комунистичких режима источне Европе, да се њихове жртве обештете и обезбеде мере да се исти више не понове.
Потписници су бивши политички затвореници и историчарии. Декларација је позвала на осуду комунистичких злочина. Конференција је организована од стране Одбора за образовање, науку, културу, људска права и петиције под покровитељством Александра Вондреа, заменика министра Чешке Републике за европске интеграције.
Конференција је добила писма подршке од председника Николаса Саркозија, Маргарет Тачер, Џејсона Кенеја и Збигњева Бжежинског.
Текст декларације гласи:
„Имајући у виду достојанствену и демократску будућност нашег Европског дома, и чињенице да:
- друштва која занемарују прошлост немају будућност,
- Европа неће бити уједињена, осим ако не буде способна да уједини историју, и препозна нацизам и комунизам као заједничко наслеђе и покрене поштену и темељну расправу о свим злочинима тоталитарних идеологија прошлог века,
- комунистичка идеологија је директно одговорна за злочине против човечности,
- лоша савест проистекла из комунистичке прошлости је тешко оптерећење за будућност Европе и за нашу децу,
- различите оцене комунистичке прошлости могу и даље делити Европу на „запад“ и „исток“,
- европске интеграције су биле директан одговор на насиље и ратове које су изазвали тоталитарни системи на континенту,
- свест о злочинима против човечности које су починили комунистички режими широм континента мора постати позната свим европским умовима; комунисти су чинили злочине као и нацистички режим,
- постоје значајне сличности између нацизма и комунизма у смислу њиховог страшног и запањујућег карактера и њихових злочина против човечности,
- злочине комунизма још треба оцењивати и судити о њима са правне, моралне, политичке и историјске тачке гледишта,
- злочини су правдани у име теорије класне борбе и принципа диктатуре пролетаријата користили терор као методу за очување диктатуре,
- комунистичке идеологије су коришћене као алат у рукама градитеља царства у Европи и Азији да би се постигли експанзионистички циљеви,
- многи починиоци злочина у име комунизма нису били изведени пред суд правде и да њихове жртве још нису признате,
- циљ је пружити свеобухватне информације о комунистичкој тоталитарној прошлости које ће водити ка дубљем разумевању и расправи као неопходан услов здравих будућих интеграција свих европских народа,
- крајње помирење свих европских народа није могуће без концентрисања на напор да се утврди истина и обнови сећање,
- комунистичком прошлошћу Европе се мора темељно бавити академска и општа јавност а будућим генерацијама треба обезбедити слободан приступ информацијама о комунизму,
- у различитим деловима света само неколико тоталитарних комунистичких режима је преживело, али да ипак они контролишу око петину светске популације, и у борби за опстанак на власти чине злочине и намећу високу цену добробити својих народа,
- се многе земље, иако Комунистичке партије нису на власти, нису јавно дистанцирале од злочина комунистичких режима, нити их осудиле,
- је Праг један од градова који је прошао кроз владавину и нацизма и комунизма,
- верујући да милиони жртава комунизма и њихове породице, имају право на правду, саучешће, разумевање и препознавање њихових патњи на исти начин као што су и жртве нацизма морално и политички признате,
Ми, учесници Прашке Конференције „Европска савест и комунизам“, с обзиром на резолуцију Европског парламента на шездесету годишњицу завршетка Другог светског рата у Европи, 8. маја 1945, 12. маја 2005,
- узевши у обзир Резолуцију 1481. Парламентарне Скупштине Савета Европе од 26. јануара 2006,
- с обзиром на резолуцију са 16. конгреса Европске народне партије од 5. фебруара 2004, који позива на стварање стварање независног стручног тела за прикупљање и процену података о кршењима људских права под тоталитарним комунизмом и позивамо на оснивање спомен музеја жртвама комунизма,
- с обзиром на то су резолуције о комунистичким злочинима усвојене у низу националних парламената,
- с обзиром на искуство Комисије за истину и помирење у Јужној Африци,
- с обзиром на искуство Установе сећања и споменика у Пољској, Немачкој, Словачкој, Чешкој, Сједињеним Државама и музеје у Литванији, Летонији и Естонији, и Кућу терора у Мађарској,
- узевши у обзир садашње и следеће председавајуће у ЕУ и Савету Европе
- с обзиром на чињеницу да 2009 је 20-годишњица слома комунизма у Источној и Средњој Европи, као и масакра на тргу Тјенанмен у Пекингу,
позивамо да се постигне:
- свеевропско разумевање да и нацистичким и комунистички тоталитарним режимима буде суђено по мери страшне деструктивности политика које су систематски примењивале екстремне облика терора, сузбијале сваку грађанску и људску слободу, почињале агресивне ратове и, као неодвојив део њихове идеологије, уништавале и депортовале целе народе и групе становништва, те да као такве их треба сматрати главним несрећама, које су погодиле 20. век,
- признање да су многи злочини почињени у име комунизма требало да буду оцењени као злочини против човечности и упозорење за будуће генерације, на исти начин како су нацистичке злочине проценили у Нирнбершком суду,
- формулисање заједничког приступа према злочинима тоталитарних режима, укључујући комунистичке режиме, и подизање Европске свести о комунистичким злочинима како би се јасно дефинисао заједнички став према злочинима комунистичких режима,
- увођење законодавства које би омогућило судовима да суде и осуђују починиоце комунистичких злочина и обезбеде компензацију жртвама комунизма,
- обезбеђење принципа једнаког третмана и недискриминације жртава свих тоталитарних режима,
- Европски и међународни притисак за осуду прошлих комунистичких злочина и ефикасну борбу против постојећих комунистичких злочина,
- препознавање комунизма као саставног и страшног дела европске заједничке историје,
- прихватање свеевропске одговорности за злочине почињене у име комунизма,
- установљење 23. августа, дана потписивања Пакта Хитлер-Стаљин, познатог као Пакт Рибентроп-Молотов, као дана сећања на жртве оба тоталитарна режима, како нацистичког тако и комунистичког, на исти начин као што Европа памти жртве Холокауста на дан 27. јануара,
- одговорајуће ставове националних парламената који се тичу признања комунистичких злочина као злочина против човечности, што треба да доведе до одговарајућег законодавства, и парламентарног праћења таквог законодавства,
- ефикасне јавне расправе о комерцијалним и политичким злоупотребама комунистичких симбола,
- наставак саслушања Европске комисије у вези са жртвама тоталитарних режима, те прикупљањем те комуникације,
- успостава у европским земљама, где су на власти били тоталитарни комунистички режими, одбора састављених од независних стручњака са задатком сакупљања и процењивања података о кршењима људских права под тоталитарним комунистичким режимом на националном нивоу са циљем да се уско сарађује са комисијом експерата Савета Европе;
- обезбеђивање јасних међународних правних оквира у вези са слободним и неограниченим приступом архивама које садрже информације о злочинима комунизма,
- оснивање Института Европског Сећања и Савести који би био - а) Европски институт за студије о тоталитаризму, развој научних и образовних пројеката и пружање подршке умрежавања националних истраживачких института специјализованих за тоталитарна искуства, Б) и Свеевропски музеј / спомен свим жртвама тоталитарних режима, с циљем сећања на жртве ових режима и подизања свести о злочинима комуниста,
- организовање међународне конференције о злочинима тоталитарних комунистичких режима са учешћем представника влада, посланика, академика, стручњака и невладиних организација, чији ће се резултати објавити широм света,
- прилагођавање и исправка европских уџбеника историје како би деца могла да науче и да буду упозната са злочинима комунизма на исти начин као што су предаје о нацистичким злочинима,
- Свеевропска, обимна и темељна расправа о комунистичкој историји и наслеђу,
- заједничка комеморација 20. годишњице од пада Берлинског зида и масакра на тргу Тјенанмен.
Ми, учесници прашке конференције „Европска савест и комунизам“, позивамо све народе Европе, све европске политичке институције укључујући и владе, парламенте, Европски парламент, Европску комисију, Савет Европе и друга релевантна међународна тела и позивамо их да прихвате идеје и позиве исказане у овој прашкој декларацији и спроведу их у практичне кораке и политике.“
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Прашка декларација Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2020)