Пређи на садржај

Први Доктор

С Википедије, слободне енциклопедије
Први Доктор
Вилијам Хартнел као Први Доктор
Основне информације
ПородицаСузан Форман (унука)
Подаци о креацији
Прво прик.„Ванземаљско дете”
(1x1, 23. новембар 1963)
ТумачВилијам Хартнел (1963–1966, 1972–1973)
Ричард Херндал (1983)
Дејвид Бредли (2017, 2022)

Први Доктор је оригинална инкарнација Доктора, протагонисте британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху. Глумио га је глумац Вилијам Хартнел у прве три сезоне (и почетком четврте), од 1963. до 1966, као и у специјалу поводом 10. годишњице серије, Три Доктора, од 1972. до 1973. године. Лик се повремено појављивао у серији и након Хартнелове смрти — Ричард Хандал га је играо у специјалу из 1983, „Пет Доктора”, а Дејвид Бредли 2017. и 2022. године.[а] До данас је Први Доктор једина инкарнација Доктора која је за каснија телевизијска појављивања била рекaстована, односно поново додељивана другим глумцима.

У оквиру наратива серије, Доктор је вековима стар ванземаљски Господар времена са планете Галифреј који путује кроз време и простор у ТАРДИС-у, често са сапутницима. На крају живота, Доктор се регенерише; као резултат тога мењају се његов физички изглед и личност. Концепт регенерације, који се првобитно називао „обнављање”, уведен је када је Хартнел напустио серију због све лошијег здравља, чиме је омогућено да серија опстане и у наредним деценијама, а Хартнела је наследио Други Доктор (Патрик Траутон).

Хартнелов лик је у почетку представљен као тврдоглав и осоран старац неповерљив према људима, али се временом ублажио у саосећајнијег, „дедовског” лика који је обожавао да путује са својим сапутницима. Први сапутници Првог Доктора били су његова унука Сузан Форман (Керол Ен Форд) и њени наставници Ијан Честертон (Вилијам Расел) и Барбара Рајт (Џеклин Хил). У каснијим епизодама путовао је са сирочетом из 25. века, Вики (Морин О’Брајен), свемирским пилотом Стивеном Тејлором (Питер Первис), тројанском слушкињом Катарином (Адријан Хил) и младом девојком из 1960-их, Додо Чаплет (Џеки Лејн). Његови последњи телевизијски сапутници били су Бен Џексон (Мајкл Крејз), морнар из радничке класе, и његова префињена другарица Поли (Анека Вилс). Од укупно 134 епизоде ​​у којима се Хартнел појавио као главни лик, 44 су изгубљене.

Биографија лика

[уреди | уреди извор]

Први Доктор је лик обавијен велом тајне; на почетку се о њему мало шта зна, осим да има унуку Сузан Форман и да обоје потичу са сопствене планете. Он има брод који путује кроз време и простор − ТАРДИС − који је тренутно прерушен у полицијску теелфонску говорницу (Сузан напомиње да је некада могао да мења изглед да би се стопио са околином), а који је изнутра већи него што делује споља. Доктор себе и Сузан описује као „прогнанике”, не прецизирајући зашто нити чак да ли је њихово изгнанство самонаметнуто. Тек у последњој авантури Докторове друге инкарнације откривено је име његовог народа (Господари времена), а тек је у време његове треће инкарнације први пут изговорено име његове матичне планете (Галифреј).

Прва епизода серије почиње са двоје школских наставника у савременом Лондону (1963), Ијаном Честертоном и Барбаром Рајт, који истражују мистерију око Сузан, ученице која делује збуњено, па чак и фрустрирано, да је оно што учи из историје, а посебно математике, погрешно. Пратећи Сузан до њеног наводног дома, они откривају ТАРДИС на једном сметлишту, изненађујући и Сузан и њеног деду Доктора, који покреће брод као реакцију на њихово откриће. Ијан и Барбара су нехотице одведени на путовање назад у 100.000. годину пре нове ере и проводе две године у авантурама кроз време и простор са Доктором, који у овом тренутку у серији нема контролу над навигационим системима ТАРДИС-а.

У овој инкарнацији Доктор је први пут срео Далеке и Киберљуде, расе који ће постати његови највећи непријатељи. Посада ТАРДИС-а такође сведочи многим историјским догађајима, као што су владавина терора у револуционарној Француској, сусрет са Марком Полом у Кини и Астецима у Мексику. Када се Сузан заљубила у Дејвида Кембела, борца отпора против Далека, Доктор ју је оставио на Земљи 22. века како би могла да изгради сопствени живот (серијал Инвазија Далека на Земљу), обећавши да ће се једног дана вратити. Доктору, Ијану и Барбари се потом придружила Вики, коју су спасили са планете Дидо (Спашавање).

На крају потере Далека кроз време, Ијан и Барбара су искористили далечки времеплов да се врате кући (Потера), а њихово место у ТАРДИС-у заузео је свемирски пилот из будућности по имену Стивен Тејлор, кога су заробили роботи Мехоноиди, али је побегао услед напада Далека. Доктор је први пут срео другог припадника своје врсте у облику Монаха који се меша у ток историје и имао је авантуру у серијалу Галаксија 4. Током Тројанског рата, Вики је одлучила да напусти ТАРДИС како би остала са Троилом, усвојивши име Кресида. Доктору и Стивену су се затим накратко придружили тројанска робиња Катарина и свемирска агенткиња Сара Кингдом из 4000. године нове ере, али су обе убијене током догађаја из серијала Велики план Далека, где су Далеци планирали инвазију на Сунчев систем 4000. године, али су уништени када је Доктор активирао њихово оружје „Уништитељ времена”. Због тога је нагло остарио, док је дејство на Сару било толико јако да је сведено на прах.

Пошто су за длаку избегли масакр током Вартоломејске ноћи, Доктор и Стивен примају на брод младу девојку по имену Додо Чаплет. Додо је у далеку будућност донела вирус прехладе, који је готово уништио људе и Моноиде на броду Арка. Болест је излечена, а када се ТАРДИС вратио на исти брод 700 година касније, посада ТАРДИС-а је помогла људима да стигну до свог одредишта, пошто су у међувремену Моноиди преузели Арку. Један од најопаснијих непријатеља Првог Доктора био је Небески Творац Играчака, који је приморао њега и његове сапутнике да играју смртоносне игре и накратко учинио Доктора невидљивим и немим. На крају је Доктор успео да победи у трилогијској игри и ослободи своје пријатеље из домене Творца Играчака.

На крају су и Стивен и Додо такође напустили Доктора; Стивен је остао на једној ванземаљској планети као посредник између две расе (Дивљаци), а Додо је одлучила да остане на Земљи 1966. како би се опоравила од хипнозе суперрачунара WOTAN. Доктору су се тада придружили млада секретарица Поли и млади морнар Бен Џексон.

Бреме година све је више оптерећивало Докторово остарело тело. Након што је победио Киберљуде на антарктичкој станици Сноукап (Десета планета), Доктор је са страхом оклевао да се регенерише када се суочио са једном од својих будућих инкарнација (епизода „Било двапут”), која је такође оклевала пред истом судбином. Догађаји које су доживели заједно убедили су обојицу да ипак прођу кроз регенерацију. Након што се вратио у ТАРДИС и помогао Поли и Бену да уђу, Доктор губи свест и регенерише се у своју другу инкарнацију.

Личност

[уреди | уреди извор]
Костим Првог Доктора

Од самог почетка, Доктор је био тајанствена фигура. Изгледао је као слабашан старац, а ипак је поседовао неочекиване резерве снаге и воље. Рани „приручник за сценаристе”, који је саставио уредник сценарија Дејвид Витакер, описује „Доктора Хуа” као „крхког изгледом, али жилавог и чврстог као стара ћурка”.[1] Имао је огромно знање из научних области, али ипак није умео поуздано да управља својим временско-просторним бродом ТАРДИС-ом; његова унука Сузан је то објаснила рекавши да је њен деда био „помало забораван”, али да ТАРДИС захтева стручно пилотирање и управљање од стране Доктора.

Доктор је био груб, покровитељски настројен и склон свађи према својим људским сапутницима, али је са унуком Сузан делио дубоку емоционалну повезаност. Такође је у себи носио црту суровости, јер је био спреман да лаже — а у једном случају и да покуша да убије — како би постигао своје циљеве. У почетку није имао поверења у своја прва два људска сапутника, Ијана Честертона и Барбару Рајт, који су му се ненамерно придружили на путовањима. С временом, међутим, како су заједно пролазили кроз авантуре, све више се зближавао с њима, и посада ТАРДИС-а почела је да делује готово као породица. Када се показао да греши након што је оптужио Ијана и Барбару да су саботирали ТАРДИС у причи Ивица уништења, у почетку раздражљив и помало злокобан Доктор се понизно извинио, нарочито пошто је видео да је Барбара била повређена његовим оптужбама. Доктор је схватио да може да се ослони на Ијана и Барбару, чиме је запечатио пријатељство које је трајало све до њиховог коначног одласка из ТАРДИС-а, при чему је однос између Доктора и Барбаре постајао све узајамније испуњен поштовањем и наклоношћу.

Временом је Доктор почео да ужива у својим путовањима кроз време и простор, водећи различите људе са собом и увек је био невољан и тужан када би морали да оду, чак и када је знао да је то за њихово добро. Докторова личност се смирила у време серијала Марко Поло (од епизоде „Кров света” до епизоде „Убица у Пекингу”), и он се развио у познатију фигуру саосећајног деде коју су деца волела и био је заштитнички настројен према младим женама које је узимао за сапутнице; оне су га подсећале на његову унуку Сузан.

Вилијам Хартнел је описао Доктора као „чаробњака” и „мешавину Чаробњака из Оза и Деда Мраза”.[2] Пол Мекган, који је играо осму инкарнацију Доктора, рекао је да је Хартнел „деловао као викторијанац, неко поприлично строг и очински настројен. Некако доброћудно, али ипак застрашујуће”.[3] Једна особена навика Првог Доктора била је његова склоност да повремено запне језиком и прави лапсусе.[4] Понекад је то била намерна Хартнелова одлука: Вилијам Расел се присећао да је Хартнелу пала на памет идеја да Доктор намерно погрешно изговори презиме Ијана Честертона, називајући га „Чесерман”, „Чатертон”, па чак и „Чартерхаус”.[5] Овај избор у карактеризацији такође је давао продуцентима серије прилику да искористе снимке у којима би Хартнел погрешио реплике. Због напетог продукционог распореда, ретко је било могуће поновно снимање таквих сцена,[6] а синхронизација дијалога обично није била опција. Хартнел је патио од недијагностиковане артериосклерозе, што је утицало на његову способност памћења реплика, све више како је његово време у серији одмицало.[7]

У епизоди „Било двапут”, сценариста Стивен Мофат приказује како Доктор једној варијацији своје будуће сапутнице Бил Потс открива да је напустио Галфреј, између осталог, да би истражио зашто добро преовлађује у универзуму у којем зло, чини се, има толико предности. Пошто је Бил приметила да ниједно од будућих отелотворења Првог Доктора није препознало ту чињеницу, Дванаести Доктор је закључио да су он и његове инкарнације управо разлог равнотеже између добра и зла у универзуму.

Изглед

[уреди | уреди извор]

Костим Вилијама Хартнела изнајмљен је од компаније Nathans, која се бавила позоришним костимима.[8] Његов изглед је викторијанско-едвардијански: црни фрак преко светложутог твид прслука и кошуље са крилним крагнама; обично тамноплава аскот или тракаста кравата и тартан панталоне. Хартнел је такође носио прстен са великим плавим каменом и седу перику.[8] Додатни реквизити које Први Доктор повремено користи су монокл, резбарени дрвени штап, оперски огртач, шал, крзнена капа или, у топлијим крајевима, Панама шешир. У серијалу Ванземаљско дете приказан је како пуши велику савијену лулу, што га чини једином инкарнацијом Доктора која је виђена како пуши; претпоставља се да је након тог серијала оставио дуван.

У оригиналној верзији прве епизоде, Хартнел је носио савремено одело из 1960-их. Међу многим променама које су направљене у епизоди приликом поновног снимања била је и Докторова (и Сузанина) одећа.

Стил прича

[уреди | уреди извор]

Деби Далека у другом серијалу претворио је Доктора Хуа из дечије серије у национални феномен. Ускоро је то постала серија који је цела породица гледала заједно, са чудовиштима која су деца посматрала кроз прсте или иза софе.[9] Сценарији пуни необичних и фантастичних идеја надокнађивали су релативно мали буџет и неспретне специјалне ефекте, постављајући темеље за деценије прича које ће уследити.

Друга појављивања

[уреди | уреди извор]

Након регенерације, Први Доктор се још неколико пута појавио у телевизијској серији (не рачунајући флешбекове или добротворне специјале попут Димензија у времену). За 10. годишњицу серије 1973. године, Вилијам Хартнел се појавио у серијалу Три Доктора, у коме је и Патрик Траутон поновио своју улогу Другог Доктора. Међутим, због нарушеног здравља, Хартнел није могао да учествује у редовном снимању, тако да су његове сцене снимане одвојено у студију Ealing (а не у његовој башти или гаражи код куће, како је дуго наводила легенда међу обожаваоцима). У контексту епизоде, ово је објашњено тиме што је Први Доктор заробљен у временском вртлогу када је послат да помогне својим будућим инкарнацијама, услед чега може само накратко да комуницира са њима преко ТАРДИС монитора док седи у капсули.

Хартнел је преминуо 1975. године, тако да је за специјал поводом 20. годишњице серије, „Пет Доктора” (1983), улогу Првог Доктора играо Ричард Херндал. На почетку епизоде искоришћен је инсерт са Хартнеловим Доктором преузет из серијала Инвазија Далека на Земљу.

У епизоди „Име Доктора” (2013), која комбинује архивске снимке Хартнела са Керол Ен Форд у CGI-ју и ново снимљеним материјалом, Први Доктор је приказан како краде ТАРДИС у његовом оригиналном облику, који је одабрала будућа сапутница Клара Освалд. У епизоди „Дан Доктора” (2013), Први Доктор је приказан заједно са осталих дванаест Доктора док премештају Галифреј у један тренутак у времену. Глас му је позајмио Џон Гилор преко архивских снимака Хартнела.[10]

Дечја верзија лика појављује се у епизоди „Слушај” (2014), коју је тумачио непотписани Мајкл Џоунс.[11][12]

У аудио-драми Светло на крају тунела, продукцијске куће Big Finish, Првог Доктора тумачи Вилијам Расел, који је такође играо Ијана Честертона и у серији и у аудио-драмама. Расел и његов колега Питер Первис (који је играо Стивена Тејлора) извели су бројне друге аудио-драме смештене у том периоду, обично приповедајући приче и имитирајући (а не опонашајући) Докторов глас док изговарају његове реплике.

У последњој епизоди 10. серијала, „Докторов пад”, Дејвид Бредли се појавио као Први Доктор, суочавајући се са својом дванаестом инкарнацијом док се овај опирао надолазећој регенерацији. Ова сцена је настављена у божићном специјалу из 2017, „Било двапут”.[13] Бредли је раније глумио Вилијама Хартнела у Авантури у простору и времену, документарној драми из 2013. која приказује настанак серије Доктор Ху.[14] Он је поновио улогу Првог Доктора у серији аудио-прича које је издао Big Finish, под називом Авантуре Првог Доктора, почевши од јануара 2018. године.[15]

У априлу 2022, Big Finish је објавио комплет аудио-драма у којима је Стивен Нунан тумачио Првог Доктора.[16] Николас Бригс је изразио занимање за продукцију даљих прича са Дејвидом Бредлијем. Стивен Нунан је такође изразио занимање за повратак за будуће бокс-сетове.[17] Још један бокс-сет са Првим Доктором изашао је у фебруару 2023. са Нунаном у главној улози.[18]

Први Доктор се појавио као један од „Чувара ивице” (поново га је играо Дејвид Бредли) у загробном животу, у Докторовом уму у последњој епизоди Тринаесте Докторке, „Моћ Доктора”.

Остала помињања

[уреди | уреди извор]

Слике Првог Доктора се појављују у серијалима Моћ Далека, Дан Далека, Мозак Морбијуса,[19] Земљотрес,[20] Модрин бесмртни и Васкрснуће Далека, епизодама „Следећи Доктор”, „Једанаести час”, „Вампири из Венеције”, „Винсент и Доктор”, „Подстанар”, „Кошмар у сребрном”, „Ванвременска деца”, „Кикот”, „Роуг”, „Прича и машина”, „Свет жеља” и „Рат стварности”, као и у епизоди „Смрт Доктора” серије Авантуре Саре Џејн. У епизоди „Име Доктора”, он је виђен како краде ТАРДИС заједно са Сузан Форман, пре него што му је Клара Освалд рекла да украде други (коришћен је колоризовани снимак преузет из серијала Астеци). Такође је приказан како накратко лута по Докторовим мислима на крају исте епизоде, иако је овог пута коришћен дублер. Кратко се појављује (опет са дублером) и у сцени у којој Миси излаже борбу Дванаестог Доктора против андроида атентатора (епизода „Вештичин фамилијар”).[21]

У специјалу Димензије у времену, Четврти Доктор (Том Бејкер) назива Првог „онај мрзовољнији”. Појављује се и скулптура његове главе, заједно са главом Другог Доктора.

Први Доктор је виђен као скица у књизи Џона Смита, заједно са другим претходним Докторима у епизоди „Људска природа”. У мини-епизоди „Временски крах”, Десети Доктор каже Петом: „Кад сам тек почео, на самом почетку, увек сам покушавао да будем стар, намргођен и важан, као што радиш кад си млад.” Кратак снимак Првог Доктора из серијала Мешач у време појављује се и у епизодама „Следећи Доктор” и „Једанаести час”.

У исечку из епизоде „Вампири из Венеције”, Једанаести Доктор показује своју библиотечку карту која садржи слику Првог Доктора и адресу Тотерс Лејн 76.[22] У епизоди „Винсент и Доктор”, и Први и Други Доктор се појављују на испису када Једанаести Доктор тражи од ТАРДИС-а да га идентификује.[23] У епизоди „Велики прасак”, Једанаести Доктор укратко помиње Првог док се опрашта од уснуле Ејми Понд, називајући га „блесавим старцем који је украо магичну кутију и побегао”.[24] У епизоди „Прстенови Акатена”, Једанаести Доктор помиње да је посетио Акатен са својом унуком, вероватно као Први Доктор.

Дванаести Доктор у епизоди „Унутар Далека” помиње како његова прва инкарнација није имала много алтруизма пре сусрета са Далецима.[25] Портрет Првог Доктора виси у сигурној кући UNIT-а у епизоди „Зајгонска инвазија”.[26]

У епизоди „Ђавољи акорд”, Петнаести Доктор путује у 1963. годину и са врха EMI студија показује на отпад у улици Тотерс Лејн, говорећи да је тамо живео са унуком Сузан.[27] У епизоди „Роуг” лице Првог Доктора је међу холограмима које Доктор приказује ловцу на главе Роугу као доказ да није Чулдур, мењач облика.[28]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бредли је претходно глумио Хартнела у документарном филму Авантура у простору и времену (2013).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Howe, Stammers & Walker (1992), стр. 8.
  2. ^ Howe, Stammers & Walker (1992), стр. 16–17.
  3. ^ Debnath, Neela (30. 6. 2012). „Interview with 'Doctor Who' star Paul McGann”. The Independent. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 4. 5. 2013. 
  4. ^ Norton, Charles (22. 8. 2013). „Doctor Who: the rediscovered William Hartnell interview”. The Guardian. Приступљено 8. 10. 2013. 
  5. ^ Howe, Stammers & Walker (1992), стр. 19.
  6. ^ „Doctor Who: a celebration of William Hartnell”. 23. 6. 2011. 
  7. ^ Howe, Stammers & Walker (1992), стр. 17.
  8. ^ а б Mulkern, Patrick (1987). „Dressing the Doctor”. Doctor Who Magazine Autumn Special. Marvel Comics/BBC. стр. 20. 
  9. ^ Reynolds, Stanley (9. 4. 1973). „The metamorphoses of Who”. The Times. стр. 15. „Still, the Daleks are the boss space horrors, something to get the children hiding behind the sofa.” 
  10. ^ Kistler, Alan (26. 11. 2013). „What Just Happened in Doctor Who? The Anniversary Special Explained”. Wired. Приступљено 28. 11. 2013. 
  11. ^ Mulkern, Patrick (13. 9. 2014). „Doctor Who Listen review: "A classy, creepy study of fear and loneliness"”. Radio Times. Архивирано из оригинала 24. 9. 2018. г. Приступљено 14. 9. 2014. 
  12. ^ Cook, Benjamin (16. 11. 2017). „Double Bill”. Doctor Who Magazine (519): 16. 
  13. ^ „El rodaje del especial de Navidad confirma un rumor”. Papel Psiquico. 29. 6. 2017. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 2. 7. 2017. 
  14. ^ „David Bradley to play William Hartnell in Celebration of Doctor Who”. Doctor Who Blog. BBC. 30. 1. 2013. Приступљено 30. 1. 2013. 
  15. ^ „Doctor Who: The First Doctor Adventures”. Big Finish Productions. 15. 9. 2017. 
  16. ^ „Stephen Noonan is the First Doctor! - News - Big Finish”. 
  17. ^ „Revamped Doctor Who audio ranges from Big Finish”. Big Finish Productions. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  18. ^ „Audio Doctor Who in 2022!”. Big Finish Productions. Приступљено 27. 6. 2021. 
  19. ^ Jeffery, Morgan. „Doctor Who: Who are the Morbius Doctors?”. Radio Times. Приступљено 5. 11. 2023. 
  20. ^ Mulkern, Patrick. „Earthshock”. Radio Times. Приступљено 8. 11. 2023. 
  21. ^ „The Witches Familiar”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  22. ^ „The Vampires of Venice”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  23. ^ „Vincent and the Doctor”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  24. ^ „The Big Bang”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  25. ^ „Into the Dalek”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  26. ^ „The Zygon Invasion”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  27. ^ „The Devil's Chord”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 
  28. ^ „Rogue”. doctorwho.tv. Приступљено 25. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Први_Доктор&oldid=30400433”