Први англо-авганистански рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Први Англо-авганистански рат
Део Англо-авганистанских ратова
Britattack.jpg
Британско-индијски напад на Газни
Време:1839.-1842.
Место:Авганистан
Узрок:Колонијална експанзија Британског царства у 19. веку
Резултат: Победа Авганистанаца, повлачење Британаца из Авганистана
Сукобљене стране
Британско царство Авганистански емират
Команданти и вође
Џон Кин, Вилијам Џорџ Елфинстон Дост Мухамед, Акбар Кан
Јачина
21 000
Жртве и губици
4700 војника, 12 000 цивила који су пратили војску око 500 убијених и 1500 заробљеника

Први англо-авганистански рат вођен је у периоду 1839-1842. године између Британског царства и Авганистанског емирата.

Увод[уреди]

Рат су повели Британци да би са авганистанског престола збацили Дост Мухамеда и наметнули шаха Шуџу као свог вазала. На страни Британаца у рату учествују и припадници хиндуске секте Сики, али Ранџит Синг, њихов владалац, није допустио пролаз британским трупама преко своје територије куда води најкраћи пут за Кабул. Сики ће тим правцем дејствовати сами.

Почетак рата[уреди]

Индуска армија (око 21000 људи) под генералом Џоном Кином кренула је у јануару 1839. године обилазним путем од око 1500 км, са средњег Инда преко превоја Болан. Успут је повредила неутралност Синда које Британци још увек нису анектирали. Уз велике тешкоће и губитке, изазване недостатком хране и воде, стигла је у Кабул 3. августа 1839. године. Дост Мухамед се склонио у планине. Јачег отпора било је само у граду Газнију. У Кабулу су Британци поставили свечано на престо непопуларног Шуџу, али су апсолутно владали они сами. Генерал Кин се вратио са делом снага оставивши 8000 људи.

Наставак и крај рата[уреди]

Авганистанске снаге нападају војску која се повлачи

Незадовољство Авганистанаца претворило се 1841. године у отворени устанак. Генерал Вилијам Џорџ Елфинстон отпочео је повлачење из Кабула 6. јануара 1842. године са 4500 деморалисаних војника (од којих само 700 Британаца) и 12 000 Индијаца који су пошли с војском. Претходно је предао Авганистанцима своју касу, све топове и неколико официра са њиховим женама као таоце. За то је добио обећање да ће имати слободан пут до границе. Али, Акбар Кан, Дост Мухамедов син и главни вођа устанка, није био у могућности да умири фанатичну мржњу својих поданика. Англо-индијска армија успут је нападана док није сасвим уништена. Британци су сачували само гарнизоне у Кандахару и Џалалабаду. Одавде је пошла казнена експредиција која је средином септембра поново ушла у Кабул и, пошто је уништила град, вратила се преко Хајбарског превоја у Индију. Дост Мухамед, који се 1840. године предао Британцима, враћен је на престо.

Види још[уреди]

Извори[уреди]