Координате: 33° 33′ 00″ СГШ; 68° 25′ 00″ ИГД / 33.55° СГШ; 68.416667° ИГД / 33.55; 68.416667

Газни

С Википедије, слободне енциклопедије
Газни
арап. غزني
Ghazni-Minaret.jpg
Минарет у Газнију
Административни подаци
Држава Авганистан
ПровинцијаГазни
Становништво
Становништво
 — 2019.270.000
Географске карактеристике
Координате33° 33′ 00″ СГШ; 68° 25′ 00″ ИГД / 33.55° СГШ; 68.416667° ИГД / 33.55; 68.416667
Апс. висина2.219 m
Газни на мапи Авганистана
Газни
Газни
Газни на мапи Авганистана

Газни (перс: غزني‬), пре познат као Газнин (غزنين) и Газна (غزنه), град је у централном Авганистану који броји око 270.000 становника. Град се налази на 2.219 метара надморске висине, 150 километара јужно од Кабула. Главни је град провинције Газни.

Газни (чије име у дословном преводу значи „драгуљ”) антички је град са богатом историјом. Цитадела и минарета Газни, палата султана Масуда III и друге културне тековине привлачиле су многе туристе и археологе вековима. Организација ИСЕСКО прогласила је Газни 2013. године исламским градом културе.[1]

Током раздобља пре доласка ислама, подручје Газнија насељавала су многа племена која су практиковала различите религије, попут будизма и хиндуизма.[2] Арпски муслимани су представили ислам граду у 7. веку н. е. Њих је следила династија Саманида у 9. веку. Током следећег века, владар Себук-Тегин прогласио је Газни главним градом новонасталог Газнавидског царства. Под владавином Гурида, град је био уништен, али је касније обновљен. Газни је чинио део разних регионалних сила, укључујући Тимуриде и Делхијски султанат. Насеље касније преузима Хотакијско царство, коју следи Дуранско царство и на односно модерни Авганистан. У 19. веку, током Првог англо-авганистанског рата, британско-индијске снаге делимично разарају Газну.

Влада Авганистана тренутно обнавља град у спомен на доба Газнавида и Тимурида када је град представљао сам центар исламске цивилизације.[3] Авганистанске националне сигурносне снаге (АНСФ) успоставиле су базе како би се супротставили побуни Талибана. Међутим, августа 2018, град је постао средиште Битке код Газнија где су Талибани успели да на кратко окупирају град и преузму контролу над већим делом околине.

Газни је трговачко и транзитно средиште средњег Авганистана. Само пољопривреда користи око 28% земљишта и представља важну привредну грану Газнија.[4] У погледу изградње, нетакнуто земљиште (33%) незнатно надмашује стамбено подручје (31%).[4]

Популација Газнија знатно је порастао, са 143.379 становника 2015.[5] до 270.000 становника 2018. године. Разлог за тако велики прилив становника су избеглице, које су долазиле из ратом захваћених простора.[6] Град поседује четири управне четврти (нахије) и заузима укупну површину од 3.330 хектара.[4] Укупан број пребивалишта у Газнију износи 15.931.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Уметничко дело из 19. века аутора Џејмса Аткинсона. У првом плану је Газнина цитадела и две минарете, које је изградио Бахрам-Шах током ере Газневида (963–1187)

Газни је био један од важних градова Хорасана. Био је главни град Газнавидског царства (962. до 1187.). Махмуд Газни је 962. основао велико царство, које је трајало преко 200 година. Град Газни је постао богата престолница огромног царства, које је обухватало данашњи Авганистан, Пакистан, већину Ирана и делове северозападне Индије. После пада царства владали су газнавидски султани. Најзначајнији маузолеј је султана Махмуда Газнија, оснивача великога царства. Други маузолеји имају гробове песника и научника, као нпр. гроб Ал-Бирунија.

Једине рушевине старог Газнија личе на архитектонску форму две куле високе око 43 метра и размакнуте 365 m. Према записима куле је саградио Мухамед Газни и његов син. Током Првог англо-авганистанског рата град су заузеле британске снаге 23. јула 1839. у бици код Газнија. Газни је чувен и по минаретима, који су грађени по звезданом плану. Потичу из средине 12. века и једини су преживели елементи џамије Бахрамшаха. Стране су украшене геометријским облицима. Горња секција минарета је оштећена или уништена. Током 1960их откривена је 15 m висока статуа Буде, која је била окружена празним ступовима, који су некад држали редове малих Буда. Делови женске Буде су украдени. Током 1980их створена је заштита, али покрадени су дрвени држачи, па је заштита уклоњена. Авганистански грађански рат и сукоб талибана и Северног савеза угрозио је преостале споменике Газнија.


Границе Газнавидског царства са седиштем у Газнију.

Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Газнијева клима је прелаз између степске климе и умереноконтинентална климе. Присутне су хладне, снеговите зиме и топла, сува лета. Падавина је мало и углавном их има зими (у виду снега) и пролећу.

Клима Ghazni
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,0
(60,8)
17,8
(64)
24,8
(76,6)
28,0
(82,4)
33,0
(91,4)
36,3
(97,3)
36,7
(98,1)
35,6
(96,1)
32,5
(90,5)
29,9
(85,8)
21,2
(70,2)
16,6
(61,9)
36,7
(98,1)
Максимум, °C (°F) 0,6
(33,1)
2,3
(36,1)
10,0
(50)
18,0
(64,4)
23,7
(74,7)
29,2
(84,6)
30,8
(87,4)
30,5
(86,9)
26,5
(79,7)
19,0
(66,2)
12,6
(54,7)
5,4
(41,7)
17,38
(63,29)
Просек, °C (°F) −5,9
(21,4)
−4,4
(24,1)
3,8
(38,8)
11,0
(51,8)
16,3
(61,3)
21,4
(70,5)
23,3
(73,9)
22,2
(72)
16,9
(62,4)
10,3
(50,5)
4,0
(39,2)
−1,8
(28,8)
9,76
(49,56)
Минимум, °C (°F) −10,6
(12,9)
−9,0
(15,8)
−1,5
(29,3)
4,2
(39,6)
8,1
(46,6)
12,4
(54,3)
15,1
(59,2)
14,1
(57,4)
8,3
(46,9)
2,2
(36)
−2,5
(27,5)
−6,6
(20,1)
2,85
(37,13)
Апсолутни минимум, °C (°F) −33,5
(−28,3)
−29,2
(−20,6)
−17,5
(0,5)
−5,8
(21,6)
0,0
(32)
5,0
(41)
7,7
(45,9)
2,0
(35,6)
−3,5
(25,7)
−6,0
(21,2)
−13,8
(7,2)
−33,2
(−27,8)
−33,5
(−28,3)
Количина падавина, mm (in) 40,2
(1,583)
53,9
(2,122)
70,9
(2,791)
49,9
(1,965)
19,7
(0,776)
1,9
(0,075)
14,1
(0,555)
4,7
(0,185)
0,5
(0,02)
4,1
(0,161)
11,3
(0,445)
25,8
(1,016)
297
(11,694)
Дани са кишом 1 2 7 9 6 1 3 2 0 1 2 1 35
Дани са снегом 6 7 4 1 0 0 0 0 0 0 1 5 24
Релативна влажност, % 68 72 64 55 43 36 43 39 35 42 52 60 50,8
Сунчани сати — месечни просек 175,3 174,8 227,6 258,6 314,3 346,2 353,2 341,8 324,5 293,9 256,4 194,6 3.261,2
Извор: NOAA (1958–1983)[7]


Дечаци из Газнија

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација града нагло је порасла, са 143.379 у 2015. до 270.000 у 2018. години због великог прилива миграната. Године 2015, град је бројао 15.931 домаћинстава.

Становништво је мултиетничко — отприлике 50% становника чине Хазари, 25% су Узбеци и Таџици, а 25% је Паштуна. Забележен је и мали број Сикија и Хиндуса.[8][9]

Инфраструктура[уреди | уреди извор]

Основна школа „Јахан Малика”

Транспорт[уреди | уреди извор]

Априла 2012, губернер Газнија, Муса Кан Акбарзада, оложио је камен темељац на Газнијев аеродром. Посао је започет касније те године, а радови су били под надзором генералног директора и инжењеа Ахмада Вали Тавакулија.[10]

Град се налази поред авганистанског главног ауто-пута који повезује главни град Кабул и Кандахар на југу. Постоје и путеви које воде до Гардеза и осталих околних села као и до Хазарџата на северозападу.

Образовање[уреди | уреди извор]

У граду се налази неколико основних школа. ОШ Јахан Малика је школа само за девојке, са преко 5.000 ученика и 150 наставника. Школа „Насван Шахер Кохна”, која је такође намењена само за девојчице, има преко 3.000 студената.

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ghazni To Be Islamic Capital Of Culture”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 31. 3. 2018. 
  2. ^ Richards, J.F. (1974). „The Islamic frontier in the east: Expansion into South Asia”. Journal of South Asian Studies. 4 (1): 91—109. doi:10.1080/00856407408730690. 
  3. ^ Saifullah Mafto, ур. (13. 6. 2012). „Work on Ghazni Islamic Culture Centre starts”. Pajhwok Afghan News (PAN). Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2013. Приступљено 13. 6. 2012. 
  4. ^ а б в г The State of Afghan Cities Report 2015. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2015. Приступљено 20. 10. 2015. 
  5. ^ The State of Afghan Cities Report 2015. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2015. Приступљено 21. 10. 2015. 
  6. ^ Afghan City Gauges Toll After Taliban Siege . Wall Street Journal.
  7. ^ „Ghazni Climate Normals 1958-1983”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 17. 2. 2013. 
  8. ^ „UNHCR Sub-Office Central Region, District Profile” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 9. 2007. Приступљено 15. 7. 2007. 
  9. ^ „2003 National Geographic Population Map” (PDF). Thomas Gouttierre, Center For Afghanistan Studies, University of Nebraska at Omaha; Matthew S. Baker, Stratfor. National Geographic Society. 2003. Приступљено 11. 4. 2011. 
  10. ^ Mirwais Himmat, ур. (11. 4. 2012). „Ghazni to have first-ever international airport”. Pajhwok Afghan News (PAN). Приступљено 8. 6. 2012. 
  11. ^ Sister Cities International Архивирано 2008-10-07 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Co Giżycko łączy z Ghazni? Архивирано 2013-11-11 на сајту Wayback Machine

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Претходник:
Самарканд
Главни град Хорезмијског царства (Персија)
1220–1221
Наследник:
Табриз