Приобална Дакија

С Википедије, слободне енциклопедије
Приобална Дакија
Dacia Ripensis
крај 3. / почетак 4. века—почетак 7. века
Moesia - AD 400.png
Приобална Дакија и околне
провинције, око 400. године
Главни градРацијарија
ЗемљаРимско царство
СтатусБивша покрајина
Историја 
• Успостављено
крај 3. / почетак 4. века
• Укинуто
почетак 7. века
Претходник
Следбеник
Дакија Аурелијана
Аварски каганат

Приобална Дакија (лат. Dacia Ripensis / Дакија Рипензис), односно Прибрежна Дакија, била је римска провинција, која је настала крајем 3. века (или почетком 4. века), а постојала је све до почетка 7. века. Створена је административном поделом старије покрајине Дакије Аурелијане на две нoве провинције: Приобална Дакија (северни део) и Средоземна Дакија (јужни део). У историографији постоје недоумице око тачног времена и начина поделе, тако да неки стручњаци сматрају да је поменута провинцијска реорганизација извршена већ за време владавине цара Диоклецијана (284-305), док се други опредељују за време владавине цара Константина I (306-337). Гравни град провинције била је Рацијарија (лат. Ratiaria, данашњи Арчар у Бугарској). Почетком 7. века, провинција је опустошена и уништена за у време најезде Авара и Словена.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Приобална Дакија и суседне византијске покрајине током 6. века

Провинција је названа "приобалном" Дакијом због тога што се протезала дуж обале Дунава, за разлику од суседне "средоземне" Дакије, која се налазила дубље у унутрашњости. Приобална Дакија је обухватала северозападни део данашње Бугарске и ширу тимочку област у данашњој Србији, укључујући и град Феликс Ромулијана (Гамзиград).[1]

У склопу поделе позног Римског царства на веће управне области (дијецезе), провинција Приобална Дакија је првобитно припадала Дијецези Мезији, која је за време владавине цара Константина I (306–337) подељена на два дела, па су тако настале: Дијецеза Дакија на северу и Дијецеза Македонија на југу. Приликом те поделе, провинција Приобална Дакија је ушла у састав Дијецезе Дакије, која је припадала преторијанској префектури Илирик.[3]

Археолошки локалитет Феликс Ромулијана (Гамзиград у Србији)

За време владавине византијског цара Јустинијана I (527–565) створена је нова Архиепископија Јустинијана Прима, са центром у граду Јустинијана Прима (Царичин Град код данашњег Лебана у Србији), а тој архиепископији је додељена помесна црквена јурисдикција над свим покрајинама Дијецезе Дакије, укључујући и провинцију Приобалну Дакију.[4]

За време велике сеобе народа, током 4. и 5. века, у ову провинцију су у више наврата упадали Готи,[5] а током 6. века су је често нападали Словени и Авари, који су почетком 7. века уништили византијску власт у на ширем подручју, чиме је и ова провинција престала да постоји.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мирковић 1981, стр. 89-105.
  2. ^ Mócsy 2014, стр. 274.
  3. ^ Vasić 1995, стр. 327-335.
  4. ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
  5. ^ Зечевић 2002.
  6. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]