Пријатна кандилка
Пријатна кандилка | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Ред: | Ranunculales |
Породица: | Ranunculaceae |
Род: | Aquilegia |
Врста: | A. grata
|
Биномно име | |
Aquilegia grata |
Пријатна кандилка (лат. Aquilegia grata) је вишегодишња зељаста биљка из породице љутића.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Стабло је зељасто и усправно и може да нарасте до готово пола метра. На стаблу се уочавају жлездасте длачице.[1]
Листови се разликују према месту на стаблу где се налазе; приземни су потпуни са дециметар дугачким лисним дршкама, троделни (једноструко или двоструко) са клинастојајастим и длакавим лискама. Лице листа је зелене боје, а наличје је сивкасто. За разлику од њих, горњи листови су непотпуни, трорежњевити и претежно линеарни.[1]
Цветова су црвенољубичасти или ружичасти и може их бити један до пет и када их је више, гроздасто су распоређени. Налазе се на дугим цветним дршкама. Двополни су и актиноморфни. Чашични листићи су 3 cm дуги и око једног cm широки, а крунични имају равне или благо повијене оструге дуге до 2 cm. Нектарије дуге до 3 cm. У сваком цвету се налази већи број прашника. Цвета у јуну и јулу.[1]
Плод је мешак, лепљив, длакав, смеђ, наборан и на врху се сужава у кљун. На такође длакавој и лепљивој дугачкој петељци сазрева у групама од по 5 до 10. У плодовима се налазе бројна семена, око 2 mm дуга и око једног mm широка.[1]
Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]
Расејава се ветром и инсектима, а размножава семеном.
Станиште и ареал[уреди | уреди извор]
Ово је ендемит држава некадашњих чланица СФРЈ[2] који насељава сеновита станишта као што су пукотине кречњачких стена, полупећине, сипари...[1] Среће се у листопадним шумама, ивицама шума, шикарама, пашњацима....[3]
Употреба и лековитост[уреди | уреди извор]
Читава биљка је отровна, садржи гликозиде. Употребом долази до дијареје, повраћања и миозу. [3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
лист
-
лист
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Шилић, Ч. 1990. Ендемичне биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
- ^ Флора Европе, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б „Pakujac (Aquilegia)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-11-27. Приступљено 2019-09-03.