Пропедевтика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пропедевтика која има више значења у разним научним областима, по својој суштини је претходно вежбање, претшкола, знање које служи као увод и припрему за неку науку, припремна обука, припремна настава. Према другим дефиницијама она је нпр. елементарни или уводни предмет или студија, или је основни принцип и правило прелиминарног проучавања нечег уметничког или научног.[1]

Етимологија[уреди]

Пропедевтика по етимологији потиче од грчке речи προπαιδεύω (propaideúō) - претходно учење, и стари је назив за предшколско, уводно обучавање, уводни курс за научне дисциплине као што су уметност, наука, филозофија, медицина итд.

Историјат[уреди]

Историјски гледана овај појам је настао као пропедевтичка диплома, и уведена је као услов да се утврди да ли је ученик погодан и да ли поседује потребна основна знања, која су му неопходна да нормално похађа (без потешкоћа) студије на смеру који је изабрао.

Стицањем „пропедевтичке дипломе”, студент је званично приман на студије на изабраном факултету.

Пропедевтика у појединим областима[уреди]

Клиничка пропедевтика у медицини и стоматологији

То је медицинска дисциплина која припрема и оспособљава студенте медицине и стоматологије да науче како се утврђује болест (утврђује дијагноза болести).[2][3]

Назив клиничка пропедевтика потиче од грчке речи propaidéuō - претходно учење и речи клиника која је такође грчког порекла kline — постеља, кревет.[4][5]

Наставом из клиничке пропедевтике студенти медицине кроз стално учењем из књига, и непрестану сопствену активност у теоријској и практичној настави стичу потребна клиничка знања која су им неопходна за успешан рад као будућих лекара и стоматолога без обзира на то којом ће се медицинском дисциплином бавити по завршетку студија.[2]

Пропедевтика у религији

У Римокатоличкој цркви од стране Тридентског сабора, уведен је семинар из пропедевтике, са задатком да кроз курсеве оспособи кандидата за свештенство из Филозофско теолошке области.

Пропедевтика у лингвистици

У лингвистици, пропедевтика има задатака да на једноставан и лак начин омогући студентима стацање основних знања о правилном учењу страних језика, прво есперанта, а касније уз помоћ есперанта и других сличних страних језика.[6]

Извори[уреди]

  1. ^ Webster's New World College Dictionary, Fifth Edition Copyright © 2014 by Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. All rights reserved. Read more at [1]
  2. 2,0 2,1 Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  3. ^ Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  4. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  5. ^ Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987
  6. ^ Cavalheiro, Pedro Jacintho, Pesquisas Científicas sobre o Valor Propedêutico do Esperanto Realizadas em Vários Países IN Culturoscópio, São Paulo: 2010.

Литература[уреди]

  • Wilhelm Kamlah / Paul Lorenzen: Logische Propädeutik. Mannheim u.a.: Bibliografisches Institut, -. 1987. ISBN 978-3-411-05227-1.
  • Ernst Tugendhat: Logisch-Sematische Propädeutik (Ursulou Wolfovou). - Stuttgart : Reclam, -. 1986. ISBN 978-3-15-008206-5.
  • Dietfried Gerhardus, S. M. Kledzik/G. H. Reitzig: Schlüssiges Argumentieren. Logisch-propädeutisches Lehr- und Arbeitsbuch, Göttingen 1975.
  • Peter Janich: Logisch-pragmatische Propädeutik. Weilerswist: Velbrück, 2001. -. ISBN 978-3-934730-37-3