Радивоје Пешић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Радивоје Пешић
Радивоје Пешић.jpg
Датум рођења1931.
Место рођењаВелес
 Краљевина Југославија
Датум смрти(1993-01-07)7. јануар 1993.
Место смртиБеоград
 СРЈ

Радивоје Пешић (Велес, 1931Београд, 7. јануар 1993) био је српски и македонски књижевник, у првом реду песник, као и књижевни приређивач. Бавио се и преводилаштвом, првенствено са македонског језика.

Као присталица српске аутохтонистичке школе 1990-их година постао је чувен по наводним открићима у вези винчанског писма.

Објављенa дела[уреди | уреди извор]

Аутор[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Спевано у ноћи. Песме, Врање 1952.
  • Не плачи Магдалена, Скопје 1956.
  • Понекогаш само море, Скопје 1957.
  • Девојчица. Поема за децу, Скопље 1958.
  • Црвено жито, Скопје 1960.
  • Брегови, Скопје 1967.
  • Овде вечно овде, Београд 1974.
  • Сан риђег брда, Београд 1978.
  • Poarta sǎrutului, Iaşi 1983.
  • Залутала земља, Трст 1983.
  • Qui eternamente qui, Mazara del Vallo 1986.

Чланци[уреди | уреди извор]

  • „Тиха заклетва у плавом“, Браничево. Часопис за књижевност, културна и друштвена питања 4 (1961) 42.
  • „Прво умирање“, исто 5/6 (1961) 18.
  • „Друго умирање“, исто 18-19.
  • „Молитва мртвих“, исто 19.
  • „Три песме“, исто 4 (1962) 46-47.
  • „Романса“, исто 4/5 (1963) 24-26.
  • „Прича о усамљеној старици“, исто 1/2 (1964) 72-73.
  • „Мотина“, исто 3 (1964) 18.
  • „Дијалог“, исто 1/2 (1965) 86-88.
  • „Благоје Којић: "Људи из моје гараже", Београд, 1968“, исто 1/2 (1969) 178-179.
  • „Ин мемориам: Густав Брили“, исто 1/2 (1969) 186-187.
  • "On the Scent of Slavic Autochthony in the Balkans", Завичај. Часопис Матице исељеника Србије 36 (1989) 344-347.
  • Сеобе или геометрија идентитета. Сведочанства и контроверзе о кретањуе европских народа у претхришћанској ери, у: Catena Mundi I. Српска хроника на светским веригама, Краљево 1992, 23-27.
  • Трагом Словена, трагом Срба, у: исто, 212-215.
  • Трагом аутохтоности Словена на Балкану, у: Catena Mundi II, Краљево 1992, 888-892.

Остало[уреди | уреди извор]

  • Раде Драинац, Црни дани. Записи, Цетиње 1963. (предговор)
  • Василије Кукић, Авлија, Београд 1963. (предговор)
  • Славко Јаневски, Београд 1968.
  • Драган Кулиџан, Школска лектира. За III разред основне школе, Београд 1968. (предговор)
  • Балканолошке студије Ђорђа Нуриђанија, Београд 1970.
  • Живадин М. Стевановић, Целокупна лирика, Горњи Милановац 1974. (поговор)
  • Милисав Павловић, Химна њиви, Београд 1975. (о аутору)
  • Омеро Аридхис, Магична флаута, Београд 1976. (коментар)
  • Бранислав Бојић, Године и бронза. Песме, Београд 1976. (коментар)
  • Један вид македонског романа, Београд 1980.
  • Фриђери Оливер, Лаж, Београд 1982. (поговор)
  • Хуан Октавио Пренс, Посланице из новог света, Београд 1984. (предговор)
  • Франческо Глигора, Цвеће наде, Београд-Милано 1985. (предговор)
Постхумно[уреди | уреди извор]
  • Како помоћи Европи, Београд 1993.
  • Жарко Ђуровић, Церебрални пасијанс. Поезија, Никшић 1994. (поговор)
  • Винчанско писмо и други граматолошки огледи, Београд 1995, 1999, 2001, 2004, 2008.
  • Завера порицања. Предавања и записи 1985-1992, Београд 1996.
  • Оптужујем ћутање. Завера порицања, како помоћи Европи. Записи и предавања 1982-1992, Београд 2001, 2003, 2009.
  • Велесова књига. Најстарији докуменат о Словенима, Београд 2003, 2005, 2008, 2013. (коментари)
  • Прва Европа, Београд 2005. (аутор поглавља)

Преводилац[уреди | уреди извор]

  • Никола Јонков Вапцаров, Песме, Цетиње 1963.
  • Евгеније Виконуров, „Људи у пољу“, Браничево. Часопис за књижевност, културна и друштвена питања 1 (1968) 51.
  • Иван Рудников, „Путник са Тахитија“, исто 1/2 (1969) 31.
  • Ђорђо Нуриђани, Афоризми, Београд 1972. (и приредио)
  • Борис Вишински, Дуга, Београд 1973.
  • Анте Поповски, Тихо лето, Београд 1973. (и поговор)
  • Марко Цепенков (1829-1920). Поводом 150. годишњице рођења, Скопље-Струга 1979.
  • Одисеј Елитис, Рађање пејзажа, Крушевац 1980.
  • Марија Бака Ставраку, Трновит свет, Београд 1980.
  • Македонска народна лирика, Ниш 1981.
  • Савремена поезија Кипра, Крушевац 1981. (и приредио)
  • Борис Вишински, Барбара, Београд 1983.
  • Мирабаи, Дозирање љубави, Београд 1983.
  • Константин Миладинов, Димитрије Миладинов, Одабране стране. Македонске народне умотворине, Титоград 1983.
  • Борис Вишински, Лавина, Београд 1985.
  • Борис Вишински, Тесно море, Београд 1986.
  • Предсмртна љубавна песма. Caurapancaśika, Крушевац 1986.
  • Перо Коробар, Македонска национална култура у Пиринском делу Македоније, Скопље 1989.
  • Трајан Петровски, Митска земља, Београд 1990.
  • Петре Бакевски, Пребивалишта, Крушевац 1991.

Постхумно[уреди | уреди извор]

  • Велесова књига I, Београд 1997, 2000. (и коментари)

Приређивач[уреди | уреди извор]

  • Повеља љубави за земљу. Антологија српских песника са села, Цетиње 1963.
  • Ацо Караманов, Црвена пролет, Скопје 1963, 1984. (и поговор)
  • Александар Поповић, Душан Радовић, Девојчица у плавој хаљини. На слово - на слово. Причам ти причу, Београд 1971.
  • Македонски писци деци. Писци народности деци, Београд 1971.
  • Милош Ђорђевић, Сабране песме, Скопље 1971.
  • Антон Павлович Чехов, Еленор Фарџен, Три приповетке. Нанине приче, Београд 1971.
  • Драган Кулиџан, Франце Бевк, Ванка партизанка и друге приче. Шума и пахуљице, Београд 1971.
  • Мира Алечковић, Алекса Микић, Звездане баладе. Приче о малим борцима, Београд 1971.
  • Бајке из целога света 1-2, Београд 1971.
  • Поезија радних руку. Зборник поетских радова учесника Скупа самоуправљача "Црвени барјак", Крагујевац 1973.
  • Чиле '73., Скопје 1974.
  • Ацо Караманов, Прозни записи, Скопје 1981.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]