Разговор:Власи (Србија)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Vlaška naselja

Naseljena mesta Istočne Srbije sa pretežno srpskim i pretežno vlaškim stanovnistvom

(naselja čija su imena iskosena su naselja sa većinskim srpskim stanovništvom u kojima živi i vlaško stanovništvo)

1. Smederevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovnistvom Badljevica,Binovac,Vodanj,Vranovo,Vrbovac,Vučak,Dobri Do,Drugovac,Kolari,Landol, Lipe,Lugavčina,Lunjevac,Mala Krsna,Malo Orašje,Mihajlovac,Osipaonica,Petrijevo, Radinac,Ralja,Saraorci,Seone,Skobalj,Smederevo,Suvodol,Udovice

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Kulič,Šalinac

2. Velika Plana

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Plana,Veliko Orašje,Donja Livadica,Krnjevo,Kupusina,Lozovik,Markovac, Miloševac,Novo Selo,Radovanje,Staro Selo,Trnovče

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Rakinac

3. Veliko Gradište

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Biskuplje,Veliko Gradište,Garevo,Desine,Đurakovo,Zatonje,Kamijevo,Kisiljevo, Kumane,Kurjače,Kusiće,Ljubinje,Majilovac,Makce,Ostrovo,Pečanica,Požeženo, Popovac,Ram,Sirakovo,Srednjevo,Tribrode,Carevac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Doljašnica,Topolovnik,Češljeva Bara

4. Golubac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Barič,Bikinje,Braničevo,Vinci,Vojilovo,Golubac,Dobra,Donja Kruševica,Dušmanić, Klenje,Maleševo,Miljević,Mrčkovac,Ponikve,Radoševac,Sladinac,Usije,Šuvajić

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brnjica,Dvorište,Žitkovica,Krivača,Kudreš,Snegotin

5. Žabari

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Aleksandrovac,Vlaski Do,Žabari,Oreovica,Polatna,Sibnica,Simićevo,Četereže

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brzohode,Viteževo,Kočetin,Mirijevo,Porodin,Svinjarevo,Tićevac

6. Žagubica

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Vukovac,Žagubica,Izvarica,Jošanica,Krepoljin,Krupaja,Lipe,Milatovac,Ribare,Suvi Do

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bliznak,Breznica,Laznica,Medveđica,Milanovac,Osanica,Selište,Sige

7. Kučevo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Velika Bresnica,Zelenik,Kučajna,Kučevo,Mala Bresnica,Mišljenovac,Rabrovo, Ravnište

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Blagojev Kamen,Brodica,Bukovska,Voluja,Vuković,Duboka,Kaona,Lješnica,Mustapić, Neresnica,Radenka,Rakova Bara,Sena,Srpce,Turija,Ceremošnja,Cerovica,Ševica

8. Malo Crniće

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Batuša,Boževac,Veliko Selo,Veliko Crniće,Kaliste,Kravlji Do,Kula,Malo Gradište, Malo Crniće,Salakovac,Smoljinac,Toponica,Crljenac,Šapine,Šljivovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aljudovo,Vrbnica,Zabrega,Kobilje

9. Petrovac

Naselja sa večinskim srpskim stanovništvom Bistrica,Bošnjak,Burovac,Vezičevo,Veliki Popovac,Veliko Laole,Vošanovac,Dobrnje, Zabrđe,Kamenovo,Knežica,Krvije,Lopušnik,Malo Laole,Oreškovica,Pankovo,Petrovac, Tabanovac,Trnovče,Ćovdin,Šetonje

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Busur,Vitovnica,Dubočka,Ždrelo,Kladurovo,Leskovac,Manastirica,Melnica,Orljevo, Ranovac,Rašanac,Stamnica,Starčevo

10. Požarevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bare,Batovac,Beranje,Bradarac,Bratinac,Bubušinac,Dragovac,Drmno,Dubravica, Živica,Kasidol,Klenovik,Kličevac,Kostolac,Lučica,Maljurevac,Nabrđe,Petka,Požarevac, Poljana,Prugovo,Selo Kostolac,Trnjane,Ćirikovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Brežane,Ostrovo,Rečica

11. Despotovac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Balajnac,Bare,Bogava,Brestovo,Bukovac,Veliki Popović,Vitance,Vojnik,Grabovica, Dvorište,Despotovac,Zlatovo,Jezero,Jelovac,Lipovica,Lomnica,Makvište,Medveđa, Miliva,Panjevac,Plažane,Popovnjak,Ravna Reka,Resavica,Senjski Rudnik,Sladaja, Stenjevac,Strmosten,Trućevac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Beljajka,Židilje,Jasenovo,Resavica Selo

12. Jagodina

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bagrdan,Belica,Bresje,Bukovče,Bunar,Vinorača,Voljavče,Vranovac,Vrba,Glavinci, Glogovac,Gornje Štiplje,Gornji Račnik,Deonica,Donje Štiplje,Donji Račnik, Dragocvet,Dragoševac,Dražmirovac,Duboka,Ivkovački Prnjavor,Jagodina, Jošanički Prnjavor,Kalenovac,Kovačevac,Kolare,Končarevo,Kočino Selo,Lovci, Lozovik,Lukar,Majur,Mali Popović,Medojevac,Međureč,Miloševo,Mišević,Novo Lanište, Rajkinac,Rakitovo,Ribare,Ribnik,Siokovac,Slatina,Staro Lanište,Staro Selo,Topola, Trnava,Crnče,Šantarovac,Šuljkovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Dobra Voda,Strižilo

13. Paraćin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bošnjane,Buljane,Busilovac,Glavica,Golubovac,Gornja Mutnica,Gornje Vidovo, Davidovac,Donja Mutnica,Donje Vidovo,Drenovac,Zabrega,Izvor,Klačevica,Krežbinac, Lebina,Lešje,Mirilovac,Paraćin,Plana,Popovac,Potočac,Ratare,Raševica,Svojnovo, Sikirica,Sinji Vir,Sisevac,Striža,Stubica,Tekija,Trešnjevica,Čepure,Šavac,Šaludovac Naseljena mesta Istočne Srbije sa pretežno srpskim i pretežno vlaškim stanovnistvom

14. Svilajnac Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bresje,Vojska,Vrlane,Gložane,Grabovac,Dublje,Dubnica,Đurinac,Kupinovac,Kušiljevo, Lukovica,Radošin,Roanda,Roćevac,Svilajnac,Sedlare,Troponje,Crkvenac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bobovo,Mačevac,Proštinac,Subotica

15. Ćuprija

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Virine,Dvorica,Ivankovac,Jovac,Kovanica,Krušar,Mijatovac,Ostrikovac,Paljane,Senje, Supska,Ćuprija

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Batinac,Bigrenica,Vlaška,Isakovo

16. Bor

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bor,Brestovac,Donja Bela Reka,Oštrelj

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bučje,Gornjane,Zlot,Krivelj,Luka,Metovnica,Slatina,Tanda,Topla,Šarbanovac

17. Kladovo

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Brza Palanka,Kladovo,Petrovo Selo

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vajuga,Velesnica,Velika Vrbica,Velika Kamenica,Grabovica,Davidovac,Kladušnica, Korbovo,Kostol,Kupuzište,Ljubičevac,Mala Vrbica,Manastirica,Milutinovac,Novi Sip,Podvrška, Reka,Rečica,Rtkovo,Tekija

18. Majdanpek

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Boljetin,Golubinje,Donji Milanovac,Majdanpek,Miroč,Rudna Glava

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Vlaole,Debeli Lug,Jasikovo,Klokočevac,Leskovo,Mosna,Topolnica,Crnajka

19. Negotin

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Braćevac,Brestovac,Veljkovo,Vidrovac,Jasenica,Karbulovo,Negotin,Prahovo,Popovica,Rajac, Rečka,Rogljevo,Sikole,Smedovac,Tamnič,Trnjane,Čubra,Šarkamen,Štubik

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Aleksandrovac,Bukovče,Vratna,Dupljane,Dušanovac,Jabukovac,Kobišnica,Kovilovo, Mala Kamenica,Malajnica,Miloševo,Mihajlovac,Mokranje,Plavna,Radujevac, Samarinovac,Slatina,Srbovo,Urovica,Crnomasnica

20. Boljevac

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Bogovina,Boljevac,Boljevac Selo,Vrbovac,Dobrujevac,Ilino,Jablanica,Krivi Vir,Lukovo, Mirovo,Rtanj,Rujište,Sumrakovac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Bačevica,Valakonje,Dobro Polje,Mali Izvor,Osnić,Podgorac,Savinac

21. Zaječar

Naselja sa većinskim srpskim stanovništvom Borovac,Brusnik,Veliki Izvor,Vražogrnac,Vratarnica,Vrbica,Gornja Bela Reka,Grlište, Grljan,Zagrađe,Zaječar,Zvezdan,Jelašnica,Klenovac,Koprivnica,Lasovo,Lenovac, Leskovac,Mali Izvor,Marinovac,Metriš,Planinica,Rgotina,Salaš,Selačka,Trnavac

Naselja sa vecinskim vlaskim stanovnistvom Velika Jasikova,Veliki Jasenovac,Gamzigrad,Glogovica,Gradskovo,Dubočane,Lubnica, Mala Jasikova,Mali Jasenovac,Nikoličevo,Prlita,Tabakovac,Halovo,Čokonjar,Šipikovo, Šljivar

Naselja sa srpskom većinom : 380 Naselja sa vlaskom vecinom : 162

Ukupno naselja : 542

Пренесено са чланка. --Φ ί λ ι π ¶ 10:41, 3. новембар 2006. (CET)

Неутралност

То ко јесте,а ко није дилетант није питање за википедији(па ни за ону на српском).

Поента је да као што има оних који их сматрају 100% Румунима,тако има и оних који их сматрају сродним,али не и истим са Румунима и то би требало да буде јасно представљено и у чланку,а не да се заступа једно или друго мишљење.Толико. Црни Бомбардер!!! (†) 01:58, 7. јун 2007. (CEST)

---

Ако се дилетанти буду сматрали позванијим од стручњака да пишу поједине јединице на Википедији, чему онда служи Википедија?! За иживљавање доконих?! Колико ће се онда веровати таквој Википедији?! И у чему ће бити разлика између ње, и рецимо, неког форума кафанског типа? Што се тиче Влаха, за стручњаке без предрасуда и модерне истраживаче ствар је више него јасна: Влах је традиционални српски назив за становнике Србије највећим делом досељене из кнежевине Влашке, из које ће, уједињењем са другим румунским кнежевинама, у другој половини XIX века настати данашња Румунија. Иако је ситуација на подручју одакле су дошли Власи у међувремену промењена, у Србији се и даље задржао стари назив, као што се у мађарској задржао назив Рац за Србе, иако Рашке оооодавно више нема. Назив Влах, који је најпре подразумевао становнике досељене из суседне Влашке, проширио се и на досељенике из осталих румунских крајева, Баната, Ердеља, Молдавије, Бесарабије, Добруџе, због тога што је свако лако уочавао велики степен етничке сродности међу овим становницима, а сами Власи су га из истих разлога прихватили као етноним када се о себи изјашњавају на српском језику. На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати! Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог — Претходни непотписани коментар оставио је корисник PaunEsDur (разговор • доприноси) | 18:38, 18. јун 2007.‎

Ovo, gdine Durliću, nije razgovor o prirodi Vikipedije i o tome čemu ona služi. Ovo je slobodna enciklopedija koja ima određena pravila, a određeni tekstovi i članci mogu se i zaštititi. Ko je ovde dokon, a ko stručnjak, teško je utvrditi, osim što se može izvesti zaključak da ste vi, sasvim izvesno, stručnjak - moderni istraživač bez predrasuda.

"Vlah" nije samo srpski i nije samo tradicionalni, već i etnički, a nekada i staleški naziv. To nije samo naziv za stanovnike Srbije, već za sve romanizovane stanovnike na Balkanu, tj. romansko govoreće stanovništvo (isključujući Rumune).

To što su se, po vama, Vlasi "najvećim delom doselili iz Vlaške" (baš bi bilo lepo da date dokaz za ovakvu tvrdnju) i što su se Transilvanci, Moldavci i ostali ujedinili, pa odlučili da svoju državu nazovu Rumunija, te da svi postanu Rumuni i što je tamo "situacija promenjena", ne treba ni najmanje da se tiče srpskih Vlaha! Sve i da je istina da su se Vlasi većinski doselili iz nekadašnje Vlaške, a ja verujem da nije, Vlasi su bili i ostali ono što jesu. Kako god da su se zvali, a zvali su se ili Vlasima ili varijantama prideva Romanus, što znači rimski, romanski (oni koji govore romanski) - Romani, a ne Rumuni, i to je vrlo bitna razlika! Zato vi, vaše koze uvedite u tor i ne pokušavajte pod velom "naučne nepristrasnosti" da pravite od Vlaha ovce, jer oni to sigurno nisu!

B. Olcanović (разговор) 12:05, 4. октобар 2010. (CEST) Vlah — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 62.108.97.238 (разговор • доприноси) | 11:20, 4. октобар 2010.

---

Ако се дилетанти буду сматрали позванијим од стручњака да пишу поједине јединице на Википедији, чему онда служи Википедија?! За иживљавање доконих?! Колико ће се онда веровати таквој Википедији?! И у чему ће бити разлика између ње, и рецимо, неког форума кафанског типа? Што се тиче Влаха, за стручњаке без предрасуда и модерне истраживаче ствар је више него јасна: Влах је традиционални српски назив за становнике Србије највећим делом досељене из кнежевине Влашке, из које ће, уједињењем са другим румунским кнежевинама, у другој половини XIX века настати данашња Румунија. Иако је ситуација на подручју одакле су дошли Власи у међувремену промењена, у Србији се и даље задржао стари назив, као што се у мађарској задржао назив Рац за Србе, иако Рашке оооодавно више нема. Назив Влах, који је најпре подразумевао становнике досељене из суседне Влашке, проширио се и на досељенике из осталих румунских крајева, Баната, Ердеља, Молдавије, Бесарабије, Добруџе, због тога што је свако лако уочавао велики степен етничке сродности међу овим становницима, а сами Власи су га из истих разлога прихватили као етноним када се о себи изјашњавају на српском језику. На својим матерњим дијалектима, међутим, никада нису себе називали другачије него Румунима: Rumân једнина, и Rumâń множина! Па ако би коза - ко зна из којих раузлога - хтела мало да лагуцка, мало да прикрива, мало да набија главу у песак, рог не може јер прилично штрчи па се види из далека, зато и даље говори истину! На науци је да даје објективне и истините дефиниције, а дефиниција коју сам ја дао овде о Власима је управо таква! Она је истовремено и остензивна, и дексриптивна, и историјска и културно-генетска! Дабоме, није помодно-политичка и не кокетира са самозваним и свеприсутним лаицизмом, и баш због тога је више не треба дирати!

Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник PaunEsDur (разговор • доприноси) | 18:38, 18. јун 2007

---

Све ти вјерујем, само ово културно-„генетска“, ми боде очи, нарочито ово „генетска“. Али добро, нећу цјепидалачити. Е, сад. Википедија је... Шта знам, тешко је на нашем Интернету градити Википедију, често нема извора да се било шта провјери, па отуда и разне полемике. Ја вјерујем да си ти етнолог, пошто неко ко нема везе са етнологијом не би могао тако да срочи овај коментар. Што се мене тиче... Добродошао на пројекат. Поз. ---Славен Косановић- {разговор} 19:28, 18. јун 2007. (CEST)

---

Тако је. И поправи свуда тамо где мислиш да треба, а немој само да гунђаш, иначе ћеш добити једну лепу споменицу као што су мени дали. . Сад озбиљно. Ово што си ти написао, није исто што и пише у чланку. Како си стручњак, верујем да имаш и доста литературе у кући, па самим тим и референцирање свих тврдњи које будеш износио биће лако потркепљено. Само напред, и срећан рад.--Maduixa kaži 19:32, 18. јун 2007. (CEST) Википедија је углавном састављена од ентузијаста који понекад имају само тај свој ентузијазам и ништа више и стручњаци из било које области су више него добродошли.--Maduixa kaži 19:33, 18. јун 2007. (CEST)

---

У пописним листовима постоји опција "Румун" и опција "Влах". Неки заокруже Румун, а неки Влах. Значи није исто. Може се уписати и Молдавац (Молдован), јер постоји држава Молдавија. Они су до пре 50 година били Румуни. Данас нису. Међутим, слободан избор чини човека то што јесте.

Успут, за сва објашњавања је примерено навођење литературе. Сва стручна објашњења овде наведена представљају оригинално истраживање док се не наведе проверљив извор тврдњи.

Такође, списак насеља у врху стране не одговара пописним бројкама. -- JustUser  JustTalk 09:35, 29. март 2008. (CET)

---

Молдавци нису били Румуни,они су само живели у Румунији,док нису основали своју државу.Народ се не зове по држави у којој живи,то би онда било као да су сви који живе у Босни,Босанци.нису већ Срби,Муслимани и Хрвати. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.137.111.175 (разговор • доприноси) | 00:23, 5. јул 2009.

Управо тако - постоје пописи где свако може слободном вољом да се изјасни као Румун, Молдавац, Влах, итд. Ја чак имам и податке са пописа досељеника са Балкана у Русију из 1752. године, где су се људи изјашњавали да су молдавске народности. Овде се не ради ни о чему другом, већ о политичком ставу великорумунских националиста, а пошто ту причу о великој румунској нацији нису успели да продају ни у Молдавији, нема разлога ни да је уважавамо ми на српској википедији. Ако се на неком попису већина Влаха или Молдаваца изјасни да су Румуни, онда и ми треба то да пишемо у чланцима, а ако се изјашњавају као Власи и Молдавци, онда је то неспорна енциклопедијска чињеница која се овде мора рефлектовати. PANONIAN (разговор) 23:28, 9. октобар 2009. (CEST)

Нисам да кажем школовани историчар. Али, сам доста проучавао Влашку историју. Оно што ја знам, јесте да Власи потичу од староседеоца још из доба Илира и да су доласком Римљана, они романизовани језички али не и културно, и да су се углавном бавили сточарством у пределу источне Херцеговине. Доказ је постојање географског подручја Стари Влах. Доласком словена они опет мирно прихватају асимилацију задржавајући делом језик и културу. Настављају да се баве сточарством. Доказ је спомињање за време Немањића: Власи-сточари и Серби-ратари. Временом се полако повлаче ка подунављу. Доласком Турака они се делом селе у Влашку ( Румунија ) и Угарску. По одласку Турака добар део њихових потомака се враћа у Србију. Конкретно мој предак, први из фамилије Белонића, звао се Франц Беланешт и дошао је из Угарске око 1834 године заједно са 5-оро браће. До првог светског рата из Беланешта постају Белановићи, па Белонићи после пар пописа. Углавном да тако кажем деде и бабе мојих родитеља су на питање откуд име Франц, говорили да је његов деда био овдашњи ( Влах ) али да је кад су дошли Турци пребегао у Угарску и да је вероватно унук добио ондашње име. Јер деца Франца су имала чисто Влашка имена, Јон, Илиру, Драгуца и др. Њихова деца су добијала пола Влашка а пола Српска имена, док унуци, као мој отац па и ја чисто Српска имена. Презиме је кажу промењено одлукама тадашњих Српских власти. Оно што ја данас могу да кажем, да после векова добровољне и насилне асимилације, ја за себе а верујем и многи други Власи, могу да кажем да сам Србин Влашког порекла. При томе не дозвољавам да ми неко намеће да сам Румун. Јер то што имамо исто име као и њихови Власи из Влашке, не значи да смо исто. Да би смо били и етнички Власи, морамо да имамо и званично писмо и језик. Мислим да је то бесповратно изгубљено годинама асимилације и да данас Власи у Србији могу једино да се боре да не изгубе језик и културу и етничку црту, наравно као етничка групација у оквиру једног јединственог Српског корпуса. Моја баба незна српски, она прича Влашки, али је то не чини Румунком. Ја не користим Влашки, али то не значи да нисам Влашког порекла. Признање мог Влашког порекла не негира моје осећање и убеђење да сам Србин.

Белонић Срђан, ел.инж.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Belonics (разговор • доприноси) | 13:53, 8. фебруар 2010.

Власи су по мени Власи, нико им то не оспорава, сем неких "паметних историчара". И ја знам Влахе, имам их доста у широј родбини. Неки се сматрају Власима, неки Србима, неки Македонцима... Понеки још користе влашки језик, у ужој породици. Мада примечујем да Власи немају тако јак идентитет. --Mile (разговор) 14:28, 8. фебруар 2010. (CET)

Језик

"Припадност ових дијалеката румунском књижевном језику потврдила су научна истраживања водећих румунских дијалектолога"

Па то је смешно. И сад тврдње румунских дијалектолога треба да нам буду доказ за нешто? Сви знају да неки Румуни лупају на сва звона покушавајући на све начине да "докажу" да су Молдавци и Власи у ствари Румуни, али то је како недоказано, тако и увредљиво за многе Молдавце и Влахе. Румунски извори су једноставно неприхватљиви када се говори о идентитету Влаха и Молдаваца. PANONIAN (разговор) 23:39, 5. октобар 2010. (CEST)

Узгред, то нису само "тврдње" румунских дијалектолога већ и српских. Прочитајте шта о томе пише Др Биљана Сикимић. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 62.167.161.240 (разговор • доприноси) | 15:25, 20. октобар 2010.

Пре свега, тврдње дијалектолога тичу се сличности језика којим говоре Румуни, Молдавци и Власи и та сличност није спорна. Споран је једино покушај наметања румунског имена том језику, а то је искључиво политичко питање, а не лингвистичко. Молдавци и Власи имају право да свој језик називају онако како желе и према томе када причамо о језику којим они говоре онда је једино исправно користити називе молдавски и влашки, док би у случају када говоримо о сва три народа заједно најбоље било користити етнички неутралан назив дако-романски језик. Неприхватљиво је овде наметати политички став који је увредљив за припаднике молдавске и влашке етничке групе. Уосталом, питање румунског, молдавског и влашког језика није ни мало различито од питања српског, хрватског, босанског и црногорског и ако у чланку Хрвати пише да они говоре хрватски језик а не српски (што тврде неки српски националисти), зашто бисмо онда у чланку о Власима прихватили исте такве тврдње румунских националиста? И још нешто, румунски књижевни језик је настао из дако-романских дијалеката а не ови дијалекти из књижевног језика. Овде се смишљено изврћу неке тезе. PANONIAN (разговор) 01:16, 22. октобар 2010. (CEST)

Ja sam iz Smedereva i želeo bih da dodam da nije tačna tvrdnja da se meštani sela Kulič i Šalinac smatraju vlasima u tim selima žive Srbi koji govore Srpskim jezikom (kao rokeri s moravu :)) predanje kaže da ih je u taj močvarni kraj naselio kralj Milan Obrenović i da su prvi stanovnici bili osuđenici, nešto kao Australija :) (RoadSD (разговор) 19:03, 27. фебруар 2012. (CET))

Cudan problem

Prema srpskoj stranici [1], u prvom pasosu kaze Da se navode izvori podataka navode politike Vikipedija:Bez originalnog istraživanja i Vikipedija:Proverljivost. To znači da bilo koji materijal koji se ospori i za koji nije naveden materijal bilo koji urednik može da ukloni.. Ja sam osporio ove recenice, [2] i kao recenice koje ne teze bas ka neutralnosti i koje su bez izvora prisutne od 24.09.2011 ih uklanjam. Naravno ako se pojavi pouzdan izvor u medjuvremenu mogu da se ponovo upisu. Prema ovome samo tekst koji je bezopasan se prilazi sa sablonom cinjenica [3]. Adrian (разговор) 23:31, 2. март 2012. (CET)

Ти си те реченице уклонио, ниси их оспорио. Зато су ти измене биле враћене. Сад си ставио шаблон, па ако се не референцирају за неко време, онда их можеш уклонити. Пре не. --Јагода испеци па реци 23:59, 2. март 2012. (CET)

Ok. Vraticu sa sablonom onda. Adrian (разговор) 00:16, 3. март 2012. (CET)

U kom vremenskom periodu mogu da se uklone problematicne recenice ako se pouzdan izvor ne pojavi?Adrian (разговор) 00:19, 3. март 2012. (CET)

Па дај довољно времена да неко то види и проба да референцира. Обично уклањамо реченице које су више од годину дана нереференциране а имају шаблон. --Јагода испеци па реци 00:56, 3. март 2012. (CET)

Mislim da je godinu dana nerealan period. Ako bi tako funkcionisali, ja bih mogao da dodam neke gluposti koje mogu da prodju (nesto slicno kao ove ovde) i da stoje godinu dana, iako su netacne i bez izvora :). Na engleskoj wikipediji se uglavnom ceka 2 nedelje, toliko cu i ja cekati. Pozdrav.Adrian (разговор) 01:15, 3. март 2012. (CET)

stanovništvo Srbije pred Požarevački mir

Ova informacija zvuči malo čudno: "Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом."

Историја

Као и многи од вас, дуго сам размишљао о овој теми. Јер сам и сам део ове етничке мањине.

Као и многи од вас, имам свој став, који се слаже с некима, али се не слаже са другима.

Као и многи од вас, много сам тврдоглав и нећу свој став променити тако лако.

ИСТОРИЈА? Шта је Влашка историја? Где се може наћи? Где су документа? Где су докази?

Документа не постоје, или су добро скривена. Докази су овакви, или онакви. Коме веровати?

Чињенице:

1) Рим је словенски назив за главни град Италије, док га остали народи Европе зову Рома. Поред нас овде у Србији тако га називају и Руси, Бугари, Чеси и други. Зашто? Не знам, али бих волео да ми неко паметан и стручан то објасни. Римско царство је српски назив за Imperium Romanum. Док је прост народ у то време ту државу називало Романија.

2) Византија је модеран назив за Василиа Ромеон или Романија. Никада није постојала држава која се звала Византија. Назив је измислио неки немачки научник, а западне силе су га прихватиле, да би све културолошке вредности старог Рима присвојили само за себе. Може се рећи да им је друга Романија вечито била трн у оку. Византијци су иначе себе називали Романи, или Ромеји. Сматрали су себе Римљанима. Појам Византија би њима био непознат.

3) Румунија, њен модеран назив који је прихваћен у свету је Романија. То је трећа земља у Историји са тим називом.

Које су везе између прве, друге и треће Романије? Многе, али можда понајвише ЈЕЗИК.

Језик Римског царства је био Латински. Назван по Латинима, који су основали Рому (или: Рим).

Када су они освајали друге земље и народе. Спровели би моћну миграциону политику. Одводили људе у робље, углавном оне способне и јаке. Поред тога су захтевали да им се да људство за војску. Док би на територијама које су освајали доводили друге људе, прво војску, која је била мултиетничка. Око војних логора које су градили формирали се градови, а то је довело до значајније трговине. Тако да тадашњи човек, хтео или не, морао је научити Латински језик да би могао комуницирати с другима. На тај начин је извршена романизација.

На овим просторима су у време Римског царства живели Трачани и Илири. То се зна из списа Грчких и Римских писаца. Али, можемо рећи да су то Грчки и Римски називи за тај народ. Како су они себе називали? То већ не знамо. Не знамо ни како је звучао језик тих народа, јер нигде није остао забележен. Тек са доласком Римљана, Трачани и Илири бивају покорени. Најјачи бивају одведени. Славни Спартак, који је остао као најпознатији роб свих времена, је био Трачанин. Многи као он су одведени, а доведени други. Па је након тога, реално питање шта је остало од Трачана и Илира? Можда су већина били домороци, али не и сви. Тек, прихватили су Латински језик и постали су Римљани, тј. Романи, или Ромеји.

Када долазе Словени на Балкан, они затичу Романе, који живе у градовима. Романи имају развијену културу, те на дођоше гледају као на дивљаке, па их сходно томе и називају Serbus. Распадом Источног Римског царства нестаје сва прича о Романима из Историје. Помињу се још код цара Душана, који себе назива царем Срба и Ромеја. И то је то! Народ је избрисан.

Да ли је тако? Да ли је народ нестао са нестанком властите земље? Да ли је асимилиран? Тешко, јер Срби и Бугари тада нису имали надмоћнију културу, нити су имали миграциону политику, као Римско царство. Шта је било са тим народом?

Са Турским освајањем Балкана, многи су побегли ка северу. Зна се за сеобе Срба у Војводини. Зар није логично да су и Романи бежали ка северу, преко Дунава? На простору данашње Румуније је већ било Романског становништва, али су у међувремену дошли Словени, Авари и Угри. Ако су Романи са Балкана одлазили тамо, значи да је Романски језик превладао и могуће је да је то довело до стварања данашње Румуније.

За очекивати је да се тај исти народ што је отишао, да се и врати назад на Балкан, кад буде згодна прилика за то. Као што је и било Аустро-Угарско освајање Балкана у 18. веку.

Овако ја схватам ту Историју. А вас молим да размислите о овоме. Јер ми је тотално шупља прича о Романима, који нестају са Балкана, а онда се појављују други Романи из другог правца. И да први и други Романи нису исто и немају везе једни с другим.

Историја, коју сте изнели на овој страни одговара и Румунским националистима, као и Српским националистима. Румунски националисти у овој причи налазе потврду да су Власи настали од Румуна и да сходно томе, Власи јесу Румуни. А одговара и Српским националистима, јер могу рећи, ето Балкан је увек био наш, ви сте доли на Балкан, а не ми! Ако сте ви плаћени да то пишете, ми нисмо плаћени да то читамо. Зато захтевам да то и промените!

Моја је прича да су Румуни настали од Влаха, а не обрнуто. Моја тврдња је да су Власи некада имали своју државу, а да се она данас назива ВИЗАНТИЈА!

Не газите по сопственој Историји, јер је велика! Већа но што мислите.

--Puj de Vynt (разговор) 00:46, 22. октобар 2016. (CEST)