Разговор:Злочини партизана у Другом светском рату/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Извори

И ја бих га предложио за брисање из тих разлога. Још један разлог је наслов чланка. Није било само партизана у Југославији и по овом наслову морало би се исписати цео списак свих злочина, док су сада само наводна два. --Поки |разговор| 17:17, 2. мај 2007. (CEST)

Zbog svega ovoga stavljam nalepnicu POV, mada, razmisljam se da ga predlozim i za brisanje.--Maduixa kaži 15:44, 2. мај 2007. (CEST)

A sto se "izvora", takodje bih molila autora da navede puno ime i prezime autora, kao i mesto i godinu izdanja i ime izdavacke kuce doticne knjige, jer se tako navode reference. Ovo ovako nije nista.--Maduixa kaži 15:56, 2. мај 2007. (CEST)

Да ли мислиш да је чланак Злочини четника у Другом светском рату неутралан или прљава пропаганда? А мишљење о Милославу Самарџићу је твоје приватно мишљење и не знам колоко си компетентан да судиш о том господину. Збоиг чега се при томе уважава литература из периода титове диктаторске владавине. Ови злочине су починили партизани и не навод их само г. Милослав Самарџић. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Onda navedi i druge izvore a ne samo Miloslava, jer je on OBJEKTIVNO neobjektivan izvor. Bilo bi dobro kad bi nasao nekog istoricara koji isto tako misli. Da ti bude jasna jedna stvar. Ne zanimaju me uopste ni cetnici ni partizani, za mene su i jedni i drugi isti. Ono sto me zanima je enciklopedijska nota clanaka na vidipediji, a to sa Miloslavom kao referencom je tesko izvodljivo. Pogledacu i clanak o cetnickim zlocinima pa cu da ti kazem sta mislim.

Љубазност

Jos nesto. Ja sam ONA a ne ON.--Maduixa kaži 16:07, 2. мај 2007. (CEST)

Слаткишу, нема разлога да се брише чланак. Нека остане отворен и људи ће га сами дописивати, како време буде пролазило. Треба да се чује и друга страна, није све црно-бело. А што се тиче чланка "Злочини четника у Другом светском рат" нека и он остане, мени не смета.

Сваки Црногорац зна за "пасје гробље" а ти ме, цуро, питаш да ти дам још литературе — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Budi ljubazan i te svoje seksisticke izjave zadrzi za sebe, a ovde podnesi validnu literaturu. To sto svaki crnogorac zna, nije validna referenca na Vikipediji niti na bilo kojoj drugoj enciklopediji.--Maduixa kaži 16:32, 2. мај 2007. (CEST)

ЦМОК — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.70.199 (разговор • доприноси)

Хехе то сам и ја хтео а кажем. Прво неко се може увредити када му причаш цуро, слаткишу и сл. Верујем да ниси имао намеру никога да вређаш, али неко може то погрешно доживети. Е сад да се вратим на чланак. Литература каква год јесте валидна, али се мора напоменути у чланку, уколико постоје опречна мишљења по том питању аутор и навести се свако релевантно мишљење. Ово јесте релевантно, али постоје и остала релевантна мишљења која говоре да ово није истина (нпр. комунистичка). зато чланак јесте пов, али мислим да не треба да се брише. --Јован Вуковић (р) 16:38, 2. мај 2007. (CEST)

Јагода, надам се да си сада задовољна.

Чланак је у највећем делу неенциклопедијски. Било је злочина али овде су приложени само неки (2) без икаквог реда и разлога. Делови чланка преузети су са сајта http://www.pogledi.rs тако да је то још један разлог да се оспори стил и смисао постојања овог чланка. Литература и референце су непроверљиве природе, јер је свако могао да пише о некаквим злочинима. Укупно гледајући, ово је смеће које ваља из темеља преправити. --Поки |разговор| 17:09, 2. мај 2007. (CEST)

Када коментаришете овај чланак да ли мислите и на чланак "Злочини четника у Другом светском рату" који је такође тешко смеће и кога треба преправити јер је пун неистина у доказивању злочина које су наводно починили четници. Такође извори и литература у том чланку је благи ужас и пристрасна. Како вам господо не смета тај чланак? Да ли знате да је пао Берлински зид или и даље живите у времену титових пионира. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Spuštanje lopte na zemlju

1. Zamolio bih sve da ostanu mirne glave. Neće biti dodatnih upozorenja.
2. Ovaj članak kao i Zločini četnika... treba podeliti u više manjih članaka o konkretnim zločinima. -- Bojan  Razgovor  17:54, 2. мај 2007. (CEST)

Чланак је кул - треба га оставити негде у неком облику. Није тешко наћи ни литературу. Током 1941-1944 излазиле су на цетињу публикације "Глас Црногорца", "Пакао или комунизам" специјализоване за овакве текстове. Имам доста тога ако некоме треба литературе:

"У овим суморним, суровим и параноичним данима, презасићеним нетрпе-љивошћу и жеђи за људском крвљу, у наредбама за убијање идеолошких про-тивника, за Брозом ни мало није заостајао ни његов први изасланик у Црној Гори, Моша П. За разлику од Броза, он није написао ниједну такву наредбу. Своје мишљење о тим питањима усменоје саопштавао у виду савета, као ста-рији друг, цењена и угледна личност у комунистичким редовима, "као легенда". Док је боравио на Радовчу, како смо навели, у лику "старе, глуве и ћораве далеке тетке Блажа Јовановића", која није умела ни ватру заложити, ни кафу скувати, од тих његових "савета" изгубилоје главе на стотине недужних особа, према којима није имао милости. Кад су од њега захтевали да напише и потпише своје наредбе, одбијао ихје речима даје то њихова "црногорска ствар" и да они треба да одлучују, а он је ту као њихов старији друг који не жели да одлу-чује о црногорским пословима. О његовим наредбама за убијање скоро и да нема података. То је разумљиво, јер је Моша П. био лукав убица који о свом крволоштву није желео да оставља писане трагове."

У Штабу Моше П. и Милована Ђиласа на Радовчу, налазио се "приличан број младих девојака којс су се стављале на услугу члановима штаба. По законима природе неке од њих остале су носеће. Кад су били принуђени да напусте Радовче и беже из Црне Горе, нису могли повести и њих са собом. У току ноћи, ископали су рупу у једном потоку и стрељали њих 5, бацили их унутра, а одозго "набацали коров и камење". Породице стрељаних девојака мислиле су да су и оне одступилс зајсдно са члановима Штаба. Један партизан који се, крајем новембра 1942. године предао четницима, откриоје место где су девојке биле затрпане. "

"Заклали су је, исекли је на комаде и онда нељудски вриштећи скакали по њеним комадима"

• Иначе, комунистички злочини су озбиљна тема - и о томе имам неке материјале. Нпр. о убиству Милована Анђелића, капетана Пека Ковачевића, Тадије Тадића, стрица председника Бориса Тадића... О масовним стрељањима у Словенији 1945... Оваква "литература" уствари само замагљује комунистичке злочине.--Gorran 18:00, 2. мај 2007. (CEST)

---

Savkovicu: To sto postoji (ne)objektivan clanak o cetnickim zlocinima nije argument za stvaranje drugog isto tako (ne)objektivnog clanka o partizanskim zlocinima. Ja sam vec rekla - za mene su i jedni i drugi isti. Bilo je zlocina, zlocinaca i isto toliko i zrtava i s jedne i s druge strane. Pitanje je kako ih prezentovati - na ocigledno pristrasan nacin navodjenjem sovinisticke -procetnicke/prokomunisticke literature, ili navodjenjem objektivne istorijske literature. Ja sam za ovu drugu opciju, te u slucaju ovog clanka, ne dolaze u obzir referecne tipa sajt pogledi i pripadnici ravnogorskog pokreta. Sto se tice cetnickih zlocina, o tome da li je clanak objektivan ili ne, treba raspravljati na odgovarajucoj stranici za razogvor a to svakako nije ovde. I na jednom i na drugom mestu, treba koristiti objektivnost i argumentovanost a ne: "a oni?" Argument "a oni?" nije argument.

Gorran: Sve je to lepo fino i krasno, ali odakle si to prepisao? Kad navodimo neki citat, ako hocemo da budemo ozbiljni, navedemo i ime autora, naslov dela, izdavaca godinu i mesto izdanja ili ako je sajt u pitanju, adresu sajta.

Molim vas, ljudi, kako Bokica kaze, spustite loptu i ajde da vidimo sta mozemo da uradimo kako bi ovo bio jedan enciklopedijski clanak. Za sada to sigurno nije. Umesto prepucavanja i vredjanja "onih drugih" aj da potrosimo energiju u pronalazenje relevantnih i OBJEKTIVNIH referenci. Jer ako ubacimo ravnogoraske reference u ovaj clanak i komunisticke u onaj drugi, onda ladno mozemo da ubacimo i Majn Kampf u clanak o Jevrejima pa mirna Backa. al onda nemojte da se zalite kad nas kritikuju da smo pristrasni.--Maduixa kaži 18:21, 2. мај 2007. (CEST)

Ово је из Вучете Реџића, Грађански рат у Црној Гори. У књизи он мешовито цитира стварне документе са фиктивним фабрикацијама из актуелне ратне пропаганде. Он је обожавалац и биограф Павла Ђуришића, али не спори масакре Муслимана. А и лео отворено каже: Ђуришић је у сарадњу са Немцима ушао отворено и јавно, бирајући од два зла мање..."--Gorran 18:31, 2. мај 2007. (CEST)

Овако

Чланак јесте пристрасан јер користи само једне, пристрасне, четничке изворе. Нажалост ми имамо веома мало или нимало непристрасних извора о злочинима и једних и других, тако да морамо ускладити обе верзије (и четничку и комунистичку) у нешто што је најближе неутралности. Наравно уколико постоји неки колико толико објективан извор онда он има примат над овим пристрасним, али опет и њихова мишљења наводимо у чланку, наравно не као најзаступљенија него као споредна. Значи чланак треба да буде нешто типа четнички извори спомињу да су партизани јели малу децу за доручак^{референца}, док комунистички то негирају и наводе да су четници то радили^{референца}. И тако свака реченица која је спорна; ми нисмо ту да одредимо шта је истина, већ да прикажемо свако релевантно мишљење. --Јован Вуковић (р) 18:41, 2. мај 2007. (CEST)

Штета што је ситуација овако напета

Предлог је наравно на месту. Проблем је само у томе што је произведено је - и још се производи - гомила пропагандног ђубрета на ову тему. И четничка и партизанска страна имале су тај аспект фанатизма, који је водио у злочин, и да није толика тензија, о томи би се могло понешто разумно написати. Овако нам прети само затрпавање ђубретом.--Gorran 19:00, 2. мај 2007. (CEST)

Antisrpstvo

Partizani su takođe bili antisrpski pokret, odnosno planirali stvaranje 5 republika (država) i dve pokrajne na srpskom etničkom prostoru.

Kao prvo, nije cijela bivša Jugoslavija srpski etnički prostor. U Sloveniji ne živi ni 2% Srba, u Makedoniji vrlo malo, u Hrvatskoj malo (najbrojnija nacionalna manjina), a u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori više. Na Kosovu ne živi 10% Srba, a mjesto im u Vojvodini uvelike oduzimaju Mađari, Hrvati, Rusini i drugi. U Sandžaku je većina Bošnjaka. Znači, samo se Beogradski pašaluk može smatrati približno srpskim etničkim prostorom.

Isto tako, Srbi su bili konstitutivni u BiH i Hrvatskoj, što nije slučaj s Hrvatima u Vojvodini i Boki kotorskoj, ni Bošnjacima u Sandžaku.

Znači, partizani nikako nisu bili antisrpski pokret. Glavni grad JUgoslavije bio je srpski Beograd, a u Srbiji su u to vrijeme izgrađeni kanal Dunav-Tisa-Dunav i pruga Beograd-Bar, a u ostalim republikama ništa posebno osim smjera prema Beogradu.

Još ste na članku NOPOJ napisali da su partizani većinom Srbi koji bježe od ustaškoga noža. Pa nisu onda bili srbofobi?!

--83.131.133.234 18:51, 2. мај 2007. (CEST)

• Слажем се да прва реченица није у складу са НПОВ, али ни ово што си ти рекао ни мало не одговара |истини. Пре другог светског рада Срба је нпр. у хрватској било много, исто као и у БиХ, а Црна Гора је сматрана српском. На Космету је 99их било 10 посто срба, а пре другог светског рата мнооого више --Јован Вуковић (р) 19:07, 2. мај 2007. (CEST)

Чланак сам проширио и при том сам навео литературу која није "четничка" већ као извор наводим и пуковника мр Велимира Иветића, архивског саветника Војноисторијског института у Београду, у часопису ове установе "Војноисторијски гласник". Чланак пуковника Иветића објављен је у броју 1-2 за 2004. годину под насловом "Случај партизанских злочина на Малом Лошињу". Поздрав свима и чланак нисам још завршио — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Чланак је морао да се напише на овај начин, зато што бројни сумњивци траже изворе, литературу и описе догађаја, да је написан другачије они би га појели за доручак и избрисали. Ово је тема о којој треба писати а не да се ставља испод тапиха и о њој ћутати јер у рату нема невиних. Просто је немогуће да је паризански покрет био као у филмовима који су снимани у Комунистичкој Југослави и на које смо се сви ложили. За рат су потребне две војске и ни једној нису чисте руке. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Ја бих скинуо оно антисрпство и пет република (то је већ политика, а и јако је спорно), па би могла и да се скине ПОВ маркица --Gorran 21:40, 2. мај 2007. (CEST)

Може да се обрише та реченица ако се обрише и део у чланку "Злочини четника у Другом светском рат" у којем стоји да је Равногорски покрет великосрпски и геноцидан према несрпским елементима, то је исто политика и тешке оптужба. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Хеј, друже, нисам мислио да се погађам. Јеси ли ти прочитао уопште те материјале? Нпр ону инструкцију и извештај? Четници су националистички бандити, партизани идеолошки бандити - то је бар прилично јасно.--Gorran 21:58, 2. мај 2007. (CEST)

Прво, сврстао си четнике и усташе у исти кош у чланку што је немогуће. Ниси објаснио на који начин су партизани напали усташки гарнизон а при томе побили толико четника, мешаш бабе и жабе. Друго, четници и партизани нису бандити него војске у сукобу. Они су се између себе тако називали а не треба ми тако да их зовемо. Треба политика да се уклони са оба чланка. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Савковић (разговор • доприноси)

Нисам их брате ја сврстао него партизани. Како је текла борба за Бихаћ ваљда си прочитао у Бихаћкој операцији. Где су нахватали четнике, које и како, искрено немам појма - могу само да претпостављам. А што се усташа и четника тиче, ваљда си видео све оне силне споразуме, договоре, заједничке акције, имам на стотине ако ти треба... Бандити, то наравно незванично. --Gorran 22:21, 2. мај 2007. (CEST)

Да су четници и усташе толико сарађивали као што стоји у литератури у Комунистичкој Југославији не бих усташе онда побили четничку елиту у Јасенивцу 1945. Моји следећи чланци ће бити о сарадњи усташа и партизана, где ћу пробати да докажем уз наравно валидну литературу да је партизански покрет и грађански рат у Срба пројектован од Немаца и Хрвата, како и зашто, читаћеш.

Хајде, и то чудо да видимо. Нисам ја ни тврдио да су се волели, ни једни ни други, ни трећи. Усташе су били злочинци светске супер лиге. Знам и ја доста разних примера - нпр, кад су Немци натерали усташе да омогуће повлачење Ђујићевих четника, договорено је да се група рањених четника евакуише возом. Ту групу су усташе у станици Костајница скинули с воза и поклалим њих преко 100 (децембар 1944.)--Gorran 22:37, 2. мај 2007. (CEST)

Па, пиши брате о томе, видим да имаш доста материјала, људи не знају за такве ствари, зато се стално шокирају као и данас у вези овог чланка,позз --Савковић 22:45, 2. мај 2007. (CEST)

Написао сам Масакр у Благају 1941., пишем Пребиловце, Глину, биће...--Gorran 22:56, 2. мај 2007. (CEST)

Najveći partizanski zločin, u svoj povijesti od 1941. - 1945. = Masakr u Bleiburgu, koji ovdje nosi sramotan naziv Zarobljavanje ustaša u Blajburgu. Naravno, među ubijenima bilo je ustaša, ali i običnih seljaka! Svaki članak na drugim Wikipedijama nosi naslov MASAKR U BLEIBURGU.

Isto tako, četnici i ustaše spadaju pod isti koš, samo nije Hrvatska nego Srbija, i obrnuto. Oni su se borili protiv istog neprijatelja = partizana. A i četnici i ustaše dio su fašističkog imperija. Činili su strašne zločine, dok su i partizani nešto slabijeg inteziteta.

Isto tako, većina partizana su bili Hrvati. No, kad su četnici osjetili da od njihove sulude velikosrpske ideje ne će biti ništa, preobukli su se i završili rat kao partizani i narodni heroji. Isto kao u kršćanstvu, Pavao doživio obraćenje i prestao progoniti kršćane.

Boško Buha slučajno je došao na teritorij pod kontrolom partizana i postao narodni heroj, a da je postao četnik bio bi narodni zločinac.

--89.172.80.26 14:02, 3. мај 2007. (CEST)

I još nešto. Nisu u Jasenovcu bili ubijani četnici, nego većinom Srbi pravoslavci. No, pokrštavanje na katolike i divljački masakri su prestali jer je Pavelić vidio da od toga nema ništa.

Osnovao je Hrvatsku pravoslavnu crkvu, kako bi iskorijenio srpsku. Onaj tko je ostao u srpskoj, bio je ubijen.

O vještačkoj HPC vama najbolje govori primjer Crnogorske PC, koju isto ne priznajete. O tome svjedoči i Pavelićeva rečenica:

U pravoslavlje nitko ne dira, ali u hrvatskoj državi ne može biti Srpske pravoslavne crkve.

Potvrda:

• Croatian Orthodox Church
• Hrvatska pravoslavna crkva

--89.172.80.26 14:15, 3. мај 2007. (CEST)

Ништа шта си овде написао се не тиче овог чланка. Имаш пуно право на своје мишљење, али ова страница није место за његово изношење. Ништа шта си овде рекао не доприноси квалитету овог чланка (какве бре везе има како је Бошко Буха завршио у партизанима!??). Постоје боља места за политичке расправе (и места на којима ћеш бити `топлије` прихваћен), иди на неки форум, или дискусиону групу. Уколико наставиш са оваквим непродуктивним коментарима, то се може квалификовати само као троловање, и приступ пројекту ће ти бити онемогућен. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:34, 3. мај 2007. (CEST)

I te kako sam napisao ono što bi se ticalo ovog članka. Nije spomenut Masakr u Blajburgu, koji ovdje nosi grozni prosrpskokomunistički naziv. Ne spomenut Blajburg je isto kao u matematici ne spomenut broj.

--83.131.142.126 13:17, 16. мај 2007. (CEST)

Организација чланка

Ја не бих да се мешам у садржај чланка али ми нешто у вези организације смета. Чланак Злочини четника у Другом светском рату је организован тематски, по врстама злочина, мада је могао бити територијално или хронолошки. Одабран је овај начин, и то је у реду, али смо остали онда ускраћени за поглед на географску или временску расподелу злочина.

Овај чланак је организован горе од претходног. Наведени су неки злочини за које претпостављам да имају везе са злочинима према српском становништву, а остали нису поменути. Неки делови су тек поменути, ко што је Црвени терор у Београду који је још само наслов без садржаја. У суштини су злочини измешани, мало по географском мало по хронолошком принципу. Успут недостају, по оном што ја знам, злочини ослободилаца после "прогона ненародног елемента".

Ја сам кренуо да читам оба чланка и схватио да се не спомиње ни Фоча, ни Блајбург, макар успут, те стога држим да су чланци у овом стању или још на нивоу радне верзије или озбиљно пате од поједностављења. Ко има литературу очекујем да ће макар набројати у једном одељку злочине који се сматрају битним током рата (они послератни некако по наслову не спадају ту). -- JustUser  JustTalk 22:59, 2. мај 2007. (CEST)

Тако треба, када смо били национално угрожени и пред истребљењем појавили су се тамо неки партизани да спроведе "светску револуцију" и лажно "братсво и јединство" у тренутку када су нас Немци и Хрвати водили на клање. --Савковић 23:09, 2. мај 2007. (CES

---

Чланке овакве тематике треба да пише неко објективан, без емоционалног набоја и нескривене мржње према другој страни. Савковићу, част теби на познавању материје али ти си, брате , необјективан. Из сваке твоје реченице у чланку (а и на страници за разговор) просто куља анимозитет и мржња према партизанима што је сасвим довољно да те дисквалификује као озбиљног писца енциклопедијских чланака о Другом светском рату. Мислим, свако има право на своје мишљење и свој став о овој проблематици, али како мислиш да ћу ти ја, као непознавалац тематике, поверовати, ако ти сматраш да су партизани били комунистичка банда белосветских хохштаплера, а четници цвећке које су само браниле српски народ од покоља? И то своје мишљење и не покушаваш сакрити, већ га и наглашаваш у свакој реченици. Где је ту озбиљност и објективност једног wanna-be историчара који ће можда једног дана доћи у напаст да напише и неки озбиљнији чланак на неком озбиљнијем месту? Али, тај чланак ће морати бити непристрасан, озбиљан и хируршки прецизан, без икаквог емоционалног набоја који би могао угрозити објективност и уверљивост изнетих података.

Ето, покушао сам бити и добронамеран и неугодно отворен. Па како ко буде разумео.

--делија 23:51, 2. мај 2007. (CEST)

Ovako....

Ајд да се сад опет мало зѕдржимо јалових вређања и прозивања и да урадимо нешто конкретно. Ја жу сад да изложим оно што мислим да је непотпуно, неприлично, и др. врсту замерки, а ви одлучите шта с тим:

Током непријатељства партизани су кршили правила рата и Женевску конвенцију према припадницима ЈВуО заштићеним обичајима рата и Женевској конвенцији.

Ова реченица као и многе друге које ћу навести, ако остане овако сама, може врло лако да се протумачи као четничка пропаганда. Да се то не би десило, потребно је прво да се наведе извор одакле је узета та тврдња, а онда и да се образложи. Дакле фали јој један бројчић горе који би указивао на књигу, тј референца, а онда да се и мало обвразложи, наравно, опет уз референцу. Како су то партизани кршили женевску конвенцију? конкретан пример, са рефњеренцом.

Руководство партизанског покрета придавало је посебан значај борби против ЈВуО, па је водила смишљену пропагнду кампању у циљу ширења бољшевичке идеологије и јачању мржње према политичким неистомишљеницима.

Ова реченица би било боње да почиње са: Пера перић (или ко већ) тврди у својој књизи/чланку да је руководство... Ту тврдњу поткрепљује примерима .... И на крају, наравно, бројчић, референца.

Злочини су били прихваћена пракса код партизана.

Исто као претходна реченица.

Партизански покрет такође је био антисрпски, односно предвиђао је стварање пет република (држава) и две покрајне (републике) на српском етничком простору. У складу с овим такође је вођена пропагандна кампања против српске цркве.

Исто. Навести примере и референцирати ову реченицу и дотичне примере.

Пасје гробље - цела прича је ок, али да се наведе одакле је преузета. Дакле опет референца.

Партизански преки судови - мало више објаснити, референцирати, наравно. Позната нам је свима она прича о стрељањима сопствених чланова због узете јабуке без тога да ју је сељак добровољно дао, и свиз знамо колико лицемерја има у свему томе. Међутим, то што је мени моја баба Савка причала, могу да окачим мачку о реп ако немам књигу и ОБЈЕКТИВНОГ историчара који ће то да потврди, колико год то било истинито, и без обзира колико ја мојој баба Савки веровала.

Првооптужени Новица је пре рата био судија, док је његов рођак и убица, Сава, био кријумчар дувана.

Веома леп пример тога како ратна олује уздигне шљам, а на дно повуче људе који вреде. Међутим, потребна је референца како би се тој причи дало на тежини.

Партизани су још од лета 1941. године чинили: убиства према свом партијском програму, пљачке, паљења општинских архива, итд.

Референцирати сваку тврдњу понаособ. Какви су то партијски програми за вршење злочина? Паљење општинских архива - зашто? Какву су корист имали од тога? Све ово је потребно мало више и детаљније објаснити. И референцирати, наравно.

Њихов велики злочин с краја 1944. године, када су се дочепали власт уз помоћ Совјета, бацио је у заборав недела из претходног периода.

Избегавати речи као "дочепали власти" и уопште тај пристрасни тон из целог чланка. Неутралност и суве чињенице су оно што енциклопедијском чланку даје тежину, не поетска сспособност његовог писца. То би било ок да пишемо књижевна дела. Али пошто пишемо енциклопедију, ствари стоје мало другачије.

Само у зборнику недићевих докумената, који су сами комунисти одабрали и објавили 1965. године, наведено је око 1.000 имена њихових жртава (ненаоружаних, односно цивила) у Србији пре јесени 1944. године. Само једна допуна списка жртва комунизма из 1941. године садржи 76 имена земљорадика, чиновника, домаћица, свештеника, занатлија... На овом допунском списку је и име чувеног академског сликара Михајла Марковића из Ужица.(2)

Ово је фино референцирано, мада треба да се технички прилагоди фазону Википедије. Међутим, ако писац не зна како се то ради, нема проблема, довољно је и овако како је то овде урадио. Неко ће већ средити техничку страну.

Убиства су настављена и 1942. године. Само током августа полиција владе генерала Милана Недића забележила је 18 случајева убиства цивила. На пример:

Сво оно шпто следи овом, је ок, али под условом да се овде стави референца одакле је све што следи преузето. Затим, не треба заборавити да су извори из Недићеве владе, тако да не би било на одмет да се дода још неки извор који није сличан првом. Друго, мислим да није неопходно ставњати толике цитате. Довољно је написати да су страдали обични људи, земљорадници, домаћице, занатлије, из тог и тог расзлога.

За сада се највише зна о злочинима Космајског партизанског одреда, којим су командовали Марко Никезић, Дража Марковић и његова будућа жена Божидарка Кика Дамјановић. Познат је списак од тачно 200 жртава космајских партизана, само са територије данашње општине Сопот. У вези убиства две учитељице и других мештана сопотског села Мала Иванча, које се према цитираном извору Недићеве полиције одиграло у ноћи између 15. и 16. децембра 1943. године, на основу црквених књига, али и на основу сведочења партизана, који су се тиме хвалили, хроничар пише:

Ово референцирати. Познат је списак - како? Где? Одакле је тај списак? Где га је аутор нашао? Где је нашао тврдљу да тај списак постоји? Ко је направио тај списак? Ко су сви ти људи чија се имена наводе? Не заборавите да има пуно људи којима та имена ама баш ништа не значе, и да би било лепо додати и титуле/звања поред тих имена. Нпр. Пера Перић, обласни комесар комунистичке партије Југославије или шта већ...

Це цитат који следи није потребан. Може и да се преприча.

На основу овог извештаја НГО "Истина" из Загреба поднела је кривичну пријаву против Раде Булата, ратног команданта 13. пролетерске бригаде, настањеног у Загребу, за убиство најмање 218 лица.

Шта је на крају било? Јел су га осудили? Јел су га ослободили? Јел су му уопште судили? Референца.

И тако даље... видим да у последња два наслова има доста референцираних реченица и то је ок. Толико о референцирању и објактивном писању чланка.

Друго, Слажем се са Филипом, сама структура чланка би требало да се мало среди.

Треће, избацити из чланка као литературе и референце Самарџића и Ћировића, јер су очигледно пристрасни и ненаучни извори.

Треће, ево ти Делијиног коментара, па ти види да ли сам у праву или нисам. Неко ко нема појма о тематици, да би могао уопште да узме за озбиљно било шта што пише у чланку, мора да чита један обестрашћен и неутралан чланак, који убеђује чињеницама а не великим речима. Толико од мене, за сада.--Maduixa kaži 00:09, 3. мај 2007. (CEST)

Само полако! Одакле Вама Maduixa право да кријумчаре дувана називате шљамом? Напротив - постојао је државни монопол на дуван и корумпирани државни апарат, а шверц дувана је била нека врста организоване мреже самопомоћи и људи који су се тиме бавили - ризикујући живот - били су цењени и добро примани свуда.:-)))

"Гледе" оптужног предлога НГО "Истина" (тај пасус сам ја додао), јавни тужилац није прихватио оптужни предлог и није подигао оптужницу. Па суђења није ни било. А највише их је уствари гризло што су Клеут и Булат примали националну пензију од државе Хрватске...--Gorran 00:44, 3. мај 2007. (CEST)

Oćemo li mi nešto konkretno da radimo ili samo da naglabamo?

Što se krijumčara duvana tiče, znam ja neke koji su i čitave države izgradili na tom svom eto, prinudnom zanatu na koji ih je nevaljala država naterala... Al aj, to nije tema ove priče.:):):) Molim da se barem nešto prokomentariše celo oneo moje pisanije, da ne bude da sam džaba gulila ove ovde moje izlizane tipke na kojima se više ni slova ne vide... Ja bih stvarno volela da se od ovoga napravi jedan lep enciklopedijski članak na kom ama baš niko ne može da nam ništa zameri. Ovakve teme zahtevaju hladnu glavu i punu torbu još hladnijih činjenica joje mogu i najusijanije glave da rashlade.--Maduixa kaži 00:51, 3. мај 2007. (CEST)

Мислим да ћемо наглабати

За "jedan lep enciklopedijski članak" неопходна је јасна идеја и структура, као што је лепо приметио  JustUser . Например, да се поделе по врстама - рецимо на идеолошки инспирисане злочине над неистомишљеницима и на злочине над ратним заробљеницима. А има још једна група, мени посебно занимљива: злочини над "својима". Не постоји готово ни једна бригада у којој неко није стрељан из неког невероватног разлога. Два борца Треће крајишке су узела неколико сирових кромпира. Један борац Треће санџачке је испољавао носталгију и стално се питао како се сналазе његови кот куће, што - објективно, јелте - подстиче дезертерство.

Па онда унутар сваког дела постоји структура: на пример, унутар идеолошки мотивисаних злочина, имамо период ескалације (тзв. "лијева скретања"), па онда осека и период народњачке пропаганде, па онда ескалација у време коначног ослобођења...

итд...

Све што си написала је на месту, али... Канда фали још нешто... Објективно тешка тема. Ја сам изабрао постмодернистички приступ :-) --Gorran 01:08, 3. мај 2007. (CEST)

Добро је!, ни онај чланак о злочинима четника није пример објективности, још кад се чита да се сви четници бацају у један исти кош, били припадници југословенске војске у отаџбини или оних националних четника итд. У нашем народу је даље табуизирана тема говорити о злочинима комуниста. А шта је комунизам бољи од фашизма, исто сра*е (да ми господа опрости израз), друго паковање. Знамо да је Милошевић био "комуњара" и онда смо против комунизма, али ту и престајемо. -- Carski 04:30, 3. мај 2007. (CEST)

Pa daj onda da počnemo...

OK, fali nešto al aj da već jednom počnemo da sređujemo ovo što može da se sredi, a usput će nam još pasti neka ideja. Ne bih htela da na kraju neki admin mora da zalepi ovde ono

Manje priče, više delovanja. Ja ne mogu da sređujem reference jer ja nemam te knjige, nego ih ima onaj koji je napisao članak, pa neka on počne... --Maduixa kaži 09:16, 3. мај 2007. (CEST)

Поизбацивао сам неколико реченица којима у чланку није било место. ОК, имамо приличну количину референци, и то је похвално, и са њиховим додавањем треба наставити. Е, сад. Прво шта треба урадити је поново написати увод, јер овај представља промашену тему. Ово је увод за чланак Злочини партизана над четницима, а не за овај чланак. Значи, у уводу не писати колико су партизани мрзели четнике, већ навести кога све (значи не само Србе) су, како, када и колико убијали, затварали, мучили.. Исто важи и за главнину чланка - верујем да ипак нису само Срби страдали од партизана, треба писати о свим злочинима (чак сам чуо (а и сигуран сам да је и тога било) за зверске злочине партизана према немачким војницима). На добром смо путу да од овог чланка направимо сасвим пристојно енциклопедијско штиво. Само писати хладне главе, сувим чињеницама, и неострашћено. Поздрав :) -- Обрадовић Горан (разговор) 10:21, 3. мај 2007. (CEST)

Још нешто

Мислим да не би било лоше додати те приче о кромпирима, то јест, злочине над сопственим људима, који су по мени, страшнији од злочина над непријатељем. Има ли неко нешто референцирано да се може додати?--Maduixa kaži 20:35, 3. мај 2007. (CEST)

Нема потребе да се овај чланак раздвоји, због тога што има и дужих чланкова од овог. Чланак је добар, набраја и описује злочине.--Савковић 17:36, 7. мај 2007. (CEST)

Чланак је тотално неповезан. Један пододељак нема везе са другим. -- Bojan  Razgovor  17:48, 7. мај 2007. (CEST)

Јама код Видрована

Сад немам времена за копање по историјској литератури али упутићу вас само на један новински чланак који само у једној реченици говори о томе. [1]. Иначе, ова јама код Видрована је опште позната ствар у Никшићу.--Стојан Мићовић 23:26, 27. јул 2007. (CEST)

---

То што је та јама "општепозната" на Википедији не вреди, него дедер референцирај ти ту изјаву...--Maduixa kaži 23:28, 27. јул 2007. (CEST)

прочитај чланак--Стојан Мићовић 23:29, 27. јул 2007. (CEST)

---

У чему је проблем са таквим извором?--Стојан Мићовић 23:45, 27. јул 2007. (CEST)

---

Ево вам још један извор за јаму код Никшића [2], у доњем дијелу се наводи та јама. Ту је наведен локалитет Горње поље, а Видрован је мјесто у Горњем пољу. Наводи се и зашто се зове Которска јама.У чланку [3] се тачно каже и колико је људи погинуло.Прочитај те па онда реците шта није у реду са таквим извором и ко то процењује да ли је или не неки извор добар или не?--Стојан Мићовић 10:19, 31. јул 2007. (CEST)

---

Па стави их у текст. Референце треба да стоје у чланку, а не у разговору.--Maduixa kaži 10:25, 31. јул 2007. (CEST)

И "прочитајте" се пише заједно.--Maduixa kaži 10:26, 31. јул 2007. (CEST)

-- на црногорском је прочитај те, одвојено:))))))--Стојан Мићовић 11:56, 31. јул 2007. (CEST)

---

Хм... Јел треба да те подсећам да је ово википедија НА СРПСКОМ? --Maduixa kaži 12:00, 31. јул 2007. (CEST)

---

И буди љубазан и не склањај шаблон. Јел ти толико тешко да све ове твоје изворе које си навео овде пренесеш као референце у сам чланак? Не можеш склањати шаблон без да га замениш валидном референцом. --Maduixa kaži 12:03, 31. јул 2007. (CEST)

---

Па чекај, ставио сам као спољашњу везу, шта треба још да се уради?А и не знам тачно како се то ради, код референци, па јел би могла то ти да урадиш пошто ја не знам--Стојан Мићовић 12:55, 31. јул 2007. (CEST)

---

Pa tako reci... Evo, ja ću da stavim jednu, a ti onda pokušaj sam sa drugima.--Maduixa kaži 13:01, 31. јул 2007. (CEST)

---

Ето, ставила сам ти прву референцу, а ти сад стави остале. Сваку јаму треба да референцираш. Мада, морам да ти напоменем да ти извор и није неки. Уопште није препоручљиво референцирати изворима "друге стране", да тако кажем, јер у 99 % случајева нису објективни. Боља и прихватљивија референца би била неки далеко неутралнији извор. Четници, никако. Бил ти веровао да ти ја ставим у чланку о четничким злочинима референцу коју је писао неки осведочени комуниста? Не би. Према томе...--Maduixa kaži 13:08, 31. јул 2007. (CEST)

---

Е, супер, само довољна је та референца, а чланак у новинама сам навео само како бих показао да је та ствар општепозната. Само мала назнака, то је све једна јама..Которска јама код Видрована у Горњем Пољу код Никшића тако да не треба овај шаблон код другог дјела--Стојан Мићовић 13:33, 31. јул 2007. (CEST)

---

А шта је са овим?

јама у селу Гриже код Берана, Шахотичка јама у Церову код Бијелог Поља, Шавничка јама, јама на Радовчу, јама код Ријеке Црнојевића ...

Пошто знам да ти ниси додавао ове јаме, онда ћу шђаблон ставити на њих, а ову твоју ћу да референцирам на крају, а не овако у средини. И молим те, размисли још једном о врсти извора тј о овоме што сам малопре рекла. Мене баш брига, као што већ сам знаш. Али наћи ће се неко ко ће прогластити тај твој извор неважећим и пристрасним.--Maduixa kaži 13:46, 31. јул 2007. (CEST)

Postovani jedan komentar i od mene. Vidim da se ovde cesto pominjue Milosav Samarzic i to u nekakvom negativnom kontestu. Napomenuo bih Vam da se tome Samardzicu nista nemoze prigvoriti covek je veoma temeljit u svom radu autor je na esetine knjiga o cetnicima poseuje ogromnu arhivu dokumanata i jedini greh ako to mogu tako nazvati je sto nije komunista pa da pise o njima. Mislim a je neprikladno da mi koji od istorijske graje imamo internet i mozda po kopju knjigu komentarisemo ra toga coveka jer mu nismo dorasli ni u kom pogledu a najmanje u saznanjima za esavanja u Srbiju za ww2. Stoga vas molim da kada govorite o ovom coveku i njegovom radu iskazete malo vse postovanaj koje rad ovoga publiciste svakako zasluzuje.

Србија, ЕУ и злочини партизана из WW2

Један од предуслова Србије да уђе у ЕУ је да открије злочине комуниста, како током WW2, тако и током постојања Комунистичке Југославије. Све државе из источне Европе које су ушле у ЕУ су направиле отклон према комунистичким злочинима. Тако да је цела државна кампања око откривања Дражиног гробном места уствари један од предуслова уласка Србије у ЕУ. Поред тога недавно је покренута и нова кампања, а то су злочини партизана у WW2. Лист Прес од 7. јуна 2009.„Гробнице свуда по Србији“, Вечерње новости од 8. јуна 2009. „Србија хода по мртвима“, гост вести Б92 директор института за савремену историју др Момчило Павловић, који тврди да су од 1944. до 1946. партизани убили 80.000 људи у Србији Вести БЕ92 од 9. јуан 2009., па опет В. новости од 9. јуна 2009. „Ледина топљена крвљу“. Међутим, овај чланак због одређених корисника ће моћи тек да се среди када Србија буде постала чланица ЕУ.--Свифт (разговор) 09:04, 10. јун 2009. (CEST)

Ево још неких текстова о злочинима партизана: Југословенско крваво пролеће Саво Греговић, јул 2004. „Уништавање српске елите“ Љубомир Тешић јун 2006. „Између српа и чекића“, децембар 2006.„Игре кажњене смрћу, Глумци – стрељани!“, мај 2007. „Први пут у јавности: ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА“, април 2009. Стрељано око 800 Зајечараца! 10. јун 2009. Убијани ноћу, у потаји, 11. јун 2009. А Словенци су међу првима са простора бивше Југославије почели да откривају злочине комуниста, видети овде, март 2009. а и видео о масовној гробници у Барбарином рову, овде. „И Црногорци траже жртве из масовне гробнице“, 14. март 2009.--Свифт (разговор) 21:57, 11. јун 2009. (CEST)

данашња измена

је враћена. Формални разлог је упорно коришћење израза „издајници“, који је противан неутралној тачки гледишта. Већи проблем је масовно уклањање текста тек тако. Овом тексту је потребно темељно чишћење и то налепнице које стоје на врху јасно кажу. Враћена измена је сачувана у историји измена као [4]. Измене чланка су врло добродошле све док се темеље на неутралним историјским изворима. --Dzordzm (разговор) 02:02, 10. јул 2009. (CEST)

Основана Државна комисија за тајне масовне гробнице

У петак, 13. новембра 2009. одржана је прва оснивачка седница Државна комисија за откривање и обележевање масовних тајних гробница. Партизани су, од октобра 1944. до 1946. године, после масовног погубљена покопали више десетина хиљада људи у тајне масовне гробнице широм Србије. Председник комисије је Државни тужилац Републике Србије Слободан Радовановић. О првој седници ове комисије пишу в.новости: „План па откопавање“ На позив Државне комисије у понедељак,16 новембра 2009. године, на другој седници присуствоваће и стручњаци за тајне гробнице из Словеније. „Жртвама, ипак, враћено достојанство“--Свифт (разговор) 21:02, 15. новембар 2009. (CET)

Влада Србије и Министарство правде формирали Комисију за тајне гробнице убијених од 1944. године, са задатком да открије и обележи гробнице на начин какав и жртвама припада, изјавио државни секретар Министарства правде Слободан Хомен. Видети овде--Свифт (разговор) 07:46, 18. новембар 2009. (CET)

Сајт Комисије за тајне гробнице

Комисија за тајне гробнице Министарства правде Р. Србије је основала сајт који се налази на овом интернет домену Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. На овом сајту налази се Резолуција 1481 Парламентарне Скупштине Савета Европе, која је усвојена 25. јануара 2006. у којој се налаже да је цивилизацијска потреба за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима. Такође, на сајту се могу видети снимљене локације масовних гробница на којима ће бити извршена ексхумација „Локације гробница“. Исто тако доступан је на сајту и већи број докумената на увид јавности, а највише су сачувани спискови стрељаних и књиге убијених„Документа“.--Свифт (разговор) 21:04, 22. јул 2010. (CEST)

Комисија за откривање тајних гробница људи стрељаних после 1944. године открила је у селу Змијанац код Бољевца многобрајне људске посмртне остатке приликом сондирања места масовне гробнице. На лицу места изашла је полиција која је обезбедила локацију, ао масовној гробници обавештено је више тужилаштво у Зајечару.Бољевац масовна гробница из 1944.--Свифт (разговор) 19:13, 2. октобар 2010. (CEST)

Било је синоћ и на вестима Б92 баш о овој масовној гробници код Бољевца Комисија у потрази за гробницама--Свифт (разговор) 19:29, 2. октобар 2010. (CEST)

Јесте, било је на б92, пар минута о томе, само не рекоше ни реч о томе ко је побио све те људе, па би неко помислио да су то можда урадили четници или усташе. --Serbian (разговор) 01:49, 3. октобар 2010. (CEST)

?

Kakav je ovo članak pobogu? Prvo, sam naslov je nerazumljiv - koji partizani? --Поки |разговор| 19:50, 2. октобар 2010. (CEST)

У праву је Поки, треба преименовати у "Злочини комуниста над српским цивилима", назив је много конкретнији.--Serbian (разговор) 01:49, 3. октобар 2010. (CEST)

Pola partizana-seljaka nije ni znalo šta je to komunizam. --Поки |разговор| 20:19, 3. октобар 2010. (CEST)

Па шта онда предлажеш? "Злочини партизана над српским цивилима"? Или је можда најбоље да се чланак сједини са злочинима усташа, па да се зове "Злочини партизана и усташа над српским цивилима"? --Serbian (разговор) 22:46, 3. октобар 2010. (CEST)

Не. --Поки |разговор| 23:01, 13. октобар 2010. (CEST)

Је л си провалио да немаш културу дијалога? --Поки |разговор| 18:44, 14. октобар 2010. (CEST)

Браво Покрајац, одличан камбек, а само ти је десет дана требало да га смислиш. --Serbian (разговор) 23:17, 14. октобар 2010. (CEST)

Opet praviš iste greške u dijalogu. --Поки |разговор| 19:30, 17. октобар 2010. (CEST)

Revert

Crni, jel mozes molim te da objasnis zasto terorises clanak? Ono sto ti radis je kao kad bi u clanku o zlocinima nacista nad Jevrejima dodao "Pogledaj jos: zlocini Jevreja nad nacistima"--Serbian (разговор) 03:11, 7. октобар 2010. (CEST)

не видим у чему је проблем да се то брише у чланку, нити зашто би сметало да се напише чланак о Јеврејским злочинима. Него овај чланак треба поделити на више. -- Bojan  Razgovor  05:44, 7. октобар 2010. (CEST)

Спорно

Реченице типа "над телима унакажених грађана" су прилично опште. Који су грађани у питању? Јесу ли жене и деца? Јесу ли цивили? Јесу ли војници? Јесу ли припадници оружане формације у служби окупатора? --Mladifilozof (разговор) 10:42, 21. октобар 2014. (CEST)

Даље, као ултимативни цитат даје се сведочанство окупационог команданта Колашина. По природи посла, он ће о устаницима говорити све најгоре. Имамо ли неки поузданији извор? Постоје ли озбиљна научна истраживања? Због чега су ти људи убијени? Само зато што су "праведници, Срби правослане вере и национално опредељени"? Имају ли неку наводну кривицу? Јел било суђења? Имамо ли неке документе о томе?

Све ово, и још много тога, фали да би ово постао добар чланак. --Mladifilozof (разговор) 10:42, 21. октобар 2014. (CEST)

Судија и "кријумчар дувана"

"Првооптужени Новица је пре рата био судија, док је његов рођак и убица, Сава, био кријумчар дувана."

Осим што први пут чујем да је Сава Ковачевић био кријумчар дувана (и за то треба дати доказе), главно питање гласи: За шта је ово релеванто? Па нико од њих није осуђен за оно што је радио пре рата, него за оно што је радио у рату. Једино ако неко жели да појача драмски моменат о путевима људских судбина (типа, судија је постао сарадник окупатора а кријумчар дувана народни херој). --Mladifilozof (разговор) 10:48, 21. октобар 2014. (CEST)

Убиства према партијском програму

"Партизани су још од лета 1941. године чинили: убиства према свом партијском програму..."

Опет, уколико неко у чланак стави овакву реченицу дужан је да цитира тај партијски програм према ком су убиства вршена. --Mladifilozof (разговор) 10:50, 21. октобар 2014. (CEST)