Разговор:Македонска православна црква — Охридска архиепископија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Друже, чини ми се да си у чланку навео своје приватно мишљење.--Савковић 19:14, 15. јун 2007. (CEST)

Чланак је пун грешака како чињеничних тако и језичких. Ево на пример: - шта значи Македонска јавност, у огромним количинама -контраверзација-шта значи ова реч (контраверза?). --Vojvoda 19:38, 15. јун 2007. (CEST)

Колико ми је познато Србија је међу 115 држава које Македонију признају под називом Република Македонија, тако да је БЈРМ сасвим непотребно. МПЦ није тзв. јер је у Македонији и многим државама света легализована и јер је СПЦ дала аутокефалност. СПЦ је та која је признаје , али под условом да буду канонски у истој цркви на шта МПЦ није пристала. па је СПЦ признаје као у свом склопу, а не као апсолутно независну цркву. Остале цркве је не признају као МПЦ, већ су због Грчке тражиле решење у Скопској православној цркви, али пошто је скраћеница иста као код СПЦ, то није могуће. Званични став свих православних цркава је да ће је признати када се нађе одговарајуће решење. То спада у Македонско питање. Тако да су сви текстови који поричу једну државу и цркву више националистички а не научно- образовани, како би требало да буде. Примедба је апсолутно добронамерна.

Фино. Хајде да се спорне ствари прво овдје ријеше прије него се изврше промјене у чланку. То значи важи за све. Хајде за почетак да ријешимо сл. два питања. --Kaster 20:45, 15. јун 2007. (CEST)

• "Православни Македонци, сматрају да је став СПЦ директно негирање македонске државности и самосталности." Гдје је извор за ту тврдњу? (мој шаблон <чињеница> би обрисан без коментара или убацивања извора) --Kaster 20:45, 15. јун 2007. (CEST)
• "Исто тако, постоји међу њима мишљење да је на овакав став СПЦ у односу на МПЦ велики утицај извршила Грчка православна црква" Гдје је извор за ту тврдњу? (шаблон <чињеница> такође обрисан) --Kaster 20:45, 15. јун 2007. (CEST)

Друже, ништа не разбирем, јел преводиш ти ово? --Савковић 22:55, 15. јун 2007. (CEST)

Види у историји чланка. Преводи га корисник Filtrajk. --Kaster 23:25, 15. јун 2007. (CEST)

Da, kopirao sam ceo članak sa mk. wikipedia i sada ga prevodim na srpski jezik, ne doslovno, samo ono što je najbitnije. 00:00(CEST)}-

Јел ћеш га после превести и на бугарски језик? Надам се да ће ти дозволити.--Савковић 00:08, 16. јун 2007. (CEST)

Моје познавање бугарског није толиго добро да преведем цео чланак, али превео сам на хрватски, босански, српскохрватски, па ево и на српски Filtrajk

Знам друже, тамо где се може ту се и преводи.--Савковић 00:22, 16. јун 2007. (CEST)

Мислим да су ова питања провокантна и постављена са лошом намјером. Овом приликом позивам Савковића на толерантан однос са другим корисницима и избјегавање политички бризантних и за википедију непотребних дискусија. Овдје се ради енциклопедија а за политиканске дискусије и сл. траћење времена, служе форуми широм нета. --Kaster 01:57, 16. јун 2007. (CEST)

ОК,мислим да човека треба пустити да заврши,па тек онда видети на шта то личи,али овако на први поглед не обећава.Дакле чланак треба да представља реалност,а не једну или другу или трећу или пак четврту заинтересовану страну у целој причи(теоријски постоји и пета).Исто тако,чланак треба да се бави црквеном организације,а не да вуче некакав квази кредибилитет од Петра,Андреја или кога год.

Дакле,када човек заврши(а то не би требало да траје довека),видећемо.Иначе,ако се чланак о ЦПЦ зове тако,онда се и овај зове МПЦ иако су обе de jure непризнате(од било ког релевантног фактора у свету,а КПЈ то de facto није). Црни Бомбардер!!! (†) 06:52, 16. јун 2007. (CEST)

---

Баш си ме заитересовао: Које су све те заинтересоване стране?--Vojvoda 08:42, 16. јун 2007. (CEST)

Вероватно је мислио на Грчку, Бугарску, Албанију, Србију а за пету не знам. Пошто је признавање МПЦ још у преговорима а за државе као Бугарска, Грчка и Србија које већ вековима Македонце присвајају својим нацијама да је најбоље кренути од почетка и видети како је дошло до свега овог данас! Мислим да је Википедиа неутрална енциклопедиа и да није забрањено писати о реалности, ма каква она била, а реалност је да у Македонији себе нико не зове Србином или верником СПЦ, већ се сходно земљи којој припадају изјашњавају као Македонци верници МПЦFiltrajk

---

Албанци су заинтересовани за спор око МПЦ?Први пут чујем.Онда их је 6.Мислио сам на:

1. МПЦ
2. СПЦ
3. БПЦ
4. ГПЦ
5. Васељенска патријаршија,иако им је МПЦ последња рупа на свирали,ипак су заинтересовани(Једном Фанариот,увек Фанариот)

Овде причамо о црквама и то не треба бркати са државама.То није исто.Осим у Ирану и још негде можда.

Ко је овде рек`о да ће било коме било шта забрањивати?Немој те извртати моје речи.Принцип је јасан,све што има валидну(а не би било лоше и свима доступну) референцу може да стоји.

То ко се овде како сматра,није предмет приче.Ово је чланак о цркви,а не о државама или народима.Don`t mix frogs and grandmothers,рече једном приликом један човек.

А почетак је Александар Македонски,зар не?

Црни Бомбардер!!! (†) 09:24, 16. јун 2007. (CEST)

---

Србија не својата Македонце за свој народ. Пашић је ослободио вардарску Македонију да се не би на јужним границама Краљевине Србије створила Велика Бугарска и Албанија. Турска је тада била болесно царство и било је питање дана када ће нестати. Колико ми је познато једино се "српски" део Македоније осамосталио и зато вам од нас не прети никакава опасност. Чланак треба да се бави организацијом а не историјом тзв. МПЦ.--Савковић 11:39, 16. јун 2007. (CEST)

---

Званична Србија не својата,ту си у праву.Шта је Пашић хтео и због чега је радио тешко је рећи,али постоји оно што су чињенице,а чињенице су Јован Бабунски и њему слични.Чињенице су да су се они који се данас презивају на -ски презивали на -ић.Чињенице су да су Бугари/Албанци/Турци/и ко све не истеривали слављење славе код људи који су живели на простору Македоније(обратите пажњу на везу).И то су ствари са којима се није шалити или их превиђати.Можда је за неке то великосрпска пропаганда,за неке су то чињенице.Подаци постоје,тако да...

Али све то није поента овог чланка,већ неког другог.Чланак треба да се бави организацијом,а историју може да вуче од Охридске архиепископије на чије се традиције позива и на чијим традицијама почива споразум који је СПЦ понудила МПЦ око враћања у канонско јединство.Зна се ко је тај споразум одбио,а ко га је прихватио(и завршио у бајбоку,ал` немојмо о томе). Црни Бомбардер!!! (†) 12:00, 16. јун 2007. (CEST)

---

Чињеница је и ратни злочин које је био раван геноциду, који се догодио у Сурдулици за време Првог светског рата и који су починили Македонци. Српски једини "злочин" су промене презимена на ић и то нам видим не праштате. У чланку треба да се спомене и кухиња Ј. Броза, која је допринела настанку тзв. МПЦ.--Савковић 12:38, 16. јун 2007. (CEST)

У вези МПЦ

Мислам да је смешно говорити да су се презимена у Македонији са -ић преображавала у -ски и да су се тако Срби почели називати Македонцима. Постоје записи у старијим црквама, тачније крштеницама и у њима се јасно виде презимена на -ски, -ска, -ов, -ова. То су записи из 15. века. МПЦ није тзв. јер је СПЦ признаје као МПЦ, али је не признаје као самосталну цркву. Кроз територију целог региона Македоније можете и данас приметити Сунце на уласку у неке цркве које су у местима где је македонско становништво било већинско или је то и сада. Неки људи у Македонији славе славе или имендан, како их називају, али за разлику од српских слава које се преносе са колена на колено, у Македонији се слави слава у зависности како се домаћин зове. Нпр. ако се зове Наум, његова ће слава бити СВ. Наум Охридски, а нпр. његов син се зове Илко и он ће када се ожени и добије сина почети да слави Св. Илију. Неки славе и заштитнике својих градова, а неки су пак одлучили да славе славу коју им је славио и отац. А у Срба се слави слава оног свеца који је заштитник породице.А заштитник породице је Светац на којег се први члан, обично глава породице, крстио прешавши из паганства у хришћанство. Дакле, иако су обе славе, у основи немају исто порекло, па чак ни претеране сличности. У МК слава се слави увече или вече пред славу када се дочекује светац. Тај случај можете срести и на крајњем југу Србије, што је наравно због географске близине преузето од Македонаца. А у историји било је много покоља са обе стране, тако да је сулудо набрајати битке и неочекиване нападе. Али када већ спомињете, вероватно сте чули да су Срби и Турци убили 88.000 македонских цивила и сравнили са земњом Битољ, који је тада био далеко лепши а привредно и индустријски неупоредиво јачи град него данас. Сматран је лепшим од Париза, а још у то време у њему је био Сингер, снимани први филмови и слике, фабрика слаткиша... да све то до 1914.-Filtrajk 11:23, 17. јун 2007. (CEST)

Камиле

Одговорност за разарање Битоља у Првом балканском рату је на страни турске Вардарске армије, која је после пораза на Куманову организовала положаје за одбрану у самом граду. Међутим, Битољ је још више страдао од бугарских и немачких топова током Првог светског рата. Македонци јесу били жртве али не и неми учесници догађаја, имали су велике губитке борећи се у бугарској војсци против српских и француских снага. У турско време Битољ је био велико средиште, вилајетска и ордијска станица отоманска но и велико трговачко место, по неком чудном турском допуштењу. Уз Драгор је тада била Девахана (караван-сарај за камиле и товаре), после уласка српске војске у Битољ камила више никад није било.--Савковић 13:14, 19. јун 2007. (CEST)

Македонски

Избачен је део на македонском. Ако неко хоће да преводи има у историји. Ово је википедија на српском --Јован Вуковић (р) 20:58, 6. август 2007. (CEST)

Такозвана """"""мпц"""""

...је творевина Комунистичке партије Југославије и римског Папе. Постоји гомила валидних докумената о спрези ова два значајна историјска фактора. Први су учествовали ради уништења Српске православне цркве и српске националне свести у Македонији, а други ради унијаћења и поступног преласка на римокатоличку веру. У вези са тим читава фама око цинцарско-албанске ??? тзв. мајке Терезе која се само стицајем околности родила у Скопљу. --Оњегин (разговор) 01:06, 1. април 2009. (CEST)

Википедија није форум или огласна табла --Dzordzm (разговор) 01:29, 1. април 2009. (CEST)

Галерија

Да ли цркве у галерији припадају Охридској архиепископији или овој цркви? Јер, ако цркве припадају Охриду, њима није мјесто у овом чланку. Уколико ми неко (по могућности корисник који их је убацио) не да чврсте доказе да су цркве под контролом ове цркве а не Охрида, ја ћу их уклонити. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:28, 5. октобар 2009. (CEST) с.р.

Novo ime

Treba promjeniti ime. Crkva oficijalno je imenovana kao Makedonska Pravoslavna Crkva - Ohridska Arhiepiskopija. Poz--MacedonianBoy (разговор) 18:28, 16. новембар 2009. (CET)   Урађено --XZ (разговор) 18:59, 16. новембар 2009. (CET)

Je li promijenjen i grb? --XZ (разговор) 19:02, 16. новембар 2009. (CET)

Не може бити све великим словима. Треба Македонска православна црква — Охридска архиепископија. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:25, 16. новембар 2009. (CET) с.р.

Promjenenjeni su zname, grb i ime i na makedonskom je sa velikim slova.--MacedonianBoy (разговор) 21:11, 16. новембар 2009. (CET)

Име се мора ускладити према Правопису српског језика, па је једино могуће овакво име какво је сада. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:14, 16. новембар 2009. (CET) с.р.

To nema veze, normalno je koristiti srpski pravopis na ovoj Vikipediji.--MacedonianBoy (разговор) 21:21, 16. новембар 2009. (CET)

"Osnovalaju je UDBA"

Dakle, u "izvoru" ne piše da je UDBA osnovala bilo kakvu crkvenu organizaciju - navode se neke špekulacije, ali nikakvi dokazi. Izvor za tvrdnje bi eventualno mogla da bude knjiga osobe koja je intervjuiasa, nikako Revija 92, pošto je to već druga ruka. --Cordwainer B. (разговор) 11:08, 17. новембар 2009. (CET)

Preterivanje- "ustaški ustav"

Проф др Вељко Ђурић Мишина, аутор студије „Усташе и православље: Хрватска православна црква“, каже да је позадина оснивања хрватске православне заједнице политичка с циљем да се застраше Срби и Српска православна црква у Хрватској. По попису из 2001. године у Хрватској има више од 300.000 Срба. Како каже овај историчар, поједини екстремни кругови у Хрватској и данас говоре како број Срба у Хрватској треба да буде испод три одсто (сада је око четири), а осим тога СПЦ располаже великом имовином која није још сва враћена.

„Иконографија сајта www.hrvatskipravoslavci.com je усташка. Знак хрватске православне заједнице је исти као и Хрватске православне цркве Анте Павелића. На сајту спомињу и заслуге Савића Марковића Штедимлије који је у НДХ био главни уредник часописа ’Хрватска православна црква’. Преко овог гласила Павелић је ширио своју пропаганду“, истиче Вељко Ђурић Мишина, додајући мање познати детаљ. Устав тадашње Хрватске православне цркве писао је Антонио Јерков, активни члан Усташке младежи. Јерков је касније писао и устав још увек канонски непризнате Македонске православне цркве која се средином шездесетих година прошлог века одвојила од СПЦ.

Р. Арсенић – М. Пешић

[објављено: 23/12/2009]

Koliko ja ovde mogu da primetim, u rubrici "Svet" autori ovog teksta Arsić i Pešić tvrde kako je prof. Đurić Mišina rekao da je on video nešto na sajtu www.hrvatskipravoslavci.com i tome što je pročitao još dodaje manje poznati detalj, pritom ne pozivajući se ni na kakav dokument, pa čak ni na sajt...a da ne govorim da je njegovim rečima na Vikipediji neko dodao još i detalj nepoznatom detalju kojeg nema u izvoru da je Антонио Јерков, који је током Другог светског рата био припадник Усташке младежи и творац устава тзв. Хрватске православне цркве, коју је 03.04.1942.године указом основао вођа НДХа Анте Павелић, по наредби Нацистичке Немачке što je sve ukupno krajnje neozbiljno za jednu enciklopediju. Znači imamo lanac autor rubrike- Đurić Mišina-sajt-?(nepoznti izvor)-slobodni korisnik Vikipedije....Mislim da kada se bude naveo tačan izvor, a da to ne bude iz "treće ruke" i bez slobodnog povezivanja ličnosti i događaja, pasus u vezi "manje poznatog detalja" ,koji samo za današnju rubriku otkriva dotični, može da bude vraćen. Uostalom, na zvaničnom sajtu MPC nema ni reči o ovome, što nam daje za pravo da "detalj" smatramo netačnim. --Filtrajk (разговор) 17:24, 30. јануар 2010. (CET)

Због тога једнога разлога не можемо сматрати неправилном реченицу о аутору Устава МПЦ. Више новина, листова и материјала наводи да је Јерков писао МПЦ и био ментор ЦПЦ. Не могу се отклањати референце такве врсте. Реченица се може евентуално преформулисати, али никако отклонити. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:56, 30. јануар 2010. (CET) с.р.

Извини,али о чему ти причаш?Који је то detalj nepoznatom detalju kojeg nema u izvoru? Црни Бомбардер!!! (†) 17:59, 30. јануар 2010. (CET)

ovaj izvor je kritika sajta www.hrvatskipravoslavci.com, sam kritičar kritikujući sajt dodaje još jedan detalj- da je čovek pisao ustav HPZ, a pri tom sam otkriva malo poznati detalj-da je on pisao i ustav MPC-a....Ne navodi nikakve argumente za to...a pri tom kritika je po definiciji subjektivan iskaz...Vikipedija mora biti objektivna. Rečenica je izvučena iz konteksta i nije u skladu sa politikom MPC-a...

Као што рекох, то није довољан разлог да се уклони онаква тврдња. МПЦ није призната канонска црква и њена политика није битна. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:22, 30. јануар 2010. (CET) с.р.

Океј,то је нешто сасвим друго,јер си горе рекао ...a da ne govorim da je njegovim rečima na Vikipediji neko dodao još i detalj nepoznatom detalju kojeg nema u izvoru... из чега јасно произилази да је неко од уређивача Википедије,додао нешто што није тачно,а нема га ни у извору који је навео,што заправо није тачно.

Шта је сад тачно извучено из контекста?

Сам чланак се бави потпуно левим стварима,али се у њему наводи,мени лично, занимљив податак о томе да је писац устава тзв. ХПЦ исти онај који је касније писао и Устав МПЦ.Даље,може се навести да је се то све наводи према писањима београдске Политике.И то је то. Овде није баш реч о бабама и жабама,већ о двема организацијама које су претендовале тј. претендују да буду православне цркве и то на релативно блиском простору. Црни Бомбардер!!! (†) 18:32, 30. јануар 2010. (CET)

MPC i HPC se ne mogu porediti...pre svega zato što je SPC u stalnom kontaktu i dijalogu sa MPC i to što je za SPC-MPC autokefalna arhiepiskopija, a ne autokefalna crkva kakvom se MPC smatra...tako da i tekako je ovo mešanje baba i žaba. Podsetiću vas da MPC i SPC imaju niz bilateralnih sporazuma i da su predstavnici MPC bili prisutni i pozvani na sve značajnije događaje svih pravoslavnih crkava...a da je problem MPC to slovo M i neke tačke niškog sporazuma( potpisnice su MPC i SPC)...uostalom MPC ima 2 miliona poklonika i svoje crkve, a HPC je pro-ustaška Crkva koju je osnovao Pavelić i koja nije imala svoje Crkve već ih je oduzimala SPC i koja nije imala svoje realne vernike, a zbog tog pro-ustaškog je i ukinuta i zabranjena...to i piše u tom članku-izvoru. Izvor se bavi HPZ, a ne MPC...i izvor je loš...jer za razliku od HPZ, politika MPC-a nije pro-ustaška...a to što je zvanično arhiepiskopija(2009. dodato i u zvanični naziv u cilju poboljšanja odnosa sa SPC) ne znači da svako može da joj pripisuje šta hoće!!!! Ako zvanična politika MPC-a kaže da nema ustava koji je pisao Ustaša, onda se u enciklopediji NE MOŽE PISATI šta misli Janko i Marko i pripisivati neke šovinističke gluposti. MPC se odvojila od SPC (za MPC-kao Crkva, za SPC-kao arhiepiskopija) , i to ne treba da bude povod za šovinističke prozivke i navođenje izvora-kritika ustaške politike i povezivanje Ustaša sa MPC-om JER TOGA NA VAŠU ŽALOST- NIJE BILO!!! Da je bilo i MPC bi danas bila zabranjena kao HPC...ali sve je to obična glupost nekih koji ovde pokušavaju da budu isuviše subjektivni i sami nameću svoje mišljenje drugima na internetu zbog nedavnih političkih događaja.--Filtrajk (разговор) 19:49, 30. јануар 2010. (CET)

Где пише да је МПЦ и ХПЦ исто?Ко их пореди?Наведено је,да је (према наводима београдске Политике) исти човек,писао устав ХПЦ и МПЦ.У доба док је он писао Устав ХПЦ,био је члан Усташке младежи.Шта је био када је писао Устав МПЦ,ми то не знамо.Било је много људи који су били део Усташа,па су пошле прешли на победничку страну (нпр).Јерков сам по себи не би био интересантан као писац Устава,да није претходно написао тај други Устав,у том специфичном тренутку.

Ти то што стоји у новинском чланку оспораваш на основу чега?Свог убеђења да то није тачно?То,у овом случају није довољно.Политика није ни,Курир,ни Прес,ни Треће око,па да у њој пише ко шта стигне.

Шта каже МПЦ о свом Уставу?Ко му је аутор?Додај у чланак,уз ону опаску,да је према подацима МПЦ,њен устав написао тај и тај,тад и тад.Врло једноставно.

И молим те да се држиш теме,а не да шириш причу на целокупну СПЦ-МПЦ проблематику,која нема никакве везе са овом причом. Црни Бомбардер!!! (†) 20:27, 30. јануар 2010. (CET)

Тренутно допуњавам чланак пошто постоји рупа од десетог до двадесетог века( тачније преводим са енглеске)...Проблем је у томе што је то под рубриком "Свет" у коме јасно стоји критика ХПЗ и Усташа...МПЦ нема везе са том причом- ви сте извукли реч из контекста и направили читаву причу о томе како Усташе пишу Устав про-нацистичкој ХПЗ и данашњој МПЦ- то није историјски доказано, а један човек који није ни историчар не може 62 године после да "открије мало познати детаљ" и при том не образложи своју тврдњу...Ако сте толико запели да је прогласите Усташком ставићу то под неке занимљивости, али без оног непотребног додатка око Павелића--Filtrajk (разговор) 21:13, 30. јануар 2010. (CET)

Ма ко ти каже да неко хоће да је прогласи усташком црквом. У реченици јасно стоји да ју је написао Јерков који је био припадник усташа, јер се такав податак не може изоставити. Ништа друго ту не пише, а реченица се не може сјећи будући да је изведена из једног новинског чланка. Ако дио реченице има вјеродостојност онда има и цијела реченица. И јасно је исправљено да је према наводима Политике, што не значи да је тако. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:16, 30. јануар 2010. (CET) с.р.

Замолио бих те још једном,да не мењаш суштину онога што пише у тексту Политике.Тамо се јасно каже ...Јерков је касније писао и устав још увек канонски непризнате Македонске православне цркве која се средином шездесетих година прошлог века одвојила од СПЦ.Дакле,није га писао током Другог светског рата,већ касније.У ком својству,не знамо.За сад.Такође не знамо и да ли је то управо тај устав који је усвојен `58. Црни Бомбардер!!! (†) 22:52, 31. јануар 2010. (CET)

Такође бик те замолио да наведеш тачне делове из извора којима потврђујеш неку чињеницу.Јерков се на оној страни нигде не помиње,па се она не може користити као извор за то да устав који је писао није усвојен. Црни Бомбардер!!! (†) 13:27, 2. фебруар 2010. (CET)

Преуређење

Ајде баш да видим како ћеш преуредити чланак, па да дам свој суд. За сада примјећујем да је повећан број вјерника без икаквих извора, и да је из прве реченице избачена ријеч непризната. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:58, 30. јануар 2010. (CET) с.р.

није избачено да је непризната, само сам додао на почетку разјашњење у ком је положају+ 3 извора...а за вернике- ни ја нисам веровао...3 милиона, податак са светске конференције за међурелигијски и међуцивилизацијски дијалог. Једанасти пасус каже: The spiritual needs of about 3 million Macedonian orthodox believers...тако да сам исправио и ту грешку и ставио извор--Filtrajk (разговор) 22:34, 30. јануар 2010. (CET)

Најважније је рећи да је та црква непризната од стране помјесних православних цркава што значи да није дио православне заједнице у канонском погледу. То треба истаћи одмах у првој реченици, а не стављати у неке друге дијелове. Најважнија је дефиниција у којој мора се не може изоставити ријеч непризната. Што се тиче података о броју вјерника, ја баш и не вјерујем у то, могуће је да постоје забуне па се Православна охридска архиепископија и непризната МПЦ стављају у исти лонац, али то је само мој став. Онај ко о томе зна више и може дубље истражити ове бројке, нека то чини, ја ћу се фокусирати на сам садржај чланка. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:53, 30. јануар 2010. (CET) с.р.

ПОА нема вјернике уопште, само Зоран и његови т.з. следбеници.--MacedonianBoy (разговор) 01:09, 31. јануар 2010. (CET)

Не познајем бројност вјерника обје цркве, али Православна охридска архиепископија је једина призната православна црква, док МПЦ није. Њено непризнање од стране других помјесних православних цркава треба да стоји у самој првој реченици. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:28, 31. јануар 2010. (CET) с.р.

Буни ме појам званична црква. Да ли је то службена вјера у Македонији тј. слично као што је ислам у неким исламским републикама, односно да државни поглавари и виши функционери морају да буду из реда те цркве. Или је то погрешан израз? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:11, 31. јануар 2010. (CET) с.р.

: Колико ми је познато, МК је секуларна земља. МПЦ је званична црква у МК- То значи да је већинско становништо део МПЦ и да је она утврђена и законским актима Републике. МПЦ је једна од званичних цркава у МК поред Исламске заједнице и Римокатоличке и Протестантске цркве. А ти говориш о другом појму-званична религија->то је случај са Грчком где Православна Црква учествује у Државној политици...нпр. Председник Грчке прво полаже заклетву Патријарху...Србија и Македонија су секуларне државе-држава и Црква су одвојене, али постоје званичне цркве и у једној и у другој.Нпр. у СРБ су то ткз. "традиционалне цркве":православна,католичка, исламска...--Filtrajk (разговор) 21:28, 31. јануар 2010. (CET)

Мени нешто не иду та два појма, јер није исто рећи службено и традиционално. Свака црква је отприлике утврђена законским актима у свакој држави, тј. законима о црквама и вјерским заједницама. А званично тј. службено је нешто сасвим друго. Имамо службене језике који су обавезни за коришћење у државним институцијама, а са друге стране то би исто било као да је чланство у МПЦ обавезно. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:42, 31. јануар 2010. (CET) с.р.

Нисам ни рекао да је службено и традиционално исто...а ни званично и службено нису исти појмови...МПЦ је званична Црква МК, ако не познајеш неке термине једноставно се не упуштај у разговор...а гледајући какве измене правиш у осталим чланцима, видим да пропагираш нешто што је давно замрло...ОК, СПЦ је најбоља црква на свету и једина права- јел те то задовољило или желиш да додамо то и у чланак?--Filtrajk (разговор) 21:54, 31. јануар 2010. (CET)

Мој одговор око броја вјерника: Ако Македонија има 70% православца, ондак увјерујем вама да сви 70% су део МПЦ. Вранишкоски је пројект СПЦ-а и нема вјерника. Ово се мора потенцирати у чланку и нормално није проблем да се пише да МПЦ није канонски призната. Колико ја и македонска јавност зна, ПОА има само 4 члана?! За други нисмо срели.--MacedonianBoy (разговор) 23:01, 31. јануар 2010. (CET)

i ta 4 člana tolko plaše Makedonske vlasti da ih teraju u zatvor ? Bilo bi dobro navesti kolko crkva SPC danas koristi MPC. Oko 3 MIO vernika... od makedonskih 2 MIO ostaje oko 1,6 -1,7 bes Šiptara, a oni u inostranstvu nisu niti pola toliko verni. Malo velik broj. --Mile (разговор) 23:36, 31. јануар 2010. (CET)

Нико никоме не плаши. Македонске власти гоне лопова Вранишковског, украо грдну пару. Толико око расколника. Око броја, тачно да више 1.7 милиона Македонаца живе у Македонији, али си заборавио споменут Македонаца у САД, Канади, Аустралији, Европи и остало. Више од 3 милона су, зато МПЦ има своје епархије и у иностраству. Није ти теза на мјесто.--MacedonianBoy (разговор) 23:42, 31. јануар 2010. (CET)

Не покушавајте бацити љагу на СПЦ и њене епископе а преувеличавати улогу МПЦ и њен број вјерника, нити износити паушалне тврдње око броја вјерника СПЦ. Бацати љагу на канонске епископе а величати расколничке епископе, такорећи секту је непримјерено. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:03, 1. фебруар 2010. (CET) с.р.

Problem ovog članka je u tome što svako sebi dozvoljava da piše šta hoće! Kakve veze ima HPZ sa MPC da u članku stoji kad je ona osnovana i ko ju je osnovao??? Ovo nije forum i mesto da svako iznosi svoje subjektivno mišljenje u članku. Članak je o Crkvi koja ima više od tri miliona sledbenika i za to postoji izvor!!! Nije vaše da računate koliko koga ima i nazivate sektom jedne ili druge. Kanonski je nepriznata, ali nije kao Crnogorska koja je samoproglašena i koja nema svoje objekte. MPC ima svoje Crkve, ima sporazum o izdvajanju iz SPC- nije samoproglašena!!! Stvar je u tome što je Makedonska i neće je priznati zbog toga.

MPC za razliku od svih ostalih nepriznatih Crkava ima bilateralne odnose sa svim priznatim crkvama. I ne može je niko nazvati sektom, jer Hrišćanstvo to odavno nije! Zašto niko nije dirao ovu stranicu 4 godine, nego ste svi odjednom rešili da je unakazite i napravite šund od nje zbog nedavnih događaja. Članak mora biti politički i u svakom smislu neutralan!!!--Filtrajk (разговор) 10:29, 2. фебруар 2010. (CET)

Да ли МПЦ има билатералне везе са другим црквама, ја не знам, али потпуно је различито ако она има везе са протестантском или Римокатоличком црквом, и са друге стране помјесним православним црквама које предводе Православну цркву и између осталог признају друге помјесне православне цркве. МПЦ је расколничка црква и не треба уљепшавати њен положај у православном свијету тако што ће се убацивати некакве реченице попут: она је званична црква, грађани су се сви изјаснили за њу, итд. То се може напоменути негдје у чланку и поткријепити изворима. Наравно да је МПЦ један већи изазов за СПЦ и цијелу Православну цркву, него ЦПЦ која је неозбиљна, то нико не спори. Друге цркве имају разлога зашто је не признају, било то због назива Македонска или због раскола, то је на њима да одлуче, и нема потребе да се овдје о томе пише. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:51, 2. фебруар 2010. (CET) с.р.

Pazite šta pričate, ako imate neke predrasude prema MPC ondak ne uredjujte članak. Ovo je enciklopedija, ne forum ili sajt SPC-a pa da kažeš da je MPC raskolnička. U mojim očima SPC nije ni crkva, ne smartam je za takva ali to ne govorim i ne širim mržnja. Nadam se da si shvatio moju poentu. --MacedonianBoy (разговор) 13:26, 4. фебруар 2010. (CET)

Раскол

МПЦ је расколничка црква ма колико год то вређало њене вјернике. Она сама себе може признавати колико год хоће, али њу не признају помјесне православне цркве које су носиоци православља. Примједбе попут ја сматрам да ни СПЦ није црква су лична увјерења и њима нема мјеста на википедији. СПЦ је канонска црква и једна од носилаца православља, а МПЦ је расколничка и то је чињеница, свиђало се то коме или не. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:33, 4. фебруар 2010. (CET) с.р.

Наводи "Политике"

У поднаслову "Историја" стоји реченица:
Према наводима београдске Политике, Устав МПЦ је написао Антонио Јерков, који је током Другог светског рата био припадник Усташке младежи и творац устава тзв. Хрватске православне цркве, коју је 03.04.1942. године указом основао вођа НДХа Анте Павелић, по наредби Нацистичке Немачке. Не разумем зашто ова реченица стоји у чланку ако се има у виду следеће:

• • Да као што и у даљем тексту стоји, МПЦ овај устав никад није ни признла, ни прихватила, нити га је икада и спомињала као део своје историје.
  • Београдска "Политика" се у овом чланку уопште не бави МПЦ и не наводи ништа о њој, на крају чланка новинар само цитира извесног Вељка Мишину. И опет, и г-дин Мишина не бави се питањем МПЦ, него на крају свог излагања додаје како он каже "мање познат детаљ":

...истиче Вељко Ђурић Мишина, додајући мање познати детаљ. Устав тадашње Хрватске православне цркве писао је Антонио Јерков, активни члан Усташке младежи. Јерков је касније писао и устав још увек канонски непризнате Македонске православне цркве која се средином шездесетих година прошлог века одвојила од СПЦ.
Он тај детаљ не поткрепљује никаквим чињеницама, и цео чланак се тако завршава.

• Значи у тексту који није о МПЦ, један од саговорника новинара који говори о теми која није о МПЦ, на крају износи "мање познмат детаљ" без икаквих даљих објашњења, а све то онда заврши у енциклопедији, у поднаслову Историја и то уз додатно објашњење о личностима и догађајима који опет нису имали никакав утицај, ни везу са МПЦ.
• С обзиром да је реч о чак делу реченице, цитата господина који је изабран као саговорник за неку другу тему, сматрам да овај део реченице којим се завршава чланак у "Политици" не заслужује да се наведе као "наводи београдског листа" и то у облику у ком они уопште нису наведени у новинском чланку.

--Filtrajk (разговор) 16:10, 30. новембар 2012. (CET)

То је релевантна информација. И тој реченици је неко додао други део, који служи за побијање тога дела, па сад на читаоцима је да пресуде. Информација је из Политике као веома релевантнога извора.--Miut (разговор) 16:56, 30. новембар 2012. (CET)

Šta je tu relevantno!? To što se deo citata čoveka koji nije stručan za to pitanje, i koji govori o nečem potpuno drugom, zloupotrebi, a njegov citat smatra navodima do kojih je dosao list "Politika"? I još se doda deo, koji opet nema veze sa člankom i sve to navede kao nešto o čemu je pisala "Politika"!? I vrhunac- stavi se u deo Istorija. Da je "Politika" istraživačkim novinarstvom došla do tog podatka, bilo bi možda relevantno, pošto je to sitni detalj čoveka koji se bavi drugim pitanjem onda nije. Enciklopedija edukuje, ne truje, i ne bi trebalo da bude nerazunljiva i dvosmislena da bi je neko tumačio --Filtrajk (разговор) 19:50, 30. новембар 2012. (CET)

Наслов

Да ли је у наслову овог чланка неопходно употребљавати садашњи додатак "Охридска архиепископија"? Чини се крајње сувишним, пошто је појам "Македонска православна црква" сасвим јасан. Сорабино (разговор) 12:35, 21. фебруар 2019. (CET)

ако се код албанске или пољске православне цркве не користе оригинални називи у наслову, не видим разлог да тако не буде и у овом случају. само, на шта се мисли под македонска, нација или држава? Lackope (разговор) 16:54, 21. фебруар 2019. (CET)

Што се тиче њиховог интерног тумачења, они под одредницом "македонска" у називу своје цркве подразумевају народност, а не државу, пошто МПЦ себе сматра надлежном и за све православне Македонце (народ) у расејању. Грчке цркве не признају одредницу "македонска" у било којој варијанти, нити има изгледа за тако нешто, али с обзиром на недавне компромисе по питању назива државе не би ме зачудило да се у склопу неких будућих преговора појаве и сасвим нове варијанте у стилу: "Православна црква Северне Македоније" или томе слично. У сваком случају, за сада би требало завржати назив "Македонска православна црква" пошто је уобичајен и довољно јасан. Сорабино (разговор) 14:43, 26. фебруар 2019. (CET)

Не мора нужно додатак ОА. Садашњи пуни назив ове „цркве” која је деценијама позната као МПЦ може се ставити у напомену као што је то и код неких других цркава тј. споменутих албанске и пољске. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:08, 1. март 2019. (CET) с. р.

Није требало свести наслов чланка само на "Македонска православна црква" већ је непотребан додатак "Охридска архиепископија" (који је такође вишезначан) требало заменити одговарајућим додатком који, на пример, указује на годину оснивања ове организације, тако да наслов гласи: Македонска православна црква (1967). То би био потпуно јасан наслов. Сорабино (разговор) 10:00, 25. октобар 2019. (CEST)

Promena naslova i skraćenice u tekstu

Kakv je ovo novi naslov i ove skraćenice u tekstu koje niko nikada ne koristi? Ovo treba da se revertuje sve. --ANTI_PRO (разговор) 03:04, 20. октобар 2019. (CEST)

Za ove izmene nema referenci, ja ću ovo revertovati. --ANTI_PRO (разговор) 03:06, 20. октобар 2019. (CEST)

• Не постоји ни један оправдан разлог да се описни и вишезначни израз македонска православна црква, који има своје изворно (територијално) значење и своју историју употребе, препусти као примарна одредница било којој појединачној организацији. Таквим фаворизовањем се иде на руку новоствореним организацијама и њиховим појединачним претензијама. Стога нема основе за препуштање тог израза било којој појединачној организацији, пошто би се тиме потхрањивао утисак у јавности да управо та организација има примарно право на употребу тог израза, а тиме би се наша Википедија непосредно сврстала на једну од више страна у спору. Управо због тога, употреба израза македонска православна црква као вишезначне одреднице представља неутрално и самим тим најбоље решење. Сорабино (разговор) 22:22, 21. октобар 2019. (CEST)

Стога нема основе за препуштање тог израза било којој појединачној организацији, пошто би се тиме потхрањивао утисак у јавности да управо та организација има примарно право на употребу тог израза.. Upravo ta ista javnost za ovu crkvu dominantno koristi ovaj naziv, i to nije samo javnost, nego i šire u literaturi. Dakle, nismo mi izmislili ovaj naziv, niti se stavljamo na nekakvu stranu, nego smo ga preuzeli iz srpskojezične prakse. Drugo, kako god spor tekao i sve ostalo, defakto pravoslavlje u Makedoniji se dominantno događa unutar ove crkve. Dakle njoj pripadaju crkve i manastiri, na makedonskoj viki piše i da je na državnom budžetu, popovi, cela infrastruktura itd. Ta činjenica se nikako ne može zanemariti. Ona je glavna organizacija na terenu, među vernicima. I to su ta dva argumenta. --ANTI_PRO (разговор) 23:27, 21. октобар 2019. (CEST)

Није тачна твоја тврдња: "pravoslavlje u Makedoniji se dominantno događa unutar ove crkve" и управо по том твом ставу се види колико је погрешно сводити описни израз "македонска православна црква" на само једну организацију. Као прво, појам Македоније се односи на целокупну историјску област, што се поштује и на нашој Википедији. Када би имали чланак о општој историји православне цркве на подручју Македоније као целовите историјске области, онда би садржај таквог чланка могао да се подведе под описни назив "Македонска православна црква". А сводити тај општи појам на организацију створену 1967. године у данашњој Северној Македоније потпуно је погрешно, не само у историјском, већ и у територијалном смислу. Сорабино (разговор) 18:46, 23. октобар 2019. (CEST)

Onda napiši članak Pravoslavlje u Severnoj Makedoniji/na području Severne Makedonije, pa opiši sve što hoćeš. U današnjem srpskom govoru se zna jasno na šta se misli kad se kaže MPC. --ANTI_PRO (разговор) 20:03, 23. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, имам утисак да у овој расправи учествујеш без довољног познавања проблематике и досадашње праксе, када је реч о наслову овог чланка, а чини ми се да ниси ни погледао сродне тематске чланке, пошто овде предлажеш да се напише чланак који одавно постоји: Православље у Северној Македонији. Општи појам "македонска православна црква" пре би се могао обрадити под општим тематским чланком: "Православље у Македонији" (дакле Македонија као историјска област). Уосталом, званичан назив МПЦ-1967 гласи: Македонска православна црква — Охридска архиепископија, како се овај чланак годинама и звао, све док недавно није сведен на "Македонска православна црква" уместо на "Македонска православна црква (1967)". Погледај историју измена које сведоче да је дугогодишња пракса на нашој Википедији била да чланак о овој организацији има и додатак уз основни назив, а погледај и наслове упоредних чланака па ће ти бити јасно зашто недавно наметнути наслов без икаквог додатка не може опстати - као такав не постоји чак ни на македонској Википедији. Сорабино (разговор) 10:00, 25. октобар 2019. (CEST)

@Sorabino: Nemam ja ništa protiv da se taj naslov vrati, kao što nemam ništa protiv da ostane ovakav kakav je sad. Jer su i jedan i drugi tačni. Sadašnji jer je tako poznata u javnosti, a ovaj zvanični, jer je zvanični. Tu se nema šta pogrešiti. Al kad ti dodaješ godine i ove skraćenice u članak, to je -posve- tvoja originalna kreacija. To si ti izmislio. A to ne može. To je zabranjeno. Glede pravoslavlja, slobodno proširi taj postojeći članak. Kad kažem Makedonija, mislim na pravoslavlje u današnjoj državi Severnoj Makedoniji, isto kao što postoji krš takvih drugih članaka gde se opisuje istorija neke religije na području neke druge države. A ako hoćeš napiši i članak o pravoslavlju u regiji Makedonija, sve ti je otvoreno. Ali izmišljanje novih naslova i skraćenica je zabranjeno po pravilima projekta. --ANTI_PRO (разговор) 11:05, 25. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, уопште није погрешно додавати године оснивања или трајања, то је уобичајена пракса за креирање специфичних наслова. А што се тиче Македоније, заједница се одавно усагласила да се тај појам примарно употребљава за историјску област, што се примењује у свим чланцима и насловима, а исто решење важи и на другим Википедијама. Ти можеш под Македонијом да мислиш примарно на данашњу Северну Македонију, али такво поједностављивање, које је присутно у живом говору, не може бити примењено на писање чланака и распоред садржаја. Око тога су вођене многе расправе, не само овде код нас већ и на другим Википедијама, тако је то питање уређено на општем нивоу. А што се тиче уобичајене скраћенице МПЦ са додатком године оснивања (1967) стварно не видим у чему је ту проблем? Како другачије да се скрати појам "Македонска православна црква (1967)" него као "МПЦ (1967)" или "МПЦ-1967" што је чисто питање економије текста. Сорабино (разговор) 11:20, 25. октобар 2019. (CEST)

@Sorabino: Ne može nekakvo usaglašavanje zajednice biti jača referenca od živog govora. Tj. referenci iz javnog prostora srpskog jezika. A u njemu Makedonska pravoslavna crkva je jasno definisan pojam. I za Makedoniju je bilo manje više isto tako. Takođe, Makedonska pravoslavna crkva i Makedonija kao oblast nisu isto, tj. MPC je originalan naziv. To kako se naziv Makedonija označava u našem jeziku, ne znači da se i to automatski primenjuje i na MPC. --ANTI_PRO (разговор) 11:50, 25. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, ако се већ позиваш на "оригиналне" називе онда би по тој логици требало да се залажеш за званични назив, који гласи Македонска православна црква — Охридска архиепископија, што по мени није добро решење, пошто су оба дела тог назива вишезначна, тако да као најбоље остаје решење са годином оснивања: Македонска православна црква (1967). Такав наслов би био потпуно јасан, по свм основама. А што се тиче фреквенције израза у живом говору, тај критеријум никада ије био, нити може бити пресудан за формулисање специфичних појмова и наслова у текстуалном изражавању. Ако би примењивали ту логику онда би наслове више стотина чланака требало свести на разне популарне или колоквијалне изразе. Сорабино (разговор) 12:05, 25. октобар 2019. (CEST)

@Sorabino: Takva kombinacija nije višeznačna, nego samo jedna jedina. A frekvencija izraza u živom govoru je jedan od presudnih kriterijuma za imenovanje članaka ovde. Kako si ti inače mislio da se događa imenovanje članaka? I nije reč samo o živom govoru, nego i u relevantnoj literaturi. Tako da je pitanje tog imena rešeno. Tehničke smicalice i razvrstavanja za kojima ti potežeš, tek dolaze na red kada su relevantne reference međusobno kontradiktorne. Onda se razmišlja o adektvatnom tehničkom prihakzivanju tih kontradiktornosti. Al ovde nema kontradiktornosti. Sve reference su na strani ovog naziva. I onda i nema ni potrebe pričati o nekakvim tehnikalijama. --ANTI_PRO (разговор) 12:16, 25. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, значи по тој твојој логици, и сви помени израза "македонска православна црква" у литератури и публицистици од пре 1967. године се такође односе на ову верску организацију? То је стварно смешно! Очигледно ти није познато да тај вишезначни појам има веома дугу предисторију употребе, поготово када је реч о свим оним споровима око решавања "македонског" црквеног питања из 19. и са почетка 20. века. Али, по теби, када аутори употребљавају поменути пијам у склопу излагања о свим тим збивањима - то се наводно односи на специфичну верску организацију која је основана тек 1967. године? Тако испада то твојој "логици". Промисли мало шта пишеш и погледај стручне радове па ће ти бити јасно зашто је појам "македонска православна црква" вишезначан и не може се сводити на било коју појединачну ораганизацију. Сорабино (разговор) 12:25, 25. октобар 2019. (CEST)

Sorabino Aktuelna literature je nedvosmislena. Nigde u današnjol literaturi nećeš naći izraz prestonica Srbije, Beograd, se nalazi na severu te zemlje. To piše u literaturi pre 100 godina, ali ne i danas. Ako želiš da opišeš istoriju pojma Makedonska pravoslavna crkva, to možeš uraditi u okviru članka MPC (višeznačna odrednica) ili u ovom članku u odeljku etimologija. Dakle koje je to značenje ovaj pojam imao u prošlom veku. Al je za -današnje vreme- to pitanje rešeno. Ako bi se vodio tvojom logikom, članak Crna Gora bi se preimenovao u članak Crna Gora (2006), a sadašnje ime u višeznačnu, jer je ime Crna Gora pre 100 godina nije uključivao i Nikšić (staru Hercegovinu) i današnju Severnu Crnu Goru, članak Srbija isto tako (jer Srbija do 1918 nije isto što i Srbija danas) i sve tako redom. --ANTI_PRO (разговор) 12:40, 25. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, на основу свега овога што пишеш стварно имам утисак да уопште не познајеш предмет ове расправе и историју читавог питања. Зато се и позиваш на разне друге ствари које немају везе са овим проблемом овде. Та аналогија са матичним чланком о Црној Гори стварно нема никакве логике, пошто је то општи чланак о Црној Гори, коме није потребан додатак, а ово овде је чланак о само једној организацији, створеној 1967. године, која носи вишезначно име па јој је баш због тога и потребан додатак у називу. Целокупно појмовно наслеђе вишезначног израза "македонска православна црква" покушаваш да подведеш под једну специфичну организацију, што је методолошки потпуно неоправдано, пошто се тиме врши прекрајање историје, у повратном смислу. Сорабино (разговор) 12:49, 25. октобар 2019. (CEST)

Sorabino Analogija je posve prikladna. Članak o Crnoj Gori je članak o državi nastaloj 2006. godine. Ja iza svoje tvrdnje imam krš referenci koje potrekpljuju ovaj sadašnji naziv za organizaciju na koju se odnosi. I to je to. Reference govore. --ANTI_PRO (разговор) 13:35, 25. октобар 2019. (CEST)

Ivan VA, опет мешаш општи матични чланак о Црној Гори са овим специфичним чланком о једној организацији која је основана 1967. године. И уопште није спорно да се за њу користи назив "Македонска православна црква" али исти вишезначчни назив се од свог постанка користио и још увек се користи као општи (описни) термин са територијалним значењем, што се такође види не само по целокупној стручној и осталој литератури која је настала пре 1967. године, већ и по многим потоњим радовима о "македонском" црквеном питању, а да не помињем то што и сама та организација себе званично назива Македонска православна црква — Охридска архиепископија, тако да је некакав додатак уз основни назив и по том основу ипак потребан. Сорабино (разговор) 13:48, 25. октобар 2019. (CEST)

колико ми је познато нека друга организација себе не назива "македонска православна црква", тако да су заграде непотребне. Lackope (разговор) 13:41, 25. октобар 2019. (CEST)

Lackope, ако си чланак Македонска истинска православна црква преместио на тај наслов уз образложење да је реч о званичном називу те организације, онда би исто начело требало да заступаш и овде, пошто се ова организација званично назива Македонска православна црква — Охридска архиепископија, с тим што ја лично мислим да је због двостуке вишезначности оба саставна дела тог назива боље да чланак носи јасан назив Македонска православна црква (1967), дакле са додатком који указује на годину раскола. Сорабино (разговор) 13:48, 25. октобар 2019. (CEST)

Македонска православна црква се није одрекла тог имена нити престала бити позната као таква да би тај наслов био погрешан. Она је себи у назив ставила додатак ОА само да би омела упис у регистар канонске ПОА. И успјела је у томе. Међутим, расколничка заједница је и даље историјски/уобичајено позната као МПЦ. Чак и када бисмо наслов поставили као МПЦ-ОА опет би МПЦ преусмјеравало према њему. И канонска ПОА је покушала под тим називом да се региструје, па данас покушава под другим називом и под тим другим називом је мислим водила и спор пред европским судом. Она како год се упише у регистар, ако се упише, она ће бити уобичајено позната као ПОА уколико се не одрекне тог назива. Наслов „МПЦ” примарно је резервисан за општепознату расколничку заједницу, а сви други такви наслови добијају додатак уз назив у складу са нашим правилима о вишезначности појмова, и овакве ствари се не могу мијењати инаћењем и мијењањем ставова сваких пар мјесеци. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:37, 25. октобар 2019. (CEST) с. р.

Жељко Тодоровић, опште је познато зашто је Македонска православна црква — Охридска архиепископија узела додатак "Охридска архиепископија" тако да за наслов чланка о тој организацији сада постоје само два добра решења, а оба подразумевају некакав додатак, било званични или са ознаком године раскола, с тим што се ја залажем за ово друго решење, дакле: Македонска православна црква (1967). И још једном да поновим, с обзиром на досадашњи и будући распоред садржаја у тематским чланцима, потпуно је неоправдано да се општи и вишезначни назив "македнонска православна црква" препушта као примарна одредница било којој појединачној организацији, а кључне разлоге за то сам већ више пута навео. Сорабино (разговор) 15:14, 25. октобар 2019. (CEST)

• жељко ти је већ рекао оно што бих и ја. мени не смета ни пун назив, али ова организација је општепозната под краћим називом, а нема ниједне друге која би претендовала на тај назив. Lackope (разговор) 15:37, 25. октобар 2019. (CEST)

То је сада већ пука арбитрарност, а овај чланак је годинама носио наслов са додатком "Охридска архиепископија" (који је по мени био непотребан) па што се тада нисте залагали за потпуну редукцију, на основу без додатка? С обзиром да је реч о појединачној организацији која претендује на вишезначни назив, а сама је настала расколом из 1967. године, потпуно је оправдано и чак неопходно да се то истакне и у наслову, који свакако мора садржати одговарајући додатак, што је била вишегодишња пракса. Сорабино (разговор) 15:54, 25. октобар 2019. (CEST)

Суштина ВЗО јесте да некада постоји примарна одредница, а некада не (зависно од тога се насловљава и сама ВЗО). Више је уредника дало идентичан став да се одредница МПЦ (без додатака) односи на расколничку заједницу као примаран појам, а сви други називи МПЦ (уз додатак) за друге одреднице. Не постоји ту објективни проблем/дилема око ове ствари. Да можда канонска ПОА јавно инсистира да се и она хоће представљати као МПЦ онда бисмо евентуално били у проблему како нивелисати канонски са једне стране и вишедеценијски назив са друге стране. Али тога нема. А нека нова расколничка „истинска” групица није релевантна да би нас довела у дилему са називом. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:55, 25. октобар 2019. (CEST) с. р.

Ако у овом случају будете одступили од општих правила, онда сте тиме отворили Пандорину кутију за многе друге сличне спорове. То што Lackope као администартор у једном случају инсистира на званичном називу, а у другом тврди да му је то питање свеједно, на најбољи начин сведочи да се овде на крају ипак примењују само "правила бабе Смиљане" (што би рекао Вук Караџић). Другим речима, на делу је пука арбитраност, без икаквог осећаја одговорности према питањима од суштинског значаја. Значи буквално ће на крају испасти да смо ми овде већи "македонисти" од самих уредника на македонској Википедији. Сорабино (разговор) 18:20, 25. октобар 2019. (CEST)

Није суштина у питању о каквој се организацији ради, већ је реч о томе да вишезначни појам "македнонска православна црква" не мо може бити сведен на било коју појединачну организацију. Сорабино (разговор) 16:04, 26. октобар 2019. (CEST)

• обична је измишљотина да сам ја чланак македонска истинска православна црква преместио на тај наслов "уз образложење да је реч о званичном називу". нигде ја нисам споменуо реч "званичан" као разлог премештања и да само преферирам званичне називе. чланак је премештен јер назив под којим га је корисник Sorabino именовао нетачан и измишљен, пошто себе та организација не представља као "македонска православна црква". Lackope (разговор) 11:26, 27. октобар 2019. (CET)

Lackope, очигледно је да ниси ни погледао документа и прогласе те организације, а да јеси видео би да она себе види управо као истинску Македонску православну цркву, тако да сам чланак и направио под тим именом. Стога је потпуно нетачна твоја оптужба да је тај назив "измишљен". Жалосно је што се један администратор користи таквим средствима. Сорабино (разговор) 11:34, 27. октобар 2019. (CET)

ако није измишљен наведи референцу да они себе представљају као мпц. жалосне су овде само твоје измишљотине да сам ја као рекао нешто само да би нешто "доказао". Lackope (разговор) 12:31, 27. октобар 2019. (CET)

Lackope, референце сам навео већ приликом писања самог чланка, изволи па погледај. Уместо да се као администратор овде залажеш за промовисање неутралних решења, по којима се општи и вишезначни појмови примарно користе као вишезначне одреднице, ти се упорно залажеш за свођење примарног значења таквих појмова на појединачне и уз то новостворене организације, које су изабрале те појмове управо са циљем присвајањња историјске баштине која је повезана са тим појмовима. Зашто се залажеш за таква, потпуно неправилна решења, то само ти знаш. Сорабино (разговор) 12:40, 27. октобар 2019. (CET)

• не видим да је у чланку референцирано да ова организација себе представља као мпц, односно да је то њен други назив. Lackope (разговор) 12:52, 27. октобар 2019. (CET)

Lackope, сад се вадиш, иако видиш да сам приликом писања чланка назначио јасне референце према њиховом званичном сајту где су саопштени њихови ставови о сопственој организацији, коју они виде као истинску МПЦ - али не у смислу у коме појам "истинска" употребљавају старокалендарци, већ у смислу "права". Све се то вивди када се материја проучи, а то захтева одређени труд. У сваком случају, назив Македонска православна црква (2010) нити је био погрешан, нити измишљен. Сорабино (разговор) 13:01, 27. октобар 2019. (CET)

уместо референце видим твоје мишљење. пријатно. Lackope (разговор) 13:55, 27. октобар 2019. (CET)

Lackope, ти си био дужан да приликом оне промене коју си извршио објасниш читаоцима шта значи појам "истинска" у контексту ове организације, али то ниси учинио. То остаје твоја дужност и даље, ако се сматраш озбиљним уредником. Сорабино (разговор) 14:01, 27. октобар 2019. (CET)

• Начелну расправу о овим и сличним питањима покренуо сам на тргу, у одељку: Наслови чланака о новоствореним организацијама које претендују на историјске називе, пошто би коначну одлуку о овој проблематици требало донети на нивоу читаве заједнице. Сорабино (разговор) 13:57, 31. октобар 2019. (CET)

Брисање измена

Је л' може неко да спречи комплетно брисање измена!? Нема смисла да се бришу комплетне измене, само зато што се можда некоме то не свиђа. Треба да пише да је настала 1959, не 1967. јер је тада отишла у раскол. Није призната тек у мају 2022. пре 0 месеци како пише, већ је призната била и између 1959-1967. Из раскола је изашла не због Цариградске патријаршије, већ што је тражила повратак на аутономију из 1959. у оквиру СПЦ што је иста прихватила, иначе би раскол и даље трајао, без обзира на једнострани став Цариграда. Није јој један од језика српски, то ће тек можда постати ако дође до евентуалне измене устава МПЦ, итд. Треба проширити, додати, изменити текст о томе у нови одељак, и нема смисла комплетно враћати и брисати... Nemges (разговор) 09:18, 19. мај 2022. (CEST)

@Nemges: Слажем се, све дате приједлоге треба уврстити у чланак. Упитно је и на који начин дефинисати МПЦ у овом периоду, јер више није неканонска, али није још увијек ни аутономна црква у саставу СПЦ. Да ли некако може доћи до одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ из 1959. када је одлучено да епархије у НР Македонији добијају широку аутономију? — Ранко Николић (разговор) 21:33, 19. мај 2022. (CEST)

@Ранко Николић: Тешко да се може наћи та одлука о аутономији, тј. вероватно постоји само у архиву СПЦ. Засад је најрелевантније оно што је саопштила СПЦ, да су тражили повратак на ту аутономију, и самим тим су изашли из раскола, иако и ту има доста нејасноћа. Чини се да је ово само прелазно и да ће им СПЦ дозволити и пуну аутокефалност, али о том потом. Треба у сваком случају средити чланак на оно што је тренутно актуелно и неспорно.

Nemges (разговор) 22:52, 20. мај 2022. (CEST)