Разговор:Нови Сентиван/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Службени мађарски назив је Ујсентиван. Како га зову месни Срби наведено је у чланку.

--Sly-ah (разговор) 22:33, 12. април 2010. (CEST)

Шта се сад па овде десило? 35 преусмерења која никуда не воде...--ИванМ. (разговор) 23:12, 12. април 2010. (CEST)

Шта сте бре овде радили??? Сто педесет преусмерења која преусмеравају једна на друге. Где је тај чланак на који треба да преусмеравају?--Јагода испеци па реци 23:13, 12. април 2010. (CEST)

Фала, Иване. Полудех тражећи чланак... --Јагода испеци па реци 23:28, 12. април 2010. (CEST)

Лош је назив чланка: „Ујсентиван (град)“, јер се у првој реченици текста каже да је у питању село, а не град. SmirnofLeary (разговор) 23:29, 12. април 2010. (CEST)

Ћути, Смирнофе, добро је да смо уопште нашли чланак. Толко су се Слаја и Ант испреусмеравали да су на крају и сам чланак изгубили... --Јагода испеци па реци 23:31, 12. април 2010. (CEST)

ЗАМОЛИО БИХ СВЕ ДА НЕ ЧАЧКАЈУ ЧЛАНАК ДОК НЕ УТВРДИМО ШТА ЈЕ И КАКО ЈЕ...

За Јагоду: Нема на чему--ИванМ. (разговор) 23:33, 12. април 2010. (CEST)

Онда нека неко премести на Ујсентиван, као што је и било и као што је и правилно.

--Sly-ah (разговор) 23:33, 12. април 2010. (CEST)

Прво, ово је село а пише град нешто није у реду

Друго: По чему је тачно ово правилан назив?--ИванМ. (разговор) 23:35, 12. април 2010. (CEST)

Иване, не вичи. Нећу да се мешам у име, јер за ово место први пут чујем, али не враћај аутоматски све Слајине измене, јер осим имена, он је направио и неке друге правописне исправке. Простим враћањем враћаш и оно шт треба и што не треба. С друге стране, нема смисла са се чланак зове по мађарском а да у тексту пише по српском. Нека све иде на мађарски, па онда овде расправите како треба, па онда тек мењајте. --Јагода испеци па реци 23:36, 12. април 2010. (CEST)

Не вичем, то је једини начин да те понеко некада уочи.... Дакле, Слајо где си пронашао да је ово правилан назив?--ИванМ. (разговор) 23:38, 12. април 2010. (CEST)

Аман, човече, бре! Па јел ти рекох сад да се наслов и текст морају поклапати. Остави како јесте, ОВДЕ се договорите како треба, па тек онда мењајте. На шта то личи, један наслов а у тексту друго име????--Јагода испеци па реци 23:39, 12. април 2010. (CEST)

Да, наравно... Као и све овде што се слаже и поклапа... Снизи тон--ИванМ. (разговор) 23:40, 12. април 2010. (CEST)

Ар ју токинг ту ми???? Ај, не дижи притисак и себи и другима. Није бре вики вредна губљења живаца. Што си вратио чланак на име Ујсентиван? Могао си то да урадиш на преусмерењу Нови Сентиван. Остави да буде исто у наслову и у тексту, договорите се, па онда мењајте. --Јагода испеци па реци 23:44, 12. април 2010. (CEST)

Слажем се са Јагодом да није у реду враћати измене. Ако би неко са стране требао да посредује у решавању сукоба, не би имао материјала на основу којег би могао да донесе закључак ко је у праву. SmirnofLeary (разговор) 23:41, 12. април 2010. (CEST)

Ах, то сад треба поткитно да наступи оно вајно Посредничко веће... А ни његових чланова, ни администратора ни од корова... Зато су Слаја и Ант до миле воље се попреусмеравали, и тако толико увезали ова преусмерења да их нико живи неће моћи развезати...--Јагода испеци па реци 23:46, 12. април 2010. (CEST)

Шта ће нам Јагода посредничко веће, ту смо нас двоје . Колико видим овај чланак нема наведене референце, мада на интернету могу да се нађу подаци да је у питању Нови Сентиван. Рецимо пдф фајлови страна 1, страна 2. -- SmirnofLeary (разговор) 23:48, 12. април 2010. (CEST)

Море, ако и' ја доватим... Кукала им мајка. Не може то тако, Смирноф, да тражимо референце по интернету. Морамо видети како су та места иначе уобичајена на српском. По правилу, ако се ради о неким местима која нису толико позната међ Србима, онда се транскрибује, а факат је да су ова места у Мађарској. Како их зову тамошњи Срби, није толко битно. С друге стране, можда не би било лоше видети шта кажу атласи, јер ја чисто сумњам да тих села има у Правопису. Нека свако изнесе своје аргументе, па ћемо да видимо. Дакле, мојне оно "а зашто је то тако" него боље "то је тако због тога, тога и тога". Мање се губи драгоцена енергија и још драгоценији живци. --Јагода испеци па реци 23:54, 12. април 2010. (CEST)

Дакле, Слајо где си пронашао да је ово правилан назив?--

Прво, снизи тон, у супротном ћу и ја постати прилично гадан.

Друго, ко си ти да ја теби полажем рачуне? Треће, зашто тако арогантно не питаш Анта (који је сад заузет слањем постова у којима ме назова ненормалним и коме требе лекарска помоћ, а ни не слути да је мени кроз ординацију прошло на десетине таквих као он) "где је пронашао да је Нови Сентиван правилан назив"?

Дакле, када се мало упристојиш и одговориш ми на она два питања, створиће се услови за нормалан дијалог.

--Sly-ah (разговор) 23:51, 12. април 2010. (CEST)

Господине Слајо ако Вас ико вређа или нешто слично, обратите се надлежнима за то (администратори и др), а што се тиче полагања рачуна, у том случају не морам ни ја Вама, могао бих све да вратим и да кажем исто то што и Ви, што нас доводи до тога да вам је питање реторичко. Када будем видео референцу за Ваше тврдње сложићу се са њима, дотле очекујем да у чланку стоји првобитан текст, без исправљања. Уз то, Правопис каже на стр. 222, т. 128 да се ако постоје српски називи они увек треба да користе и сачувају, ако не грешим у читању и тумачењу истог. Такође бих Вас замолио да се у наредном периоду обраћате са поштовањем према мени, као што и ја сад то чиним... Хвала.--ИванМ. (разговор) 00:03, 13. април 2010. (CEST)

Sly-ah је ипак главна фаца на википедији...не качите се са њим без потребе ! И упристојите се мало, да дођете на његов ниво.--Zrno (разговор) 23:58, 12. април 2010. (CEST)Зрно

Не доливај уље на ватру. Сви смо ми фаце, само што то многи од нас још увек не знају. Ај, немојте да се препуцавате, кострешите и застрашујете, јер је то без везе. Ај да видимо аргументе. Ја бих јако волела да видим аргументе како за једно тако и з адруго име. --Јагода испеци па реци 00:02, 13. април 2010. (CEST)

Јагода, то је насеље на граници са Србијом, како сам ја схватио. А по овом чланку што сам поставио "Гибаницијада у Новом Сентивану". Не знам да ли је чланак релевантан, мада има занимљивих података, рецимо у првом пасусу да је Лазар Путник (претпостављам србин) начелник села и сл. Ако је тако, и ако је рецимо већинско становништво српско, глупо је да им одређујемо како им се село зове. -- SmirnofLeary (разговор) 00:00, 13. април 2010. (CEST)

Наравно да је глупо да ми одређујемо како се село зове. Зато и тражим аргументе. Како једне тако и друге стране.--Јагода испеци па реци 00:02, 13. април 2010. (CEST)

Ујсентиван или ....

У чланку пише: Село је и данас насељено мањим бројем Срба (2,9% сеоског становништва)... Што значи да ипак нису Срби већинско становништво тамо. Иване, зашто ти тврдиш да село треба звати по српски? Немој ми молим те као Ант, давати аргуементе типа поштовање према сопственом народу и сл. Шта пише у атласима? А и Слаја би могао да придода неки аргумент за своју тврдњу...--Јагода испеци па реци 00:08, 13. април 2010. (CEST)

Као што рекох Правопис, ст. 222. т.128, све лепо пише, а атласи не кажу ништа јер је то сеоце и није нигде уцртано...--ИванМ. (разговор) 00:12, 13. април 2010. (CEST)

Насеље је Нови Сентиван. Тако тврде и МађариLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.--Јакша (разговор) 00:08, 13. април 2010. (CEST)

И наравно да треба поштовати српску варијанту имена, па да је у селу остало и 0% Срба.--Јакша (разговор) 00:09, 13. април 2010. (CEST)

Можда би требали Беч да преименујемо у Wien, ипак је то његов прави назив на немачком.--Zrno (разговор) 00:11, 13. април 2010. (CEST)Зрно

Зрно, дај не претеруј, и не разводњавај дискусију. Стварно нема смисла.

Јакша, ја на стр. 37 видим следеће: Several settlements (Serbian, Hungarian, German) were established here after the destruction of the medieval settlement system during the Turkish times: Szőreg (now part of Szeged), Újszentiván (Novi Sentivan), Tiszasziget, Deszk (Deska), Kübekháza (Kubekhausen), Klárafalva, Ferencszállás, Kiszombor.

Колико видим, у првом плану је мађарски назив, а у загради је име на језику мањине која је наводно основала село. Конкретно видим ово треће да је немачко село, али прво долази мађарски назив, па онда у загради немачко име. Исти случај је и са овим српским селом. И не, не треба да називамо неко село у другој држави српским именом само зато што тамо живи 2% Срба. --Јагода испеци па реци 00:17, 13. април 2010. (CEST)

И не, не треба да називамо неко село у другој држави српским именом само зато што тамо живи 2% Срба.

По ком основу?--ИванМ. (разговор) 00:19, 13. април 2010. (CEST)

А по ком основу би требало? Не знам који ти то Правопис имаш, али у мом на 222 страни нема тачке 128, него 138. која каже: КАД ГОД СУ УОБИЧАЈЕНИ, треба без икаквих вештачких сузбијања задржати наше називе мађарских градова. Елем, код Сигета, Сегедина, Будимпеште је врло јасно (а то су уједно и примери које Правопис даје), то су имена која су свима нама општепозната. А ако то село чак није ни на карти уцртано, онда се свакако за његово име никако не може рећи да је УОБИЧАЈЕНО, као што су Будимпешта, Сигет или Сегедин. Према томе, ја сам сама нашла аргументе у корист мађарксог имена, а у корист спрског нисам добила ама баш ни један једини, осим "а што да не?", и "то је знак поштовања према сопственом народу". За мене, момци, то нису никакви аргументи. --Јагода испеци па реци 00:29, 13. април 2010. (CEST)

Шта ћемо онда са овим, нпр?--ИванМ. (разговор) 00:21, 13. април 2010. (CEST)

Што онда Мађари нпр. Суботицу зову — овако, кад је то код нас Суботица... Хм...--ИванМ. (разговор) 00:25, 13. април 2010. (CEST)

Јагода не разумем овај твој аргумент: И не, не треба да називамо неко село у другој држави српским именом само зато што тамо живи 2% Срба. Какве то везе има са целом причом? SmirnofLeary (разговор) 00:23, 13. април 2010. (CEST)

Теорија коју си представила је потпуно погрешна. Да ли је Пећ Пеја зато што сада тамо нема (?) Срба. Ако место има српско име, онда то треба поштовати.--Јакша (разговор) 00:24, 13. април 2010. (CEST)

Управо. SmirnofLeary (разговор) 00:26, 13. април 2010. (CEST)

Одгоовор је мало више горе. Пећ је уобичајен назив свима нама познат. А овде говоримо о неком селу у Мађарској које чак ни на карти није уцртано. Мени је барем јасно како треба да се поступи. А ви, видите шта ћете.--Јагода испеци па реци 00:29, 13. април 2010. (CEST)

Лаку ноћ.--Јагода испеци па реци 00:30, 13. април 2010. (CEST)

Па онда је тренутак да се сва „непозната“ места у Мађарској преименују у мађарске називе, ако имају српски назив случајно. То што није уцртано не значи да је непознато и небитно, Јагода, упутићу те, то се зове генерализација карте, не можеш све нагурати на мапу, зна се шта где иде, а већ на неким крупноразмерним картама наћићеш и ово село.--ИванМ. (разговор) 00:33, 13. април 2010. (CEST)

---

Када будем видео референцу за Ваше тврдње сложићу се са њима, дотле очекујем да у чланку стоји првобитан текст, без исправљања

Првобитни назив чланка је Ујсентиван, ако ти је промакло.

з то, Правопис каже на стр. 222, т. 128 да се ако постоје српски називи они увек треба да користе и сачувају, ако не грешим у читању и тумачењу истог.

А сад мало и лажуцкамо. Еов, цитирам ту тачку (вероватно си мислио на т.138 на стр. 222, што је опет једна мала лаж, пардон, омашка):

КАД ГОД СУ УОБИЧАЈЕНИ (верзал мој), треба без икаквих вештачких сузбијања задржати наше традиционалне облике мађарских имена: Будимпешта, Сегедин, Печуј или Печух, Сигет, Дебрецин и др...

Дакле, не "ако постоје", него "кад год су уобичајени". А то је вееелика разлика. И све док неки мало познатији и угледнији лингвиста не каже да је Нови Сентиван уобичајено, мора да остане Ујсентиван. Просто ко пасуљ.

Насеље је Нови Сентиван. Тако тврде и МађариLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.

На свим географским картама Мађарске пише Újszentiván и нигде не пише Novi Sentivan (или не дај боже Нови Сентиван). А онај новински чланак описује српску заједницу у Новом Сентивану и сасвим је нормално да ће се у чланку користити српски назив. Али, људи моји, град је у Мађарској, службени мађарски назив града је (транскрибовано) Ујсентиван, локални Срби га зову Нови Сентиван (што је и наведено у чланку) и ја ту не видим никакав проблем. Чланак је првобитно, на Иванову велику жалост, именован као Ујсентиван, а онда је Ант дошао на револуционарну идеју (види страницу за разговор чланка Сигет (град у Мађарској)) да почне мало да мења називе градова и то својевољно јер у некима од њих живи чак 3 одсто Срба! Па је чак заједницу питао шта мисли о томе! У обе његове интервенције (и Сигет и Ујсентиван) имамо оригинално истраживање, а нико нема петље да то каже.

И желео бих да овим путем поздравим свог "земљака" Зрна који себе представља Книњанином, иако је рођен у некој запиздини код Дрниша и да му пожелим још много лепих тренутака у дружењу са мном и да га позовем да нас и даље обасипа својим интелигентним коментарима који му служе за ослобађање од нагомиланих фрустрација изазваних чињеницом да је он ипак сељачић из Кричака.

--Sly-ah (разговор) 00:46, 13. април 2010. (CEST)

То си сигурно сањао да сам се некад представљао Книњанином или си стварно психијатријски случај. Сигурно имаш неке фантазије о величини и појму Книна. За твоју информацију, рођен сам и живио у Сплиту - за који сте ви Книњани сељачићи.--Zrno (разговор) 01:16, 13. април 2010. (CEST)Зрно

Овакви коментари такође нису потребни у овом тренутку. Сматрај се упозореним, такође. --филип ██ 01:21, 13. април 2010. (CEST)

Крајње вулгарно, неаргументовано и злонамерно. Ако још постоји институција администратора, тражим да се овакви испади санкционишу.--Јакша (разговор) 00:52, 13. април 2010. (CEST)

Овако. Ово што се горе издешавало за два и по сата је крајње непримерено за искусне Википедијанце. Чланак сам закључао пошто ми је јављено шта се овде дешава и то на верзији коју сам затекао. Закључао сам и разноразна преусмерења. Молим вас да о овоме дискутујете као цивилизовани људи, без вулгарности (поготово од Слаје), без прозивања, личних напада и неаргументованих тврдњи. Тек након дискусије и остварења каквог-таквог консензуса ће се чланак откључати (или након недељу дана). Слаја, твоји коментари су крајње непримерени и сматрај ово опоменом. --филип ██ 01:02, 13. април 2010. (CEST)

Боже шта се начини око неке селендре...

Молим вас, ајде мало да спустимо сви лопту и да погледамо аргументе који су овде изнети:

Иване, инсистирао си на Правопису, цитирала сам ти га, а и Слаја је поновио. Дакле, опет ћу поновити:

222 страна, тачка 138 (не 128, како ти наводиш), која каже:

КАД ГОД СУ УОБИЧАЈЕНИ, треба без икаквих вештачких сузбијања задржати наше називе мађарских градова.

Дакле, „КАД ГОД СУ УОБИЧАЈЕНИ“, а не „АКО ПОСТОЈЕ“, како си ти то навео. Ја видим дебелу разлику између то двоје, надам се да и ти видиш (а и остали). С тим у вези и иде она моја опаска да се овде ради о месту које "ни на карти није уписано", дакле место за које вероватно већина говорника српског језика није ни чула, а камоли да има уобичајени назив у српском за исти. Дакле, не можемо поредити ово село са Сегедином, Будимпештом, Сигетом и сл. Једноставно није исто. Свако је чуо за Будимпешту, Сигет и Сегедин, а за ово село, мало ко. Стога, транскрипција има предност. Према Правопису. Сад, ако вам је стало да буде исправно... Ово је уједно и одговор онима који су ме питали зашто сам рекла да 2% Срба у неком месту у иностранству није довољан разлог да то место назовемо српским именом. Разлози су управо ови које сам малопре навела.

Што онда Мађари нпр. Суботицу зову — овако, кад је то код нас Суботица... Хм

Извини, Иване, ја знам да си ти изнервиран, али морам ти рећи да си овде помешао бабе и жабе. Шта ће и како ће Мађари са својим језиком, то је искључиво њихова ствар. Ми овде говоримо о српском и о обичајима и правилима у српском језику. Да ти дам један пример: У енглеском и шпанском је уобичајено да се имена крунисаних глава преводе, па ће тако шпански краљ Карлос VI бити Чарлс VI код Енглеза, а енглески престолонаследник Чарлс ће бити у шпанском Карлос. У српском, ми то не радимо, него транскрибујемо имена, па тако кад кажемо Чарлс знамо да се ради о неком Енглезу, а кад кажемо Карлос, знамо да се ради о Шпанцу. Сваки језик има своја правила и не треба правити паралеле између њих. Мађари зову Суботицу мађарским именом -- па добро, такав је мађарски правопис. Српски има другачија правила, а правило је да ако неко место није познато у широј јавности, те није одређено име стекло обичај нити је укорењено (као Будимпешта, Москва, Париз, Лондон, Беч, Вашингтон, итд.), онда име тог места треба транскрибовати.

И немојте више бре да се рогушите. Није здраво за срце, а није ни добро за тен.. А и много енергије се ту изгуби на смишљање увреда и доскочица. Сигурно свако од вас има барем десет бољих и далеко пријатнијих начина да утроши слободно време.--Јагода испеци па реци 14:30, 13. април 2010. (CEST)

Село је било већински српско још од 17-18 века, Јагода, као што можеш прочитати овде, ако знаш мађарски наравно, па је затим дошло до исељавања, тако да „Нови Сентиван“ није производ неке новокомпоноване идеје преосталих 2% Срба, већ назив који датира намање 300 година уназад. Толико од мене. А, видим да си из неког разлога заобишла да даш стручно објашњење за ово. Пријатан дан свима...--ИванМ. (разговор) 14:50, 13. април 2010. (CEST)

Ја не знам да ли пишем српски или турски, али чини ми се да ти једноставно НЕЋЕШ да схватиш о чему причам. Колико Срба тамо живи је апсолутно нерелевантно. Релевантно је само оно што пише у Правопису: да ли је и колико је одређено име уобичајено у српском језику. Пошто то село није ни Будимпешта, ни Сегедин, дакле тотално непознато, онда се транскрибује. Или да мењамо име Чикагу, у ком постоји значајна српска заједница? К'мон. Осим тога, да га барем има по атласима, него га ни тамо нема (тако си ти рекао). И молим те да са мном разговараш без тог надрнданог става, јер ја нисам била та која те је надрндала. Од самог почетка овог разговора односила сам се према сваком овде с поштовањем, тако да очекујем исти третман од других. Ја заиста нисам крива што мислим исто као и онај који вас је надрндо. Став о овом питању и међусобно дрндање немају везе једно с другим. --Јагода испеци па реци 15:11, 13. април 2010. (CEST)

Драга Јагода, ја нити сам „надрдан“ нити „имам такав став“, ако је ово покушај да ме изнервираш да бих се ја „надрндао“ то ти неће поћи за руком. Елем, замолио бих те само да ми објасниш случај Српски Ковин пошто то вешто избегаваш или, опрости ако грешим, ниси приметила? --ИванМ. (разговор) 15:25, 13. април 2010. (CEST)

Bogami, jesi. Iz svake reci ti izbija drndanje. Kako inace da objasnim to tvoje "ako je ovo pokusaj da me iznerviras?" Sto bih ja tebe zelela da vidim iznerviranog, kad sve vreme pokusavam da smirim strasti? Ili je za tebe cinjenica da se ne slazem s tobom automatski dokaz da "hocu da te nerviram"? Ti si u ovaj razogvor jos sinoc uleteo "iznerviran", a za to su dokaz ona velika slova kojima si ispisao upozorenje da "niko ne cacka clanak". No, nema veze, navikla sam ja da se na mene ovde rezi bez ikakvog razloga i da me se optuzuje za kojekave podle radnje, tako da sam oguglala vec na to. Sto se tog Srpskog Kovina tice... Pa, ocigledno je da naslov nije dobar i da treba da stoji madjarski naziv. Ja ti ne mogu objasniti zasto sad tu stoji takav naziv, niti sam ja pisala clanak, niti znam ko ga je pisao. Ako te zanima sto je clanak tako naslovljen (pogresno), pitaj onog ko ga je pisao zasto je to tako. --Јагода испеци па реци 16:09, 13. април 2010. (CEST)

Па требало би онда интервенисати да не дај боже не остане неки српски назив на овој нашој Википедији. Ипак су то званични мађарски називи и треба их поштовати. Хм, реторика и демагогија... У озбиљној си заблуди драга моја Јагода нити сам надрндан нити нервозан нити желим тебе изнервирати, као што већ рекох у претходној поруци (да не кажем „посту“) и жалосно је што трошим ове речи да бих теби објаснио разлику између надрнданости и умишљене надрнданости коју ти овде пласираш тј. мене етикетираш њоме...--ИванМ. (разговор) 16:21, 13. април 2010. (CEST)

А што се тиче оних великих слова, покушао сам да обуставим на најцивилизованији начин (а то су на нашој њики ВЕЛИКА СЛОВА) клацкање међу изменама и преусмерењима, али ти то ниси стигла да приметиш већ си ме брже боље осудила за распиривање нервозе на страници за разговор, е то је покушај да некога индиректно и са намером изнервираш, што ти нажалост, још увек не полази за руком...--ИванМ. (разговор) 16:21, 13. април 2010. (CEST)

OK, Ivane, ne mogu vise da se raspravljam s tovom oko gluposti. Zao mi je sto to tako vidis, jer meni nista od tih suludih ideja koje si ti tu nabrojao i pooptuzivao me nisu mi pale na pamet. Zasto se ne bismo vratili raspravi koja je tema ove stranice, a to je ime ovog grada/sela? Dakle, Pravopis kaze da bi trebalo transkribovati. Koji su vasi argumenti (molim da budu zasnovani na pravopisu, a u nemogucnosti onda na najblizoj strucnoj literaturi,a to su geografski knjige i atlasi)?--Јагода испеци па реци 09:14, 15. април 2010. (CEST)

Slaja

Слајини преласци на увреде кад му понестану аргументи нису ништа ново. Прогледавање кроз прсте због тога од стране администратора - исто ништа ново. Човјек (Зрно) је увријеђен, и откривају се његови (стварни или нестварни, није важно) лични подаци. То захтијева блокирање и то одмах. За поновљене преступе треба снижавати праг толеранције, да подсјетим.

Нико не долази овдје на википедију да би био вријеђан и омаловажаван. Сатиричне и подругљиве текстове и упадице, клиничке дијагнозе и слично би Слаја требао објавити у посебној збирци. Сабрало их се толико. Па да канализира свој бијес у корисном смјеру. --Мирослав Ћика (разговор) 15:21, 13. април 2010. (CEST)

Nisu njemu ponestali argumenti, ima ih on na pretek (i uvek), ali mu je ponestalo zivaca i strpljenja. Doduse, pitanje je da li ih je ikada imao. Nemojmo Ciko, zamenjivati teze. Slaja argumente uvek ima, a sasvim je drugo pitanje sto ne ume/ne moze/nece da ih iznese na pristojan nacin. --Јагода испеци па реци 16:11, 13. април 2010. (CEST)

Slyah je prisutan na vikipediji da bi se pravio važan i da bi vredjao druge. Pravopis se tumači tako da postaje svoja parodija. Nase školstvo izgleda ne ume da nauči ljude ni da pročitaju kako piše. Ocigledno je i antisrpstvo koje se podmeće kao učenost. Selo na granici Srbije, istorijski vezano za Srbe, sa srpskim imenom, i to je to, bez obzira koji je jezik zvaničan u Madjarskoj. Pogledajte za ilustraciju ma koji madjarski članak o selima na severu Vojvodine.--Јакша (разговор) 16:45, 13. април 2010. (CEST)

Ajde da se lepo svi vi uzdrzite od licnih prozivki i besmislenih optuzbi. Jaksa, koje to clanke da gledamo? I da li neko uopste pouzdano zna kako glasi zvanicno ime tog sela? Ja mislim da bi to moglo da resi nedoumice. Neka bude zvanicno ime, pa kako god da bude, a ono drugo se pomene u zagradi. --Јагода испеци па реци 09:13, 15. април 2010. (CEST)

Примери села у Војводини на мађарској википедији: Bácsfeketehegy (szerbül Фекетић / Feketić, németül Feketitsch / Schwarzenberg) Monostorszeg (szerbül Бачки Моноштор / Bacski Monostor / Bački Monoštor) Kerény (másként Kernya, szerbül Kljajićevo / Кљајићево, németül Kernei)

Ниједно село није транскрибовано ако има мађарско име. Сад ће коментар бити да се мађарска правила не примењују на српски итд. Ако, стидите се и даље српског језика и терминологије.--Јакша (разговор) 21:38, 15. април 2010. (CEST)

И Правопис јасно каже да када год су уобичајена наша имена треба их задржати, дати им предоност, и у том случају наводити мађарско изворном графијом без транскрипције. Уобичајено у овом случају је наравно сужено на ужи круг људи који живе, или познају то село пошто се ради о мало познатом и сићушном мјесту. Када Срби који живе у том селу дођу на српску Википедију, имаће шта и да виде, тј. да су други Срби, који раније нису ни чули за то село, одлучили да је боље транскрибовати мађарски облик, упркос чињеници да постоји наше име. Тотално безвезе. Барем у Европи није риједак случај да погранична насеља и села имају два званична имена, пошто ту обично живе људи више националности и говоре се макар два језика. --Славен Косановић {разговор} 22:13, 15. април 2010. (CEST)

---

Ево, и ја бих да нешто кажем, ако смем.

Размотримо мало аргументацију присталица назива Нови Сентиван:

Јакша је горе навео ово:

„Насеље је Нови Сентиван. Тако тврде и МађариLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.

као аргументацију за свој став да и Мађари то село службено воде као Нови Сентиван. Напомињем, службено. Онда сам ја мало привирио на Википедију на мађарском језику и видео ово: [1] и по томе је очигледно да је службени назив тог села Ујсентиван (транскрибовано).

Онда је Јакша додао још један јак аргумент са све референцама:

И наравно да треба поштовати српску варијанту имена, па да је у селу остало и 0% Срба

.

И овај:

Ако место има српско име, онда то треба поштовати.

Напомињем да је овај Јакшин захтев уредно испоштован будући да је у чланку наведено да "Срби то село називају Нови Сентиван".

Затим, даљна Јакшина аргументација се заснива на тврдњи да неко од нас не зна да тумачи Правопис (сем њега, наравно, који га, упуст буди речено, и не признаје), затим да смо сви ми антисрби (а он то није, наравно), затим је мало оплео по школству у Србији које није у стању да научи Србе да читају и пишу и да правилно тумаче Правопис), а коначни аргумент је да све сви ми, који се не слажемо са његовом теоријом, стидимо свога српства.

Наравно, у паузама између својих аргументованих наступа, Јакша није пропуштао прилику да се осврне на мој лик и дело, односно, да ме напада ад хоминем, без икакве везе са темом, али нико од администратора, наравно, то није санкционисао макар опоменом. Такође, нико није приметио Зрнову упадицу о мојој личности и карактеру, на коју сам ја реаговао и након чега се на мене осула паљба из свих оружја. Ћика је чак приметио да сам ја жестоко "увриједио" Зрна, захтевао је оштру казну, али уопште није помињао оно што је претходило мојој реакцији. Наравно, Јакша се, након уклањања ове странице, оријентисао на администраторе на чијим ме страницама опет почео опањкавати, називати ме терористом и изазивачем свађа и тражећи да ме трајно уклоне са Википедије. Није добио чак ни опомену.

Дакле, то су били Јакшини "аргументи".

Иванов аргумент је био следећи:

Уз то, Правопис каже на стр. 222, т. 128 да се ако постоје српски називи они увек треба да користе и сачувају, ако не грешим у читању и тумачењу истог..

Иван је потпуно погрешио у тумачењу и читању истог (поставља се питање на кога се онда односио онај Јакшин коментар о српском школству), прво, зато што се не ради о тачци 128. већ 138 Правописа, и друго (што је и Јагода навела), у тој тачци не пише АКО ПОСТОЈЕ СРПСКИ НАЗИВИ, већ, КАД ГОД СУ УОБИЧАЈЕНИ итд. итд. што је велика разлика. У тој тачци се наводе и називи места који су уобичајени (Сигет, Будимпешта ...), а у речнику се још помињу Сентандреја и то би било све.

Затим је Иван навео и неке историјске разлоге који су свакако битни, али нигде нисам видео да је навео неки доказ (не рачунајући новинске чланке и изјаве становника тог села) да је службени назив тог села на српском Нови Сентиван.

И Смирнов је изнео своје мишљење, али без опипљивих аргумената, ту је био и неизбежни Зрно, али, опет без референци,на крају се јавио Славен Косановић са прилично чудном дефиницијом уобичајености неког топонима којом је покушао доказати да би чланак требало насловити као Нови Сентиван.

Ах, да, умало да заборавим: хронологија.

Ако се не варам, чланак под насловом Ујсентиван, написао је корисник Ант (ве се лепо може проверити). Затим је исти корисник ПРОМЕНИО назив чланка у Нови Сентиван, без икакве аргументације, сем што је на страници за разговор чланка Сигет најавио да ће то учинити јер у том селу живе Срби. Колико је мени познато, на Википедији постоји прилично чудно правило да први аутор чланка није дужан да наводи референце (за наслов, рецимо), већ референцу МОРА да наведе онај који мења наслов чланка. Будући да корисник Ант НИЈЕ уверљиво (боље речено, није уопште) образложио СВОЈУ измену са Ујсентиван на Нови Сентива, ја сам наслов чланка вратио на почетно Ујсентиван. Е онда је започео рат измена и чланак је чак у једном тренутку и нестао. Иван, у својој улози врховног арбитра, ултимативно је тражио од мене да назив чланка вратим на првобитну верзију и да аргументујем своју измену и не знајући да сам ја то и покушавао да урадим, али ми напросто нису дали (ни Ант, ни Иван ни аминистратори). И Ивану нити у једном тренутку није пало на памет да од Анта затражи референцу за измену наслова чланка, иако је АНт био тај који је започео све те пусте измена. Корисник Ант је за време ове расправе, наравно, мудро ћутао и није се оглашавао да бар покуша да разреши дилему или да даде неку ваљану референцу. Додуше, није он ни седео скрштених руку: Послао је неколико порука (Јагоди, Дражети и неком од администратор, чини ми се) у којима се жали на мене (генерално), назива ме неурачунљивим (а у поруци Дражети и психијатријским случајем, што је, међутим, неко од админитратора брже боље обрисао) и тражио да ме скину њему с врата иначе ће постати опак и зао (отприлике).

Да се не понављам, моју аргументацију у корист назива Ујсентиван можете прочитати на овој страници, а немам ништа против да се питање о називу овог села постави и И. Клајну, па нека буде како он одлучи. Ако ауторитет као што је Клајн каже да И Нови Сентиван/Ујсентиван спада под т.138 Правописа, ја се слажем.

--Sly-ah (разговор) 23:31, 15. април 2010. (CEST)

Моја аргументација није чудна, свиђала се теби или не. Уобичајено овдје је ограничено на ужи круг људи који говоре српским језиком и живе у, и/или познају то село, пошто ми остали вјероватно никада нисмо ни чули за ово село нити ће највјероватније икад бити помунуто у Правопису, па чак није забиљежено ни у нашим геог. атласима, барем тако рече Иван. Дакле, уобичајеност неког облика се не може негирати само тиме што ми остали никада нисмо ни чули за њега, па сходно томе није нам ни уобичајено. У сваком случају, свугдје гдје год постоји српско име неког топонима, ја бих му дао предност над транскрипцијом са страног језика на овој енциклопедији. --Славен Косановић {разговор} 00:22, 16. април 2010. (CEST)

Када би више људи који говоре српским језиком чуло за њега, сумњам да би га дозивали по транскрипцији и такође сумњам да би Ујсентиван, умјесто Сентиван, или Нови Сентиван, постало уобичајено, односно у широј употреби (мада нешто тако тешко да ће се десити, тј. да постане толико познато). Такве ствари се скоро никада не дешавају ни у другим језицима, барем су ријеткост у ЕУ, гдје год постоји облик на матичном језику говорника, да не говорим чак и о политичким регулативима заштите облика имена које употребљавају мањински становници, уколико говоре другим језиком и припадају другој нацији, мада је ово сада једна сасвим друга прича у смислу да ће на нашим просторима протећи још доста воде Дунавом, док се неке ствари, које сада изгледају шизофренично (не мислим на кориснике на Википедији), не доведу у ред. --Славен Косановић {разговор} 00:40, 16. април 2010. (CEST)

Што се тиче увреда, сви могу да погледају како си чашћавао Ивана, Зрна, мене и Ћику. То пас с маслом не би појео. Ако већ пратиш догађања на википедији, могао си да видиш да од администратора нисам тражио да те блокирају, већ да ти објасне основне појмове о поштовању других и њиховог права на супротно мишљење.

Када правописац наводи примере он не наводи комплетну листу, већ су то само примери. Ти примери су најочигледнији, али не и једини. Да би се то правилно применило у пракси, у случајевима које Правопис не помиње експлицитно, потребно је образовање и информисаност. За преводиоца, или некога ко транскрибује, није довољно да механички преведе текст (као гуглов преводилац), већ треба да познаје и шири културно-историјски контекст. Иван Клајн и други лингвисти у својим написима увек дају опширну културолошку анализу пре него што дају препоруку за транскрипцију. У овом случају је битна информација да село већ вековима има српско име. Да је 1918. граница повучена који километар северније, сада не би било дилеме око имена. Зар је граница толико пресудна? Је ли и то неко правописно правило? Уосталом, Срби немају своје име за Темишвар, Беч и Кањижу, па су усвојили мађарске термине (толико о српском национализму).--Јакша (разговор) 00:41, 16. април 2010. (CEST)

А што једноставно не пошаљете мејл Ивану Клајну или неком другом референтном лингвисти? Господин Клајн је до сада увек одговарао на мејлове, па не видим зашто не би сада или следећи пут кад се спотакнемо о правописни проблем. --филип ██ 00:53, 16. април 2010. (CEST)

Сигурно ћемо га сада цимати за ово, када се из самог правила у Правопису може извући закључак да гдје год је уобичајен неки наш облик, треба му дати предност над мађарским без икаквих вјештачких сузбијања. Овдје, је проблем интерпретације уобичајено, гдје Слаја тврди да ако остали говорници српског језика нису никада чули за неки топоним са српским обликом, он не може бити уобичајен. У оваквим ситуацијама би то било скроз погрешно тумачење, јер ако неко није чуо за неки облик, нема га забиљеженог у некој значјаној литератури због мањка значаја, не може се судити о уобичајености. На страну што је ово ваљда енциклопедија на српском језику, и у случају топонима, гдје год постоји неки облик на српском језику, било би добро да се и употребљава, ако ни због чега, оно због тога што су наши облици увијек боље прилагођени нашем језику, барем много боље него неке новије транскрипције, које још увијек нису доживјеле потпуну адаптацију, која се неминовно временом дешава и не само у нашем језику. --Славен Косановић {разговор} 01:07, 16. април 2010. (CEST)

Хм...

Ево цитата дела Правописа, уколико нису сви у могућности да га виде...

138. Кад год су уобичајени, треба без икаквих вештачких

сузбијања задржати наше традиционалне облике мађарских имена: Будмпешта (BUDAPEST), Сегедин (SZEGED), Печуј или Печух (PECS), Сигет (SZIGETVАR), Дебрецuн (DEBRECEN) и др. Ако је, из информативних разлога, потребно навести и прави мађарски облик, онда се он може наводити само у мађ. латиници (нпр.

Budapest, Pecs, а не никад "Будапешт" или "Budapest", "Печ" или

"Рес")

А, ево нпр. и спомена назива Нови Сентиван на следећем линку, одељак Крунић Михаило.

Дакле, као што смо већ закључили, ово село са не висе од 1-2 хиљаде становника није уцртано у нашим стандардним и енциклопедијским атласима. Зашто? Па зато што је село, замилсите атлас пун свих могућих назива села и засеока, ко би се ту снашао. Будући да се налази у непосредној близини града Сегедина, јасно је ко ће имати предност у генерализацији (за оне који не знају шта је генерализација то сам већ објаснио горе и молио бих да се не интерпретира њено значење погрешно). Такође нико од нас није ни чуо за ово село, а камоли за његов назив. Ја искрено нисам знао за њега, али сам знао за име „Сентиван“, некадашњи назив Деспотова, чије је име највероватније повезано са нашим проблематичним селом.

Такође бих напоменуо да у цитату Правописа стоји Печуј или Печух, Сигет и др. Ех, ту је проблем, шта је то „др.“ и ко се све у њега убраја. Не можемо ми судити овде да ли је ово село познато или непознато само по томе што за њега нисмо чули и зато што га нема на картама. Да ли је његов назив „Нови Сентиван“ уобичајен или не, опет тешко можемо утврдити, једино се можемо служити неким изворима које пронађемо, као што сам горе навео и Новине сербске, али није ни то довољно, да би се извео закључак. Творци Правописа оставили су на народу да се највероватније сам одлучи шта је скривено у делу „др,“ ако не грешим у слободном тумачењу, а исто је и јасно да нису могли дати списак свих места, села и засеока у Мађарској или нпр. на Тајланду, да бисмо ми били подмирени.

На сајту овог места који сам такође дао негде горе, наводи се да су Срби били већина све до Првог светског рата (затим се иселили у новоформирану К СХС), што се може узети као битан податак, а исто тако име „Нови Сентиван“ се спомиње и у далеком 18. веку, што указује да тај назив није новокомпонован или производ неколицине људи који су имали намеру да неки Ујесентиван крсте „по српски“. Толико за сада.--ИванМ. (разговор) 11:55, 16. април 2010. (CEST)

Да ли су Срби већина или не, са овим правилом нема неке везе. Ако за неко место постоји уобичајен српски назив, користићемо га макар у њима живело 0% Срба (нпр. Шангај); ако не постоји уобичајен српски назив, нећемо га користити макар у њима живело 90% Срба (нпр. Телеп). Никола (разговор) 08:14, 17. април 2010. (CEST)

Српске народне новине такође користе име Нови Сентиван[2]. Никола (разговор) 07:51, 17. април 2010. (CEST)

Да се и ја укључим

Будући да ја направио страницу Нови Сентиван, која је касније преиначена у нешто друго морам се укључити у причу:

• Српска заједница у Мађарској (http://www.szerb.hu/ser/main.php?am=map) користи овај назив Нови Сентиван и за мене је довољан доказ да и ми овде (у Србији) користимо њега;

• САНУ је користио овај назив у научно-истраживачкој студији "Растко - Срби у Мађарској". Ако нису компетентни онда не знам ко је;

• Срби су до краја Првог светског рата (а то је мање од једна век у прошлост) чинили пола сеоског становништва, а потом су "оптирали", тј. напуслтили село и дошли у Србију. Значи, ово није неко средњовековни податак, већ је везан за 20. век!

• Мислим да је и 100 Срба (колико има у овом насељу нашег живља) много битније од податка где умро или погинуо неки османлијски паша или султан (мада је и то битно као у случају Сигета);

• Нису само Мађари ти који користе матерње називе за насеља у Војводини, већ су ту и Румуни и Словаци и Русини. Ово веома лако можете проверити. Румуни чак и за Смедерево користе латински назив Семедрија (или нешто слично), иако ту никад нису живели или га имају у оквиру своје власти. Тачније,то је нормално и уобичајено! Свако пази на свој народ и уздиже гдегод може. Нема ту места шовинизму или великосрпству - то је, просто, родољубље! Мислим да би им на начин поштовања назива месних Срба овако малим гестовима дали подршку да очувају свој језик, свој називе и обичаје!

На крају, био сам од Нове Године један од најактивнијих Википедијанаца, али сам после сукоба са Слајјјом!?*!?=?! и неразумевања од Јагоде схватио да ја овде немам шта тражити више пошто постоје људи који једноставно чекају "да те заскоче" на било који начин. Разумем да људи који су језичари да морају исправљати оно што морају, али ПИТАЊЕ "ДА ЛИ ЈЕ НЕКО НАСЕЉЕНО МЕСТО НАСЕЉЕНО СРБИМА ИЛИ НЕ" је питање ГЕОГРАФА, ЕТНОГРАФА И ИСТОРИЧАРА, А ЈЕЗИКОСЛОВАЦА!!!!

Мислим да ћу да пошаљем и писмо САНУ баш да видим да ли ће неко одговорити и шта ће! Мислим да је ово заиста нечувено, ДА САХРАЊУЈЕМО ЖИВЕ СРБЕ!!!!

На крају,

Када сам започињао рад на Википедији увидео сам да су неки људи пре мене били веома активни на пољу географије, а онда једноставно напустили посао! Није то нека наука па закључити да је то управо због "лудих" језикословаца, који хоће да кроје све што им падне под руке. Ја одустајем од рада на Википедији све док се главни назив чланка не преименује у Нови Сентиван и мислим да српска Википедија губи ту много више него ја.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 13:46, 17. април 2010. (CEST)

Mislim da preteruješ. Kakve veze ima "sahranjivanje živih Srba" sa imenom naselja? Mešaš rodoljublje sa lingvistikom, a to je kao mešanje baba i žaba. Jedno je rodoljublje (koje niko ne osporava Srbima u tom mestu), a sasvim drugo linvistika (koja se bavi samim imenom ovog mesta). Mislim da je vrlo bezobrazno i pretenciozno to raditi, no dobro, ja sam već navikla na raznorazne besmislene uvrede onih kojima jednostavno ne može ući u glavu da pravila srpskog jezika određuju ljudi koji su mnogo stručniji u oblasti JEZIKA (dakle, NE rodoljublja!), i da ta pravila treba slediti, a ne praviti haos u jeziku pisajući onako kako se kome dopadne i kako mu bolje zvuči. Ponovila sam to sto hiljada puta, a ponoviću opet: ni meni se ne dopada mnogo toga kad je transkripcija sa španskog u pitanju, pa mi ne pada na pamet da teram svoje i pišem kako meni bolje zvuči, nego sledim pravila transkripcije sa španskog data u Pravopisu. Dakle, ne radi se ovde o tome šta se kome više dopada i šta kome bolje zvuči, ili šta je ko čuo (ili nije čuo), već kako je propisano pravopisaom srpskog jezika. Ajte sad, slobodno navalite sa novom lavinom uvreda, što na moj, što na račun renomiranih srpskih lingvista koji su napisali Pravopis.--Јагода испеци па реци 18:19, 23. јул 2010. (CEST)

Више пута се показало да је твоја веза са лингвистиком самопрокламована. Наравно да тераш по своме увек и на сваком месту. Правопис си испљувала, јер ти знаш ко зна боље. Позивам администраторе да умешају и уваже став већине.--Јакша (разговор) 19:48, 23. јул 2010. (CEST)

Зашто Ујсентиван?

Не разумјем, Зашто Ујсентиван? Гдје је извор? гледајте мађарски извори, јер тамо можете гледати, да право име села је Нови Сентиван. Szajci ^реци 13:38, 23. јул 2010. (CEST)

Apsolutno tačno.--Јакша (разговор) 17:13, 23. јул 2010. (CEST)