Разговор:Средња земља/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Дакле, ја сам аутору предложио да ако хоће да уноси појмове "под сва слова" направи засебне чланке. Нема смисла списак од 500 оваквих одредница. Момци имају и засебан вики за ово http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Main_Page :))) тако да је друга опција да овде остане само спољашња веза. Ако неко има бољих идеја, нека их остави овде, или пише на Разговор са корисником:Bilosta. --Dzordzm 08:37, 20. август 2006. (CEST)

Појмове за сва слова сам почео да уређујем у посебне чланке,искрен да будем нисам знао за wiki.tolkien.co.yu/wiki/Main_Page међутим не видим разлог зашто се ови чланци не би нашли и овде.--Bilosta 16:23, 23. август 2006. (CEST)

а да какво више сређивање је потребно за овај чланак.--Bilosta 16:25, 23. август 2006. (CEST)

Спајање

Тренутно, оба чланка обрађују потпуно исту тему. Из изложеног се не види да постоји потреба за раздвајањем појмова. --BraneJ (spik) 13:13, 18. новембар 2008. (CET)

Расправа пред гласање за добар чланак

Гласање је завршено. () Мислим да је чланак одрађен довољно квалитетно да постане добар чланак, пре почетка мог сређивања је био само клица од две реченице, уз пуно труда је знатно проширен и уређен. Све сугестије и примедбе су добродошле.--AcoCar (разговор) 00:51, 31. октобар 2017. (CET)

Коментари

 Коментар: Није за статус доброг. За сјајног је. Zoranzoki21 (разговор) 18:19, 1. новембар 2017. (CET)

 Коментар: Ја мислим да је за статус доброг јер има понеки непреведени део (нпр. „It covered a long period of Valian Years”; CTRL+F), затим доле подебљање где не треба бити, плус правопис и стил поправити генерално... Сам садржај је ваљда ОК.  — Обсусер✉ 16:36, 3. новембар 2017. (CET)

Слажем се, током сваког поновног читања преправљам одређене делове и уочавам грешке, тако да се слажем да је тренутно за статус доброг. --AcoCar (разговор) 00:00, 5. новембар 2017. (CET)

 Коментар: Леп чланак. Вратио ме је у неке старе дане. Променио сам само ово за Нобела, пошто се та награда додељује за целокупно стваралаштво, а не за појединачно дело. --Mr. Vols (разговор) 23:43, 6. новембар 2017. (CET)

Што се тиче ове измене (и описа Нобел се додељује за целокупно стваралаштво, не за појединачну књигу.) — на сајту Нобелове награде пише да је рођен у Доцу у Босни (данас Босна и Херцеговина), да је умро у Београду у Југославији (данас Србија), да је у време доделе за пребивалиште имао Југославију, а да је језик на којем је писао био српскохрватски. Према томе, он је и босански и босанскохерцеговачки и југословенски и српскохрватски писац — и српски писац — само по различитим одредницама. Зашто се инсистира да се користи [само] придев српски односно која је корист од тога?

• Како опис измене Нобел се додељује за целокупно стваралаштво, не за појединачну књигу. тј. претпоставка (пошто не знам где пише ово да се додељује за целокупно стваралаштво, или да се додељује искључиво за то, или како се може закључити какво је то стваралаштво без пристрасности) да није за књигу оправдава измену придева југословенски (име државе у којој је тада живео) у српски (чиме се ваљда имплицира етничка припадност или што се односи на стваралаштво, али не мора нужно јер по самом стваралаштву он није уопште био оптерећен тиме него је писао о својој земљи, о свом окружењу, о људима — можда и за потребе историјског ревизионизма али то се данас баш и не може знати, да ли је и да ли је оправдано за поменуте потребе)?  — Обсусер✉ 14:24, 7. новембар 2017. (CET)

Захваљујем, што се тиче додељивања Нобелове награде на сајту о додељивању награде за књижевност баш каже да се награда додељује за одређено дело настало у протеклој години (години пре саме доделе награде), могу се узети у обзир и дела настала нешто раније која су била у центру пажње те године, али такође се наводи да остала дела тог аутора нису занемарена већ на основу њих се може створити мишљење о стилу самог аутора. А што се тиче Андрићевог епитета српски хрватски бошњачки/босански писац, мислим да је то мало сувишно пошто се он сам није оптерећивао етничком припадношћу. Он је што се тиче етничке припадности Србин али је живео и стварао у Југославији и сам се још изјашњавао и осећао као Југословен. А и нобелову награду је примио као „Југословенски писац” (Yugoslav writer), што и пише на званичном сајту, ево линка.--AcoCar (разговор) 15:34, 7. новембар 2017. (CET)

Што се тиче Нобелове награде, ствар је како је Академија тумачила Нобелов тестамент и реченицу: „најбоље књижевно дело идеалистичких тенденција”. Википедија на енглеском то објашњава овако: The Nobel Prize in Literature (Swedish: Nobelpriset i litteratur) has been awarded annually, since 1901, to an author from any country who has, in the words of the will of Alfred Nobel, produced "in the field of literature the most outstanding work in an ideal direction" (original Swedish: den som inom litteraturen har producerat det mest framstående verket i en idealisk riktning). Though individual works are sometimes cited as being particularly noteworthy, here "work" refers to an author's work as a whole. Зато се ни на једном списку добитника Нобелове награде не наводе појединачна дела, већ кратка објашњења. То исто важи и за награду Сервантес, код нас за Дисову награду и др.

Што се тиче Андрићеве националности, заиста не могу да понављам да се Андрић сам декларисао Србином, да је припадао српској књижевној традицији о којој је и писао (Вук, Његош, Кочић), да неке бошњачке струје желе да га представе као геноцидног писца великосрпске идеологије, да је Србија правни наследник Југославије и многе друге валидне разлоге. Међутим, оно што хоћу да поновим јесте да не видим зашто бисмо користили израз југословенски писац, када не користимо синтагме совјетски, аустроугарски, чехословачки писац за књижевнике који су живели у тим некадашњим земљама.--Mr. Vols (разговор) 18:14, 7. новембар 2017. (CET)

И шта има он или шта имамо ми данас што се неко декларисао нечиме или опијао идентитетом уместо (добрим) делима? Зашто не користимо те синтагме?  — Обсусер✉ 16:00, 8. новембар 2017. (CET)

На питање шта има он не могу да ти одговорим. За ту информацију ћеш морати да се обратиш медијуму на некој спиритистичкој сеанси. А шта имамо ми од тога што уносимо истините податке? То је већ индивидуално питање. Јарослав Сајферт је чешки нобеловац, Борис Пастернак руски, а не чехословачки и совјетски. Све најбоље. --Mr. Vols (разговор) 17:44, 8. новембар 2017. (CET)

Нисам питао дословно него суштински шта има. Ех значи ту смо, ево да појасним: ти си рецимо става да је Јарослав Сајферт чешки а Иво Андрић српски; то јесте истина, али по једној одредници; сада је кључно питање да ли ти хоћећ да намећеш неком тај став (тај став је очигледан: једна етничка група у једном тору, у једној држави, са поистовећеним идентитетима) или не, односно да ли ти је нормално или није да Кинез научи српски, дође у Србију да живи и постане веома успешан и остварена личност (тада је небитно што је он Кинез, и Кинези немају право да га присвајају као приватно власништво; једино што он има је да је рођен у тој и тој породици и на тој и тој координати; остало су небитне ствари). Зато постоји здрави и болесни национализам, очигледно је који је који (онај на речима и лошим делима је болесни, а онај на делу и останку у својој земљи да је развијеш [и то да тачно схваташ зашто треба да останеш у својој земљи] — то је здрави, с тим да у суштини и не мораш / ниси обавезан остати у својој земљи али ако некад пропадне други ће морати долазити да је спасавају).

И питање је да ли си става да се треба одржавати тренутно стање (сиромашније земље које ће црпити богатије и моћније, упропаштавајући их и дизајући по својим потребама) или да постоје конкурентске (здраве конкуренције) владе које ће се надметати али и помагати једна другу кад се нека посклизне. Питање је и да ли је истина да су владе и под каквом или довољном контролом или се лажно представљају (чини се да нису и да је све најгоре у питању, што се пресликава и на науку [и Србина Андрића који је о томе писао и на сваког појединца]) итд. итд.  — Обсусер✉ 18:04, 8. новембар 2017. (CET)

У уређивању чланака на википедији се водим тиме да што мање имам свој став, јер да желим да исказујем ставове отворио бих твитер или покренуо блог. Српски историчари књижевности сматрају Андрића српским писцем. Какав ти или ја имамо став о том питању није важно за википедију, већ мишљење ауторитета. Андрић се сматра српским писцем, зато што је он тако изабрао, зато што је у својим есејима као своје претходнике бирао Вука, Његоша, Матавуља и Кочића, зато што је већину својих дела написао на екавици (коју ако се не варам ни хрватски ни бошњачки стандардизовани језик не признаје). Напомињем то није моје мишљење то је мишљење актуелних историја српске књижевности. Јарослав Сајферт је чешки писац не зато што сам га „ја утерао у тор”, него зато што је такво мишљење и у Чешкој и у Словачкој, па самим тиме и те википедије га наѕивају чешким писцем. Сајферт је чешки писац јер је писао на чешком језику и везан је за чешку књижевну традицију (Божену Њемцову, прашке легенде, чешке романсе итд). Нисам никакав ни добар ни лош националиста или како већ правиш поделу. Моји кратки чланци о романима Прољећа Ивана Галеба и Зимско љетовање, напомињу да Десница припада и српској и хрватској књижевности. То је био Десничин избор да припада и једној и другој, као што је Андрић изабрао једну. Исто сам урадио и за чланак о роману Мирка Ковача Животопис Малвине Трифковић. То нису моји ставови, то су били лични ставови тих писаца. --Mr. Vols (разговор) 19:11, 8. новембар 2017. (CET)

Не треба изражавати став кад неко каже да је 2+2=4 јер знамо да је тако, али ако неко врлуда онда те приморава да га оповргнеш и одеш мало даље како би објаснио зашто није у праву.

Темељ свега је да сви људи имају разум који функционише на исти начин (логично), не нужно исте јачине и садржаја али да функционише на исти начин. Ти се позовеш на српске историчаре, ја се позовем на светске историчаре (ако ниси пристрасан, барем ћеш размислити о томе — зато што нема нико ексклузивно право ни на шта своје, па ни на став који изражава ради изражавања а у дело спроводи опет нешто своје и занемарује остале [па да се организује и каже у мојој земљи СИДА је дозвољена], јер тиме не уважава друге и упропашћава их у СВЕту који је заједнички). Нико не спори ето да је српски по томе, али зашто неко спори да је и по некој државности нешто друго а по некој другој одредници нешто друго, односно зашто инсистира на уједињеном идентитету једне државе и њеног народа и њене религије (то је управо стварање тора)?!

Немају Чеси ни Словаци право да лажу или намећу! Ако се држава у којој је рођен звала Аустроугарска (ако није и то лажирано), он је кад се родио био Аустроугар по томе. Пошто се та држава распала до кад је постао писац — а наследила је Чехословачка, у којој је постао писац — он је чехословачки писац (обоје претходно по државној или националној припадности, која сама по себи и није релевантна али јесте ради статистике). По опусу и темама, и можда личним ставовима својим или својих читалаца био је ето Чех, и ти који мисле као и он га воле и присвајају и идентификују се по том истом идентитету, али немају право да оспоравају називање те особе по другој одредници ако је то друго релевантније, корисније и смисленије.

Дакле, историчари рецимо нису никакав врховни ауторитет ни за шта (као што нису ни научници, ни политичари, ни нико, него је врховни ауторитет ум и разум односно човек односно сви људи заједно, односно Бог пошто људи нису свемоћни него део СВЕга) и ти немаш право да намећеш став да ако они кажу „мора се на Википедији у уводу чланка користити одредница по етничкој припадности” да то и намећеш и да бришеш остало а да не дискутујеш, зато што неко мисли да не треба да се користи та одредница него она по државној припадности јер је то релевантно а ово прво није (зато у енглеском чланку стоји „was a Nobel Prize–winning Czechoslovak writer, poet and journalist”).

И још једном: ако инсистираш на одредници опуса или језичке припадности или етничке припадности а без оне државне или националне или неке друге у уводу неког чланка (а тренутно је пракса у чланцима да у уводу стоји државна или национална припадност а етничка НЕ него да се само етничка помене доле у чланку И ТО ако је (1) релевантна и (2) ако постоји поуздана референца; исто је и са Википодацима, где се ставка етничка припадност не треба наводити ако нема поуздане референце, можда чак и направити да се аутоматски не приказује ако је непопуњено поље за референцу) — онда је то диктатура и ти намећеш свој став без дискусије са аргументима шта је и зашто релевантно и да ли треба мењати постојећи начин писања увода чланка са поменутом одредницом. То што пишеш о појединим личностима и позадинама није тема за овај чланак Средња земља него треба да је на СЗР чланака о тим особама, а ако хоћеш да промениш ово за одредницу у уводу то је за неки Трг (можда Википолитика).  — Обсусер✉ 20:35, 8. новембар 2017. (CET)

Морам да те цитирам: историчари рецимо нису никакав врховни ауторитет ни за шта (као што нису ни научници, ни политичари, ни нико, него је врховни ауторитет ум и разум односно човек односно сви људи заједно, односно Бог пошто људи нису свемоћни него део СВЕга) Када сам ово прочитао, схватио сам да ја немам шта да причам са тобом и да се наши погледи шта је ауторитет и шта је разум разликују. --Mr. Vols (разговор) 21:07, 8. новембар 2017. (CET)

Интересује ме само како си сад кад смо довде дошли у расправи закључио да „немаш шта да причаш са мном”. Какве везе има што се наши погледи око било чега разликују; ти покажи да су твоји исправни и нема ама баш никаквог разлога да их неко ко има имало разума не прихвати (у противном би то био веома значајан феномен за испитивање од свих људи, зашто неко одабире свесно и разумно а погрешно).

Штавише, ако не желиш причати са уредницима, онда и не можеш уређивати Википедију (а верујем ни живети како треба јер ћеш природно имати тенденцију да се организујеш у истомислеће групе које ће онда тако заједно, ојачане бројношћу и располагањем средствима, наметати то своје). Разлог је дакле то што ако не желиш причати кад се не слажеш с нечиме — инсистираћеш на свом ставу и наметаћеш га, а то не може функционисати ни у пракси ни никако јер увек постоји вероватноћа да је став појединца (или, ово је веома важно: групе која проводи исти став, као појединац) погрешан и да ће одвести све у пропаст.

Имао сам и детаљнији одговор али мислим да је боље и за мене и за све што га нисам ставио јер би исти изазвао можда реакцију какву не треба код неког ко не дозвољава или реагује како не треба на разговор.  — Обсусер✉ 22:42, 8. новембар 2017. (CET)

Немам шта да причам са особом која аргумент у виду књига стручњака, иза којих стоји диплома и каријера, сматра нелегитимним, а своје ставове правда апстракцијом разума, под којим подразумева разум коме приступ има само благословени Обсусер. Фасциниран сам колико неко ко се толико позива на разум може да буде неразуман. Не знам шта ће нам онда референце, уместо тога можемо да све обележимо фуснотом: „одобрио Обсусеров разум уз Божији благослов”.--Mr. Vols (разговор) 23:19, 8. новембар 2017. (CET)

Данас свако има диплому и открио је воду на Марсу, а воду на целој Земљи није био у стању да обезбеди. Такође, Британика се не може никад поредити с Википедијом јер Википедија је слободна нон-стоп и за сваког а Британика није и бива превазиђена (en:Encyclopædia Britannica#Other criticisms).

Не правдам уопште своје ни ничије ставове него изражавам своје; шта имаш правдати нешто, или јесте исправно или није; поготово их не намећем... Сад већ ти претерујеш и нападачки се увелико понашаш с таквим коментарима (под којим подразумева разум коме приступ има само благословени Обсусер, одобрио Обсусеров разум уз Божији благослов). Објасни како сам неразуман. Прочитај Википедија:Навођење извора за то питање око референци. Што се тиче ове измене и тотално неозбиљног описа који је уз неконструктивну измену, дакле није шаљив ни с добром намером (Британиком против Обсусеровог разума) — није питање тај сет информације који ти узимаш здраво за готово (та „дефиниција особе” коју Британика даје испод имена, конкретно за Јарослава „CZECH AUTHOR”, него је питање доследност око тога шта ће се ту наћи и зашто, јер у противном имаш недоследност; ево ти доказ [под условом да читаш овај исти текст који ја пишем тј. приступаш истом садржају]: Jaroslav Seifert — CZECH AUTHOR (етничка припадност + занимање), Vuk Stefanović Karadžić — SERBIAN LANGUAGE SCHOLAR (опет или етничка припадност или према тадашњем члану земље + лабаво дефинисано занимање), Gavrilo Princip — SLAVIC NATIONALIST (сад је нека лабава народна одредница + нешто што није занимање него одредница према ставовима и деловању особе, што је некад и оправдано ако је од значаја а нема нормално занимање него је рецимо криминалац), Andy Goldsworthy — BRITISH SCULPTOR, ARTIST AND PHOTOGRAPHER (сад је одредница земље + занимање), Andy Murray — SCOTTISH TENNIS PLAYER (сад је пак одредница члана претходно поменуте земље + занимање) итд. итд. Такође, користе скраћенице па се не зна на шта се мисли („(born Sept. 23, 1901, Prague, Bohemia, Austria-Hungary [now in Czech Republic]—died Jan. 10, 1986, Prague, Czech.), poet and journalist”, овде мислим на ово на крају Czech.; или „(born Nov. 6, 1787, Tršić, Serbia, Ottoman Empire [now in Serbia]—died Feb. 6, 1864, Vienna [Austria])”; одредница [now in Serbia] нема потпуно смисла, више би одговорало само [now Serbia]; имена ових држава које наводе нису она која су тада била званична у временским оквирима у којима су постојале). Има милион недоследности, и што се тиче информација и што се тиче стила (с тим да је тачност онога што се хтело рећи најјача страна, јер су особе поуздане, угледно и то све што кажеш — стручњаци са дипломом и каријером, дакле у току дешавања и не смеју себи дозволити грешке јер имају одговорност).

Дакле, не спорим ништа али кажем да нарушаваш директно тренутну праксу и доследност око писања увода чланака — иде одредница земље или државна или национална ако је исто и онда занимање, а не одреднице етничких, националних, верских или било којих других припадности које су у односу на претходну нижег или вишег ранга. Не треба да ти ово оправдава ико (мада, можемо донети и смерницу, ако већ не постоји; ево је: en:Wikipedia:Manual of Style/Lead section, и то се ту може и треба озваничити). Погледај чланке Википедије (ево за овај пример Марија стоји на en:Andy Murray „British professional tennis player” а не „Scottish”, а и тамо где је недоследно Википедија отвара могућност сваком да моментално исправи и да идемо даље — док мораш „бити Нобеловац” да би уређивао тамо, што није лоше — нека постоји обоје, али зна се шта се од овога двога тренутно користи као практичније [можда не поузданије али ипак практичније и функционалније]).  — Обсусер✉ 00:39, 9. новембар 2017. (CET)

Присвојни придев у изразу „чешки књижевник” не означава ни нацију, ни земљу већ књижевност, то јест израз „чешки књижевник” има значење „књижевник чешке књижевности”. Инистирам на дискурзивној не на националној/географској разлици. За разлику од спортиста који званично представљају земљу, или рецимо филмова који су снимани новцем из буџета једне земље, књижевници су везани за језичко-културолошки простор, значи простор који није одређен географски већ је обликован дискурзивно. Чехословачка књижевност никада није постојала јер је разлика између чешког и словачког лингвистички утемељена.--Mr. Vols (разговор) 07:26, 9. новембар 2017. (CET)

Знам ја и зна се шта означава то. У томе и јесте ствар: немаш никакво право инсистирати ни на чему јер то није твоје власништво; имаш право објаснити зашто мислиш да треба тако и тако, па на основу твог, мог и коментара других корисника сви заједно треба да утврдимо шта је заиста најбоља опција.

То и није никаква дискурзивна или национална/географска разлика, него је то одредница (као што сам већ поменуо више пута). То јесте аргумент: да за књижевнике можда треба дискурзивно или по опусу, али не можеш га одмах узети здраво за готово јер можда не треба тако због недоследности тј. отварања простора за исту у уводу чланака (онда би требало за свако занимање одредити шта је најрелевантније, а то је непрактично и по мом неприменљиво).

То није тачно да „чехословачка књижевност никада није постојала”; постојала је као таква да се односи на ту бившу земљу. Ако није постојала, како онда постоји босанскохерцеговачка књижевност — која се узгред по другој саставници и не односи на језик јер не постоји херцеговачки језик (или је некоме план да узрокује распад те државе дугорочно ради уједињавања својих идентитета у један, па да онда обрише ову категорију и каже да књижевност ове земље није никада постојала!? Ово [узроковање распада] није за одбацити, али који је разлог за ово и шта се овиме тачно добија (да ли је циљ упропашћавање других и стварање Рома од њих [или људи нижег ранга који ће имати мања права а неће имати своју земљу] да би моја група којој уједињавам идентитете била на добитку [с тим да не знам како би се тај „добитак” остварио], или су то смислени потези ради нечег вишег; мада, ја назирем само жељу за стварањем тора и неке дугорочно покварене циљеве, а то се треба спречити свим средствима и треба измешати све људе и идентитете што више тако да живе заједно и у отприлике истим условима или градирано-контролисаним-са-отвореном-шансом-за-напредак-условима а са владама здраве конкуренције или нормалне контроле по градацији коју сам претходно поменуо, или није тако)?! Такође погледати и en:Category:American literature и en:Category:Trinidad and Tobago literature.  — Обсусер✉ 13:55, 9. новембар 2017. (CET)

 Коментар: Чланак је одличан. Изузетно занимљив садржај, уз неке ситне граматичке исправке чак би могао да буде и сјајан. --MareBG (разговор) 23:54, 6. новембар 2017. (CET)

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://www.tolkien-maps.com (archive)
  • In Средња земља on 2017-11-12 11:33:22, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Средња земља on 2017-11-16 00:59:51, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Средња земља on 2017-11-26 06:11:24, Socket Error: 'getaddrinfo failed'

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 07:11, 26. новембар 2017. (CET)

Покварене спољашње повезнице 2

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://www.lordotrings.com/interview.asp (archive)
  • In Средња земља on 2017-11-12 11:33:32, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Средња земља on 2017-11-16 01:00:10, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Средња земља on 2017-11-26 06:11:44, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--Autobot (разговор) 07:12, 26. новембар 2017. (CET)

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Melkor and Sauron.jpg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 17:37, 21. октобар 2022. (CEST)