Разговор:Suva planina/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до: 10. маја 2012. у 20:00.

Коментари

Прелетих преко чланка онако офрље за сада и упадоше ми у очи скраћенице МНВ које се односе на надморску висину. Таква јединица једноставно не постоји. Оставити само скраћеницу за метар. Исто тако код висина и уопштено код бројева хиљаде су негде раздвојене тачком негде не па би било лепо да се то исправи и да буде свугде једнако.

Остатак примедби за које сам убеђен да их неће бити кад детаљније прочитам чланак. Извињавам се аутору што ситничарим због ових детаљчића ал ето хехе. --НиколаБ (разговор) 20:37, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]

Predlozi su na mestu. Izvršio sam ispravke skraćenice mnv u m i uklonio tačke u brojevima.--Mile MD (разговор) 21:04, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]

Свака част свима који су чланак довели на овај ниво. Прави је одмор читати нешто овакво о природи. Идућих дана ћу помало свраћати и исправљати грешке које уочим. Засад немам никаквих примједби. --Мирослав Ћика (разговор) 21:21, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]

Neke zamerke

Mile, svaka čast, vidim da s istom predanošću radiš i teme koje ti nisu struka. Imam par napomena: crtice bi trebalo zameniti ili crtama ili ukloniti prostore oko crtica (crtice ne mogu imati beline ispred i iza). Ja sam neke ispravila, pa tako treba pregledati do kraja članka. Druga zamerka su reference ispisane ćirilicom. Za to nema ama baš nikakve potrebe, jer sprski poznaje dva pisma i ako je članak pisan u latinici, onda i reference treba da budu u istom pismu. Znam da neki imaju običaj da pri navođenju referenci/literature poštuju čak i pismo na kom je štampana knjiga, ali za tako nešto nema apsolutno nikakvog opravdanja u pravopisu, i bolje je poštovati jednoobraznost teksta. Hiljde bi trebalo da budu odvojene tačkom, jer iako je pravilno i odvajanje prostorom tj. belinom, postoji nepisani dogovor na njikipediji da se uvek hiljade odvajaju tačkama. Eto, toliko od mene za početak. Još jednom, svaka čast na članku. --Јагода испеци па реци 22:13, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]

Odlično Mile. Lep članak. Ja sam malo ispravljao posle godine ide tačka i odvajanje hiljada u brojevima. Bilo je mesta gde nije korigovano. Što se tiče pisma referenci, mislim da se prenosi pismo na kome je, a ne prevodi se na drugo. Prema tome po meni si dobro uradio i taj deo.-- Сахараразговор 23:14, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]
Zahvaljujem Jagodi i Sahari na konstruktivnim predlozima i saradnji. Potrudiću se da u narednim danima izvršim usklađivanje stranice sa Vašim predlozima.--Mile MD (разговор) 23:47, 3. мај 2012. (CEST)[одговори]
Ne, Sahara, to je obično preterivanje koje nema osnova u lingivistici. Srpski se jednako piše i ćirilicom i latinicom. Stoga treba poštovati pismo teksta. Ako je ćiriličan tekst, domaće reference idu ćirilicom, ako je latiničan, latinicom. Ako insistiraš na tome, molim da mi se pokaže referenca gde to piše da mora da se poštuje pismo na kom je knjiga objavljena. A šta se radi kad je knjiga objavljena i u jednom i u drugom pismu? Koje onda pismo poštuješ? To je, kao što rekoh, obično preterivanje, i samo ćeš kršiti pravopisna pravila ako slediš taj besmisleni princip, jer ne poštuješ isto pismo u celom tekstu. Kao što rekoh, poznato mi je da u mnogm naukama stručnjaci to rade, ali to je potpuno neopravdano i nema osnova u srpskom pravopisu, štavše, samo krši pravopis. --Јагода испеци па реци 08:52, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

То је твоје убеђење као и моје и обоје равноправно траже извор.-- Сахараразговор 10:53, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Ovo što ja govorim nije moje ubeđenje, nego zaključak na osnovu onog što piše i ne piše u Pravopisu. Piše da se u jednom tekstu mora poštovati isto pismo, a nigde ne piše da se reference trabaju navoditi u pismu u kom je objavljena knjiga. Dakle, ti si na redu. --Јагода испеци па реци 11:37, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Произвољан закључак, рефефенце су посебно, има их на свим језицима и писмима.-- Сахараразговор 12:25, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Драго ми је што признајеш да доносиш произвољне закључке. --Јагода испеци па реци 12:28, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Жао ми је што немаш других пристојних аргумената:)-- Сахараразговор 12:37, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Јагода, пребацивање писма [1] на коме је извор је непотребно. Покушај да уважиш ставове осталих који учествују у расправи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:44, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Kad drugi pored stavova budu imali i argumente i reference kojima će podržati svoje argumente, onda ću da ih uvažim. Ovako, na osnovu "ja mislim" ne uvažavam ništa. --Јагода испеци па реци 12:47, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Не требају овде аргументи, дозвољено је навођење извора на писму и на језику на ком су написани. Нема потребе да извор који је на ћирилици пребацујеш на латинуцу [2]. А прихвати и ставове осталих који учествују у расправи, немој само по своме и све на своју руку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:54, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Није она главни уредник овог сајта и ми морамо само да климамо главом, за тврдње које ће се изменити после одређеног времена. Ако је обавезан извор онда то важи за све.-- Сахараразговор 12:54, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Како то не требају аргументи? Па шта онда, онда свако да ради шта му се највише допада? Не, драги мој БЧ. Аргументе на сунце, па да видимо да ли имате право или не. Изјаве типа "Не треба то радити зато што не треба." без икакве даље аргументације на Википедији не пију воду. То би већ требало да знате обојица, јер сте стари уредници. Наравно да треба да пребацим извор који је на ћирилици у латницу јер је цео чланак у латиници. Да је цео чланак у ћирилици и да стоји извор исписан у латници, променила бих на ћирилицу. Дакле, писмо текста командује. Тако каже правопис. Не може се писати мало ћирилицом мало латиницом. Једино одступање које је дозвољено јесте кад је извор стран. А ови нису. Дакле, све истим писмом, овде, латиницом.--Јагода испеци па реци 13:55, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

ПС:Тебе Сахрара не разумем. Шта ако је обавезан извор важи за све? Ко је уопште говорио о (не)обавезности извора? Наравно да су потребни извори, то нико не доводи у питање. Овде причамо о ПИСМУ извора. Не о самом извору, ФЈИ. --Јагода испеци па реци 13:57, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
У току расправе на кандидованом чланку си дала примедбу, која није заснована на изворним доказима (ниси их још приложила), а друге оптужујеш да доносе закључке без извора. Правило о уједначено писмо се односи на текст чланка, а не на референце. Ако је другојачије шта би радили са референцама на енглеском језику? Нормално је да се референца пише са писмом у коме је и штампана и препознатљива. Тако је аутор и урадио, стаВИЛА СИ МУ НЕ ОСНОВАНУ ПРИМЕДБУ БЕЗ ДОКАЗА, А ОПТУЖУЈЕШ ДРУГЕ. Ја сам само подржао аутора, пошто је то исправно. Ниси дала доказе о супротном.-- Сахараразговор 14:09, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Где то пише да је нормално? И ако је на енглеском, значи да није на српском, зар не? А ако је латиницом или ћирилицом, оба пута је на српском, зар не? Дакле, дедер не мешај бабе и жабе. Разлоге (НЕ доказе, јер не морам ја ништа да доказујем, све се лепо види) за примедбу као и аргументе који је подржавају дала сам на овој страници више пута. Ви, за разлику од мене, нисте дали ниједан аргумент осим "Сасвим је нормално". Где то пише, на основу чега закључујеш да је то нормално, а да није на основу тога да се то теби лично чини бољим? И не вичи. Умем ја да читам и мала слова. --Јагода испеци па реци 14:27, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Јагода, дати су ти аргументи да је на Википедији дозвољено уношење извора на писму и језику на коме су извори. Већ су ти два корисника објаснила да није потребно да пребацујеш из једног писма у друго као овде [3]. Исто тако сам ти скренуо пажњу да на страници за разговор треба да уважиш аргументе и ставове других корисника, а не да тјераш инат и да тотално игноришеш све остале и све апсолутно радиш по своме. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:58, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Тера она своје и када види да није у праву. Јагода, које аргументе си дала? сада ми објашњаваш да је српски српски и да је енглески енглески. Дала си примедбе и правиш исправке без упоришта и разлога за тај погрешан став и сада ћеш све изврнути да докажеш туђу кривицу.-- Сахараразговор 16:35, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Ma koji bre argumenti, BČ? Ja osim vaših ličnih mišljenja tipa: "Nema potrebe, jer to ja tako kažem i tačka." ne videh, a to, priznačeš, nisu nikakvi argumenti. Osim toga, šta se toliko upinjete, kad je Mile sam sve prebacio već kako treba i čovek se ne buni. Zna čovek da odredi šta je preče, i takođe zna da je najvolje kad svako svoju struku gleda -- rad je daleko brži i prijatniji. Mogli biste da se ugledate malo n anjega, a en da me jurite po Vikipediji i da iz petnih žila se trudite da izazovete svađu. To nije ni lepo a bogami ni vikipedijanski. A i postaje dosadno i naporno. --Јагода испеци па реци 21:38, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Шта наприча невинашце. Да се не верује. Сама себе дефинише.-- Сахараразговор 22:50, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Сахара, очигледно је да си дошао да се свађаш, а не да коментаришеш чланак. Суздржи се ирелевантних и непотребних коментара и свима лепо. --Павлица причај 22:58, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

И када си унапред предодређен за пристрасност, упознај се са проблемом и материјом па нећеш толико оманути.-- Сахараразговор 23:26, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

И када си унапред предодређен за предрасуде, те кад су ти они дани, не мораш своје незадовољство да решаваш на Википедији. Твоји коментари нису везани за чланак, стога ти предлажем да препустиш ову страницу онима који желе својим коментарима да унапреде исти. --Павлица причај 23:32, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Поглавље Рељеф

У овом поглављу се налази текст који треба да се подели на бар три различита поглавља (а можда и више), јер садржи текст који је пре свега везан за геологију, затим за геоморфолошке карактеристике (рељеф) и део за који нисам сигурна како га треба назвати, пошто говори о неким природним одликама, као што је то од ког до ког села се простире, где су шуме, пашњаци, и сл. Е сад, да ли да ја ово поправим, или да објасним шта где треба, па да поправи аутор? --Ана пиши ми 19:08, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Slobodno popravi, ipak si ti stručnija od mene za ovu oblast. Hvala unapred. --Mile MD (разговор) 19:37, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Поправила сам. --Ана пиши ми 20:36, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]
Hvala, sada je puno bolje. --Mile MD (разговор) 21:09, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Референце

Свака част на чланку, ништа мање нисам ни очекивао од уредника попут тебе, али ипак имам пар примедби, додуше мањих. Ради се о референцирању. Исправио сам референце у уводном делу, а тако би требало да изгледа током читавог чланка. Иза тачке, или неког интерпункцијског знака, без спационирања. Успут, приметио сам на неколико места да на крају реченице фали тачка. --Павлица причај 21:56, 4. мај 2012. (CEST)[одговори]

Hvala, izvršio sam sređivanje po tvojim primedbama. Ako sam nešto omaškom ispustio ukaži, ispraviću--Mile MD (разговор) 09:11, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

Прочитао сам детаљно цео чланак и могу само рећи да је феноменалан. Једино треба преправити интервики везу за Црвену реку која води ка истоименом хидрографском објекту у Азији. Све остало је савршено. --НиколаБ (разговор) 15:34, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

Hvala, ispravljeno. Umesto Crvena reka trebalo je da stoji Crvena Reka — --Mile MD (разговор) 16:38, 7. мај 2012. (CEST)[одговори]

:Ne, Mile, ne treba veliko slovo u "reka". Imena geog. pojmova pišu se velikim slovom samo u prvoj reči. --Јагода испеци па реци 17:58, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Прошао сам све, и исправио мање грешкице што сам пронашао. Немам даљих примједби и гласаћу за. Чланак је заиста право освјежење. --Мирослав Ћика (разговор) 17:33, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

Флора и фауна

Свака част на труду. Имам пар примедби које се тичу флоре и фауне.

1. Fitocinteza barske ive - фитоцинтеза не постоји. Барем ја нисам чуо. Провери у изворима да ли не стоји фитоценоза.

Ispravljeno--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

2. Смрчова шума - мислим да треба смрчеве шуме (смрчева шума) или још боље шуме смрче

Ispravljeno--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

3. Šuma sladuna i cera - линковано је цер, мислим да су ово све биљне заједнице о којима би једног дана требали да имамо чланке тако да би ово конкретно требало да линкује на Quercetum frainetto cerris или Шуме сладуна и цера, мало је бзв. да линкујемо само део наслова асоцијације. То би било отприлике исто као када би смо код врсте Храст лужњак линковали само део храст.

Ispravljeno--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

4. Ksenotermne šume - вероватно се мисли на ксеротермне, али провери у извофу. Ову врсту шума зову и ксерофилне, а пошто већ користиш хидрофилне и мезофилне, онда би требало ксерофилне

Ispravljeno-zamenjeno izrazom kserofilne--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

5. Quercus cem's - ово не постоји. Постоји више врста храстова, али цем`с не постоји. У сваком случају ако није наведено која је врста, није ни битно толико, али латински назив за Храст ти не треба (иначе то је род Quercus)

Ispravljeno-Quercus--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

6. Предлажем ти да не користиш шаблон јез-лат за латинске називе врста. Користи их без тог шаблона, мало је бзв. да стоји нпр (лат. Acer campestre). Такав начин писања у биологији није уобичајен. Подразумева се да су називи биљака на латинском тако да је ово сувишно. Додатно је ружно то што то лат. стоји ћирилицом док је остатак текста латиничан.

Ispravljeno-uklonjen šablon lat--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

7. Такође ти препоручујем да свуда линкујеш називе врста на латинском, пошто народни називи често варирају. И нема потребе линковати и на латинском и на српском.

Ispravljeno, izuzev gde postoje već napisani članci na srpskom--Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

8. Treba posebno istaći da je na Suvoj planini ponovo zabeležena pojava dugo isčezle vrste sa ove planine, bele kanje (лат. Neophron percnopterus). Zato je Suva planina, kao područje značajnog stanište ptica, uvršteno u međunarodni spisak IBA područja, kao prostor pogodan za posmatranje i proučavanje ptica i ima nacionalni kod »SER 028«. - ово треба преформулисати. Да би нешто постало ИБА подручје потребно је много услова. Сама бела кања не може бити услов да нешто постане ИБА подручје.

Ispravljeno- rečenica Treba posebno istaći da je na Suvoj planini ponovo zabeležena pojava dugo isčezle vrste sa ove planine, bele kanje (лат. Neophron percnopterus) navedena je kao napomena --Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

Иначе свака част на труду за уређење чланка --Јован Вуковић (р) 18:02, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

Hvala, na uloženom trudu i konstruktivnim savetima. --Mile MD (разговор) 19:29, 8. мај 2012. (CEST)[одговори]

Флора и фауна 2

Sada bih stavio onu sliku lajk sa fejsa što bolen stavlja. Inače još jedna sitnica:

1. Suvu planinu i njegove ekosisteme naseljava raznovrsna fauna koja je sve više ugrožena uništavanjem biljnog pokrivača kao njihovog prirodnog staništa. To je i glavni razlog što su insekti i reptili najbrojnija fauna ovog područja. Ovo nikako nije tačno. Insekti su najbrojnija fauna svakog područja, tako da uništavanje biljnog pokrivača utiče na celokupno smanjenje faune, možda i više na insekte nego na sisare i ne može biti razlog da insekti budu najbrojniji.

Ispravljeno- rečenica To je i glavni razlog što su insekti i reptili najbrojnija fauna ovog područja, zamenjena je rečenicom To je i glavni razlog što uništavanje biljnog pokrivača utiče na celokupno smanjenje faune ovog područja.--Mile MD (разговор) 08:01, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

2. Najčešće čine šumska sova, buljina, tetreb, jarebica, kamenjarka - proveri da li su jarebica i kamenjarka odvojene, verovatno se misli na jarebicu kamenjarku, koja je bitna vrsta na našim planinama.

Ispravljeno-zabunu je uneo pri kucanju greškom unet zarez.--Mile MD (разговор) 08:01, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Još jednom čestitam na radu na ovom članku. Svaka čast. --Јован Вуковић (р) 01:43, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Još jednom, hvala na konstruktivnim primedbama koje su u stručnom pogledu popravile kvalitet članka i čestitkama. --Mile MD (разговор) 08:01, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Слике

Ја бих неке слике мало повећала, лепе су, штета да се не види. Поготову оне при дну чланка где има доста текста, ту би баш било добро да се мало повећају. Такође бих их распоредила мало лево мало десно, много је монотоно да стоји све на једној страни... --Јагода испеци па реци 22:45, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Sve slike i galarije slika su uvećane. Raspored slika sa desne strane je najpodesniji za praćenje teksta i tabela (što je u ovom članku, po meni, veoma značajno).--Mile MD (разговор) 23:26, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]
Што се тиче слика, слажем се за страну. Иако кад се прелети текст лепше изгледа када су разбацане, мени је када читам најлепше и најпрактичније да стоје само са десне стране. И то у свим текстовима --Јован Вуковић (р) 03:10, 10. мај 2012. (CEST)[одговори]

Prvo poglavlje

Nekako mi ne stoji ovaj Specijalni rezervat prirode na početku... Možda treba tako, ali ne razumem zbog čega? Kad pogledam "reprezentativnost: Područje rezervata se po reprezentativnosti valorizuje najvišom ocenom, zbog velikih površina pod pašnjacima i šumskim kompleksima i pojedinih predstavnika flore, faune i vegetacije.", nekako bih ovo stavio na kraj (eventualno na početak) odeljka sa florom i faunom. Inače, rekao bih odličan članak, ali neću jer nije odličan već sjajan --В. Бургић (реци...) 08:00, 11. мај 2012. (CEST)[одговори]

Prihvatio sam tvoj predlog (koji je sasvim ok) i ugradio pasus „Specijalni rezervat prirode“ u drugi deo članka o ekosistemima Suve planine. Hvala,--Mile MD (разговор) 09:00, 11. мај 2012. (CEST)[одговори]

српски и латински називи

U I režimu zaštite: bela kanja,[c] suri orao, sivi soko, orao zmijar, riđi mišar, kratkoprsti kobac (Circaetus gallicus, Accipiter gentiles, Accipiter nisus, Buteo buteo, Aquila chrysaetos, Falco peregrinus).

Зашто је овако набацано у загради, да се не зна који се латински назив односи на који српски. Уопште не иду редом и нема беле кање на латинском, а има јастреба, којег нема на српском--Zrno (разговор) 20:13, 11. мај 2012. (CEST).[одговори]

Izvršene izmene i sada ista rečenica ovako glasi:
U I režimu zaštite: bela kanja (Neophron percnopterus),[c] suri orao (Aquila chrysaetos), sivi soko (Falco peregrinus), orao zmijar (Circaetus gallicus), riđi mišar (Buteo buteo), kratkoprsti kobac (Accipiter brevipes), jastreb (Accipiter gentiles).
Hvala,--Mile MD (разговор) 21:46, 11. мај 2012. (CEST)[одговори]

buteo buteo

Riđi mišar nije Buteo buteo, to je obični mišar. Riđi mišar je Buteo rufinus.