Краткопрсти кобац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краткопрсти кобац
Accipiter brevipes 1.jpg
Краткопрсти кобац,
(Accipiter brevipes)
Таксономија
Царство: Животиње (Animalia)
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Accipitriformes
Породица: Јастребови (Accipitridae)
Род: Кобац (Accipiter)
Врста: A. brevipes
Биномијална номенклатура
Accipiter brevipes
(Severtsov, 1850)

Краткопрсти кобац (лат. Accipiter brevipes) је птица из реда орлова и јастребова (Accipitriformes) и фамилије јастребова (Accipitridae).

Опис[уреди]

Младунац краткопрстог копца на стубу
Младунац краткопрстог копца, Пирот

Ово је малена птица грабљивица дужине 30-37 cm, с распоном крила од 63-76 cm. Има кратка заобљена крила и дуг реп, што је прилагођено лету кроз шуму. Сличан је јастребу, али краћи реп и оштра крила га чине сличнијим соколу. Женка је већа од мужјака, али разлика између полова није тако упечатљива као код јастреба. Мужјак је одозго плавосиве боје, са тамним врховима крила и црвенкастим пругама одоздо. Женка је одозго сиве боје са нешто тамнијим врховима крила. Одоздо има црвенкасте пруге, а може имати и тамну линију на врату. Младунци су тамносмеђи одозго и имају гаће са тамним пругама. Има тамну линију на врату. Оглашавају се са оштрим „ки-вик“.

Исхрана[уреди]

Хране се маленим птицама, инсектима и гуштерима у шумама, ослањајући се на изненађење у лову.

Угроженост[уреди]

Ова врста није глобално угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[2] У Србији се сматра гнездарицом али је величина популације непозната због тајанственог начина живота. Проценјена величина популације је од 20-30 парова, иако скоро није пронађен ни један потврђени гнездећи пар.[3]

Распрострањење[уреди]

Краткопрсти копци настањују Грчку и Балкан источно до југа Русије. Селице су, и зимују од Египта до југозападног Ирана. Селе се у великим јатима, за разлику од распрострањенијег јастреба.

Врста је присутна у Азербејџану, Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Грузији, Грчкој, Египту, Етиопији, Ираку, Ирану, Јемену, Јерменији, Јордану, Казахстану, Кипру, Либану, Мађарској, Македонији, Молдавији, Румунији, Русији, Сирији, Србији, Судану, Тунису, Турској, Украјини, Хрватској, Црној Гори, Џибутију и Шпанији.[2]

Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Аустрији, Бахреину, ДР Конгу, Италији, Камеруну, Кенији, Кувајту, Нигеру, Пољској, Саудијској Арабији, Словенији, Танзанији, Узбекистану, Уједињеним Арапским Емиратима и Чешкој.[2]

Станиште и размножавање[уреди]

Гнезде се на дрвећу и граде ново гнездо, обложено лишћем, сваке године [2]. Период ношења јаја траје од маја до краја јуна. Женка изнесе 3-5 јаја.

Референце[уреди]

  1. Accipiter brevipes База података укључује и доказе о ризику угрожености. (енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Црвена листа (енглески)
  3. Птице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 58. ISBN 978-86-80728-00-1. 

Литература[уреди]