Разговор о Википедији:Гласање/Предлог/Администрација/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Сашини коментари

Добро је па је неко предложио ово, дуго смо чекали и ајде сада да се сложимо и изгласамо правила. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST) Дакле, моји коментари:

Давање администраторских права

Овде бих помешао опције 2 и 3, тј. да се опцији 2 дода ставка 3 из опције 3. То би било то за администраторе.

Давање бирократских права

Исто као и раније, помешао бих опције 2 и 3 са тим да бих опцији два додао ставке 4 и заменио ставку 3 као што је на опцији 3. Да сумирам пошто сам се и ја једва снашао кад сам се читао :). Дакле, кандидат мора сам да се пријави, однос гласова 70%-30% у корист гласова за, гласати могу само бирократе и админи и последња ставка је да се сачека 6 месеци уколико гласање не успе. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

Овде ми се највише свиђа опција 1, са тим да бих додао да за одузимање бирократских права могу гласати само админи и бирократе, слично као у давању бирократсник права. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

Решавање проблема бројности бирократа

Овде бих искрено спојио све три опције, а искључио задњу. Дакле, под хитно (по мом мишљењу) морамо да урадимо нешто са бројем, наравно кренути прво са опцијом 1 па 2 и на крају уколико остане и даље велики број покренути опцију 3. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

Ко све може да гласа?

Овде сам наравно за опцију 1, али то не укључује сва гласања, јер да укључује онда не бих мењао предлоге за давање и одузимање бирократских права. Дакле, може опција један уколико није експлицитно наведено при гласању ко може да гласа. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

Трајање гласања

Опција 1, више нисмо мали и имамо много више корисника, тако да мислим да нам ова дуга гласања више нису потребна, уколико се на неком "озбиљнијем" гласању не испуни концензус гласање може да се продужи још недељу дана, или да се обустави и, после исто тако недељу дана, почне поново. --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

Значи овако ја видим ствари код нас, надам се да ће се барем један део мојих коментара прилагодити тренутном предлогу, иначе, уколико неће бићу приморан да почнем да блокирам све редом :))) (текст писан љубичастом бојом је шала, ја иначе сматрам да нам је шала заиста потребно овде, бар много више него што их имамо сада). --СашаСтефановић • 17:23, 16. август 2006. (CEST)

А пропо Сашиног коментара

Давање администраторских и одузимање бирократских права, и обрнуто - аварп хикстаркориб ењамизудо и хиксротартсинимда ењаваД

Требало би искомбиновати неколико тачака и опција. Из опције 3 узети тачку 2 и заменити је са тачком 4 у опцији 1 у којој је замењена тачка 2 са тачком 4 из опције 3, а тачку 3 заменити са тачком 2 из опције 1 која је претходно замењена са тачкком 3 из опције 4, тако да је постала њен саставнни део. Тачке 3 и 4 из опције 2 заменити само у случају да се из опције 1, тачка 2 и из опције 4 тачка 1 претходно замене, у супротном су опције 2 и 3 правно неприхватљиве. У том случају нам остају опције 1 и 4, где би требало избацити тачку 1 и 2 из опције 4, тј. 2 и 4 из опције 1. С обзирома на претумбавања неких тачака и опција и избацивања одређених и надасве непотребних тачака из опција 1 и 4, остаје нам пар тачака које се могу сместити у једну опцију, која би требало даљом, детаљнијом анализом остати без неких тачака, и као таква остала једина крња опција која незавређује било какве расправе и полемике. (ништа + ништа = ништа, значи црва није ни било.) :). Djus ^reci 21:47, 21. август 2006. (CEST)

У вези реизбора администратора и бирократа, мислим да би се требало гласати свакодневно, тј. сваки наш долазак на вики би започео гласањем за администраторе који ће бити активни тог дана. :) Djus ^reci 21:47, 21. август 2006. (CEST)

Славенов мали коментар :)

Одузимање администраторских и/или бирократских права је могуће само у случајевима да корисник иста злоупотреби.

Хммм, мислим да ћете морати мало прецизније дефинисати, ”злоупотребу”, јер различити људи имају различите интерпретације злоупотребе админ и биро права. У супротном може се десити да имате смарајуће дискусије, којих се сви сјећамо...., ратове међу админима, и сл..., такође нека врста консензуса међу админима и бирократама за покретање процедуре, тј., било би пожељно да око тога постоји консензус прије него се покрене гласање, јер може се десити да неки админ из неслагања око нечега са другим админом, покрене скидање права, што би било недопустиво, јер би се тиме ишло директно у једноумље.... ”Дакле, не слажеш се са мном, сад ћу ја да ти нађем неку ”злоупотребу” па идемо процедуру да ти се скину права,” итд. Могло би се десити да се на крају људи више баве ”скидањима права” него енциклопедијом. --Славен Косановић {разговор} 18:21, 16. август 2006. (CEST)

Друго, већина људи је сада на одмору и многи неће учествовати у расправи и може се десити да се многи побуне када се сретну са већ ”изгласаним” правилима..., или завршеном расправом...

Треће, ја бих подјелио цијели процес на три гласања, дакле, дискусија и гласање о правилима за администрирање прво, затим бирократизација, па тек онда дефинисање ”процедуре” или правила за скидање права. --Славен Косановић {разговор} 18:21, 16. август 2006. (CEST)

Такође, мислим да би нека врста ”школе” за администраторе и бирократе, требала поново да оживи, да се људи упознају са обавезама, шта све треба да знају као админи, или бирократе, што се тиче техничке стране, занчи одржавања пројекта, као и оне друге, око смиривања несугласица, прије него прерасту у отворени конфликт. Слажем се са Сашом, да више нисмо мала заједница и да ће број корисника расти све више и више, те би то био добар разлог да постоји слична ”школа”, или можда ”академија” :)... --Славен Косановић {разговор} 18:21, 16. август 2006. (CEST)

П.С. Јуче сам био у мјесту гдје се налази пећина Алтамире, Сантиљана де Мар..., једино је штета што се пећина не може посјетити...., има неки Музеј са копијама, али није то ни близу ааутентичном амбијенту, ма колико да су се трудили да га дочарају... Мјештани имају обичај да кажу за име свога мјеста Сантиљане, да је исто ”лажно”, јер Санто, значи Свето, љано значи равница а дел Мар да је нешто на обали мора, и по њима Сантиљана дел Мар није Света, а богами налази се у брдима, тако да није у равници, а нити је близу мора... У друго и треће сам се сам могао увјерити, док за прво не могу да тврдим... :) --Славен Косановић {разговор} 18:21, 16. август 2006. (CEST)

jedan kratki komentarcic

Ne zuriti sa ovim u smislu da se sto prije zavrsi, dobro razmisliti o svim detaljima svake tacke i njenim mogucim izmjenama.., "k'o trci vrat slomi" ;). Cilj nije imati pravila, nego imati dobra pravila koja mogu da se primjene u svakoj situaciji. Mozda ispocetka to izgleda smor, ali kad sve legne na svoje mjesto, onda se moze raditi na drugim stvarima. Lakse je odraditi posao sada pa makar se ostavilo mjesec i vise, nego kada nesto zaskripi kasnije mjenjati ili dodavati amandmane, ili pisati nova pravila. Cesto puta, da ne kazem uvijek, stvari bolje funkcionisu kada su radjene preko istrajnosti, nego preko odlucnosti da se nesto uradi. Pozdrav svima, odoh na veceru..., bakalar i dobro vino me ceka... :) --Славен Косановић {разговор} 21:25, 16. август 2006. (CEST)

Џорџови коментари и предлози

• Свако себе да предлаже, а други могу да ју/га наговарају :)
• 80% за постанак администратором, а за скидање је довољно 1)бар 50% ИЛИ 2)"40% али бар 60% међу администраторима". Ово ваљда не требам детаљније да објашњавам у светлу скорашњих догађаја. У оба случаја треба минималан број гласача, рецимо 10 укупно.
• Страница за притужбе на администраторе. Корисници би на овој страници могли да остављају кометаре на лоше понашање, кажу ако мисле да неко због својих "злодела" више не би требао да буде админ, или затраже од других корисника да оставе своје коментаре. Гласање о скидању права би требало да се отвара само ако се на овој страници појави такав предлог поткрепљен макар иоле озбиљним тврдњама, а опције су да гласање може отворити било који корисник, група корисника одређене бројности, или само администратори.
• При постанку администратором требао би нам мали упитник од 3-5 питања. Он не би морао нужно да има тачне/погрешне одговоре него би могао да има и питања на тему "шта мислиш о овом/оном" или "шта би урадио када видиш" али и "које би све корако спровео када би видео двоструко преусмерење" и сл. Нешто слично постоји на ен:. Одговори могу да помогну људима да упознају кандидата али много важније кандидати ће вероватно у потаји да се "спремају" за упитник и тако науче о функционисању Википедије.
• Биро права сам потпуно неутралан у односу на то. Мислим да је важно да се договоримо шта су нам бирократе и колико нам их треба и да онда пустимо текуће бирократе да дејствују у складу са тим правилима. Немам против да имамо правила за људе који БАШ хоће себе да предложе иако међу текућим бирократама влада мишљење да тај није за то, мада мислим да такви типови свакако не би имали шансе :)
• Може да гласа свако ко има отворен налог бар месец дана и макар једну измену у току претходне године.
• Гласање 7 дана. --Dzordzm 22:00, 16. август 2006. (CEST)

Калетов trifle of a comment

Врло солидни предлози, само ми се не свиђа то што у свим предлозима корисник, уколико га админ или бирократа кандидује, не може да одбије предлог. Шта му то дође, нешто као по потреби службе?! Овде је све на добровољној бази и не видим зашто би некоме била наметана та права која ако неће, неће ни користити. Ја би, дакле, више волео да стоји “а корисник може и не мора да прихвати кандидатуру”. --Кале 22:02, 16. август 2006. (CEST)

Мислио сам да се то подразумева. Oh, well... --филип ツ 22:23, 16. август 2006. (CEST)

У потпуности се слажем са Славеном да треба дефинисати шта је то кршење администраторских права. Експлицитно говорећи, админ може да прави глупости и без својих админ алатки, тако да он, опет кажем, експлицитно говорећи, не злоупотребљава своје администраторске привилегије. Друга је ствар што већина предпоставља извесну иманентност ове формулације али исту треба конкретно формулисати тако да оставља што мање места за слободна тумачења и километарске стране за разговор. Иако је јасно да Вики не функционише по неким писаним статутима нити јој је то циљ, било би згодно, да се, поучени скорашњим искуствима, ближе дефинише шта је то заправо злоупотреба администраторских права, и евентуално и о томе гласа. --Кале 22:02, 16. август 2006. (CEST)

Такође, мислим да је добро што је Филип одредио конкретан временски оквир за ово гласање, претходни предлози који нису били на тај начин ограничени нису били претерано успешни и углавном су замрли. Дакле, ја нисам за то да се ово превише развлачи, поготово што су предлози добри и довољно шаренолики за сваки укус :) Мада изгледа да су сви нестрипљиви да гласају, било то и на страници за разговор :))) --Кале 22:02, 16. август 2006. (CEST)

мали додатак

Слажем се да нам не треба елитистичка заједница, и подржавам предлог доле. --Кале 22:22, 16. август 2006. (CEST)

И још једна ствар, треба тачно дефинисати шта то значи да ће приликом закључења гласања у случају нерешености администраторски гласови бити мало тежи. То можда јесте оправдано, али да би се избегле компликације, било би згодније да се то мало појасни. --Кале 22:22, 16. август 2006. (CEST)

Да администраторски гласови вреде више не би требало прихватати, то је стварно елитистички принцип.--Verlor 23:16, 16. август 2006. (CEST)

Па можда, али истина је да су они старији (фигуративно :))), искуснији, па на основу тог искуства можда могу мало боље да просуде. Наравно, само уколико су резултати тесни. --Кале 23:22, 16. август 2006. (CEST)

Гласање обичних корисника

Мислим да обични корисници треба да имају право гласа у оба случаја. И за избор администратора и за избор бирократа. Такође и у случају опозива. И бирократе и администратори имају утицаја на функционисање целе Википедије, и на рад обичних корисника. Зато и обични корисници треба да имају право гласа у оба случаја, јер их се то питање тиче. Ако се обични корисници искључе из процеса гласања, добијамо елитистичку заједницу. --  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 22:10, 16. август 2006. (CEST)

То већ постоји у предлозима. Изјаснићеш се кад дође време за гласање (узгред, и ја сам за ту опцију), а за сада бих молио само предлоге и допуне у вези са постојећим стањем. Такође, молио бих све да ако имају допуна или нове верзије предлога, учине нешто поводом тога, односно на самој страници о предлоги додају нову опцију. Не могу ја да тумачим ваше предлоге, већ је најбоље да их само срочите. Хвала --филип ツ 22:31, 16. август 2006. (CEST)

Па зар ово није разговор о самим предлозима? Коментари на њих, оспоравање, подршка...--  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 02:49, 17. август 2006. (CEST)

Начин гласања

Видим да је Филип увео да могу да гласају само корисници који су направили више од 100 измена и слично. Мени тај предлог изгледа логично и прихватљиво. Али постоји ту један проблем. Садашња правила кажу супротно, да може свако да гласа. И ако донесемо нова правила на основу нерегуларног гласања можемо доћи у ситуацију да у будућности буду оспорена администраторска и бирократска права јер су добијена нерегуларним гласањем! Мени се Филипов предлог допада, али мислим да је боље да нова правила доносимо у складу са постојећим, важећим правилима, па макар она била и лошија. --  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 22:22, 16. август 2006. (CEST)

Овде бирамо поступке за посебан вид гласања који може да оверрајдује она општа правила. Мислим да неће бити сукоба са општим правилима ако се изгласа ово везано за 100 измена. Мени је бар тако логично. Славене, шта ти кажеш? --филип ツ 22:32, 16. август 2006. (CEST)

Па мени то баш и нема много логике. То би било као да сад неко узме срочи нови, рецимо, Устав (што ме 'оће ови примери са Уставом :))) у коме ће да пише да за измену истог не мора да пита грађане, па га тако усвоји без обзира на онај стари. Док год се не увоје нова правила важе стара, а уосталом нико не гарантује да ће ново правило бити месец дана + 100 измена. Дакле, не видим како је могуће то “футурактивно” примењивање прописа и мислим да стари морају да важе до усвајања нових, кад ти стари, у оквирима у којима су донети нови, престају да важе. Што и није тако лоше, не верујем да ће било ко да због овога лобира код нових корисника :)) --Кале 22:41, 16. август 2006. (CEST)

Прејако је правило да може гласати онај тко је мјесец дана присутн, пготово кад се узме у обзир да су неки предлагачи постали чак администратори са мање од мјесец дана рада. Мислим да је за изгласавање предлога довољно 10 дана или 50 измјена у н неколико дана. Кад се све узме у игру нужно је да се разради метода реизбора администратора, јер се већ сматра да мноштво постојећих онемогућава избор нових, поготово што имамо доста неактивних или слабо активних. Нпр администратори изабрани ове године би имали реизбор за годину дана од свог избора, они изабрани лани ѕа 16 месеци, а они преклани за 20 месеци. С тиме ако би то испало да је сад потребан реизбор, означило би се реизбор тек за два месеца.--Verlor 22:59, 16. август 2006. (CEST)

За то што је кршење администраторских овласти могли би одабрати једно тијело у које би могли ући само корисници којима сви верују, дакле који имају 100% подршку или 90% подршке. Дакле арбитражни комитет од 3 или 5 чланова, који би доносио одлуку, да ли је нетко прекорачио администтративна овлаштења или не, а тек после тога следи гласање, које би могло бити двотрећинско. Арбитражни комитет спречава да се стварају групице, на које би нетко могао упирати прстом.--Verlor 23:03, 16. август 2006. (CEST)

Мислим да се нисмо баш сви споразумели. Младен је указао на то да постојећа општа правила говоре да свако има право гласа уколико је имао отворен налог пре отварања гласања. Филип је опет у Предлогу ставио да приликом усвајања Предлога право гласа ће имати они који имају налог месец дана и најмање 100 измена што је преседан у односу на генерална, тренутно важећа правила. То што ће бити усвојено је друга ствар и биће предмет гласања, али до тада, ваљда је логично да се гласање спроведе по постојећим правилима, без обзира на то да ли су она добра или не, и без обзира на то што Филипов предлог о томе ко ће имати право гласа звучи сасвим разумно. Дакле, ствар је само у томе како ће ово конкретно гласање бити изведено. Ако ја добро капирам... --Кале 23:11, 16. август 2006. (CEST)

Извини, у праву си. Не могу се правила мјењати. Тек кад буду изгласана могу важити нова правила.--Verlor 23:14, 16. август 2006. (CEST)

Општа правила...

Општа правила о гласању су се правила као база за сва гласања и нигдје није речено да о специфичној теми, а давање адмнистраторских и бирократских права, као и њихово одузимање, јесу специфична тема, не би молга да се примјене измјењена правила.

На страни коју си навео стоје две врло важне ствари које ћу цитирати:

• Ова страна је део званичне политике Википедије. Широко је прихваћена међу уредницима и сматра се стандардом који свако треба да поштује.
• који корисници могу гласати? Може гласати сваки регистровани корисник који је до почетка гласања направио налог на Википедији.

Дакле, реч је о стандарду који свако треба да поштује. И може да гласа сваки корисник који има налог пре почетка гласања. Слажем се да треба спречити злоупотребе, али не уз помоћ додатних кршења правила. То ће се вратити као бумеранг.--  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 02:55, 17. август 2006. (CEST)

Циљ општих правила је био да се спријечи хаос о отварању гласања на све стране и на разним страницама, можда се неки од вас не сјећају како је то изгледало, а можда тада нисте ни посјећивали Википедију на српском језику. Ја такође јесам да сви могу да гласају, дакле администратори, бирократе и корисници, али циљ успоствљања неког одређеног броја измјена, да ли ће то бити 50, 100, или неки други број, је да спријечимо гласове сокпапета, као и лажна представљања, а видјело се да има корисника, на сву срећу врло мали број, који су спремни и на такве екстремне и неприхватљиве акције. Такође, треба размишљати и према будућности, односно заједница ће да расте све више, те стога треба добро размислити о свим про и контра стварима у стварању ових правила. Саслушати све аргументе свих корисника овдје је један од битних елемената стварања консензуса око једне важне ствари, а тиме и мира у заједници у ближој и даљој будућности. Наравно неко од вас, или пар вас ћете морати да преузмете иницијативу, за изглед дефинитивног приједлога, који треба да иде на гласање. Радо бих се укључио више у расправу, али немам сваки дан приступ нету, а још увијек сам на годишњем... :) --Славен Косановић {разговор} 23:15, 16. август 2006. (CEST)

Па све се слажем, али приликом усвајања нових, још увек непостојећих, правила, дакле приликом предстојећег гласања (о усвајању једне од опција) би ваљда требала да се примењују једина постојећа, дакле општа правила о гласању. --Кале 23:20, 16. август 2006. (CEST)

Ја не видим мјесто гдје је Филип рекао да ће се ово правила изгласавати на другачији начин од онога већ предвиђеног у општим правилима и још увијек колико ја видим тежиште распараве треба да буде на тачкама о правилима администрирања бирократизације, итд као и да се изнађе дефинитива опција која би ишла на гласање. --Славен Косановић {разговор} 23:28, 16. август 2006. (CEST)

У одељку Гласање стоји: “Гласати могу сви пријављени корисници који су имали направљен налог месец дана пред покретање гласања и који су направили бар 100 измена. У случају нерешеног, гласови администратора ће имати мало већу тежину”. Ја сам на то мислио... --Кале 23:31, 16. август 2006. (CEST)

Ок, што се тога тиче и имајући у виду трансценденталност у будућности ових правила, мислим да би могли да направите мало гласање о примјени те тачке, дакле могли би да отворите једно гласање од 24 сата, односно брзо гласање о примјени те тачке. Па ако прође, гласа се како је Филип предложио, ако не онда по општим правилима, односно сви кориснии који су направили налог... итд. Брзо гласање је предвиђено у општим правилима и опет кажем будући да је су ова праавила од велике важности за заједницу, требало би да разговарате о њима и на ИРЦ-у, такође. --Славен Косановић {разговор} 23:41, 16. август 2006. (CEST)

Затим треба да дефинишете шта је то ”злоупотреба”, јер се у супротном може десити да имате константне ратове око тога коме треба да се скину права, коме не итд. Овако постављена тачка, може довести до различитих интерпретација, константних тужакања, свађа и сл. Тиме се губи вријеме а и одбијају су многи корисници од пројекта. Постава википедије се мијења, долазе нови корисници са другачијим ставовима о стварима, а имамо све више и више корисника, тако да ће неминовно долазити до ”крсташких ратова”, ако се ствари не конкретизују. Сада је вријеме да се почне с тим, касније може бити касно. Ово упућујем онима који мисле да се многе ствари могу ријешавати ”разговорима” као и раније. За већину ствари се морају имати правила, па ако се ”сукоб” може ријешити разговором, утолико боље, ако не онда се морају примјенити неки одмбрамбени механизми да би се сачувао пројекат, тј. да појединци не заведу своју властиту диктатуру. --Славен Косановић {разговор} 00:11, 17. август 2006. (CEST)

Модел изјашњавања а не гласања

Да и овде кажем оно што сам неколико пута поменуо на другим местима: --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Једноставно гласање о администраторима је врло лоше. Улази се у ситуацију у којој се гледа да се скупи што већи број гласова за или против и начелно се престаје размишљати о томе да ли је неко стварно довољно одговоран да постане администратор или није. Зато предлажем да свако ко даје мишљење мора одговорити на следећа питања (мада списак питања, наравно, није ограничен на овај мој, нити су сва моја питања нужна). --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Да ли кандидат/киња за администратора/ку у својим изменама поштује чињеницу да је Википедија није говорница? Ако сматрате да не поштује, дајте до три примера за такве измене у последња три месеца. (одговор да доноси 1 поен, одговор не не доноси поене)

Да ли кандидат/киња за администратора/ку у својим изменама поштује неутралну тачку гледишта? Ако сматрате да не поштује, дајте до три примера за такве измене у последња три месеца. (одговор да доноси 1 поен, одговор не не доноси поене)

Да ли кандидат/киња за администратора/ку крши обичај претпостављања добре воље? Ако сматрате да не поштује, дајте до три примера за такве измене у последња три месеца. (одговор да доноси 1 поен, одговор не не доноси поене)

Да ли кандидат/киња за администратора/ку избегава личне нападе на друге сараднике? Ако сматрате да не поштује, дајте до три примера за такве измене у последња три месеца. (одговор да доноси 1 поен, одговор не не доноси поене)

Да ли кандидат/киња за администратора/ку говори истину приликом изражавања свог мишљења какво је ово? Ако сматрате да не поштује, дајте до три примера за такве измене у последња три месеца. (одговор да доноси 1 поен, одговор не не доноси поене)

Оцените допринос Википедији (не само на српском језику) кандидата/киње за администратора/ку оценом од 0 до 10 и образложите своје мишљење. (одговор доноси десетину бодова бројне вредности).

Оцените своју сарадњу са кандидатом/кињом за администратора/ку на Википедији оценом од 0 до 10 и образложите своје мишљење. (одговор доноси десетину бодова бројне вредности).

У мом низу има седам питања. Максималан број бодова је 7, минималан је 0. Ја бих то, онда, преточио у пропорцију, где бисмо добили да сваки одговор максимално доноси око 14,3% вредности. (Наравно, пропорција би била нешто друкчија када бисмо имали више или мање питања.) Узмимо, ако ја одговорим за особу X да: поштује да није говорница, поштује НТГ, не претпоставља добру вољу, избегава личне нападе, говори истину, дам јој оцену 8 за допринос и оцену 2 за сарадњу -- ја сам тој особи дао: 1+1+0+1+1+0,8+0,2=5 бодова, што значи да је бројчано изражено моја подршка тој особи око 71,43%. --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Такође, гласање би трајало 7+7 дана. То значи да би основно гласање било 7 дана, док би било продужено за још седам у случају да неко ко да потоње мишљење наведе уједно и примере које нико до тада није навео, а има оних који су друкчије одговорили претходно. Другим речима, ако гласа особа А и каже да сматра да кандидат X није нарушавао неутралну тачку гледишта, особа Б потом исто то каже, а особа В да примере у којима мисли да је кандидат нарушавао НТГ у последња три месеца -- онда у додатних 7 дана особе А и Б морају да се изјасне да ли сматрају или не да је било у питању нарушавање НТГ или не. У случају да се особе А и Б не изјасне накнадно о томе, њихово изјашњавање не би било признато. --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Наравно, преко овог мог предлога, постоје и мишљења која су потпуно компатабилна са овим предлогом (нпр. да ли или не 100 или 50 измена за неког ко изражава мишљење; да ли или не предлагање овако или онако), али о томе бих се накнадно изјаснио ниже, пошто бих овај одељак наменио само овом свом предлогу. --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Неопходан проценат

Да, овде се доводи у питање који је то неопходан проценат који кандидат треба да добије. Узмимо, у оном мом горњем примеру ја бих вероватно гласао за, дакле, дао бих 100%. Можда бих, пошто сам навео да са хипотетичком особом немам добре односе, ипак гласао и против. Укупно узевши, проценти гласања су овде ближи средини него у случају да је у питању једноставно гласање. Узмимо, сумњам да ће кандидати добијати нпр. испод 40% а изнад 80% подршке, осим ако баш нису тотални ауцајдери. Узмимо, у случају да сада искрено изражавам своје мишљење оваквим начином за давање админ права Борису, он би од мене добио преко 40% подршке, а исто тако сумњам да би ма ко од људи са којима имам најбољу сарадњу добио од мене више од 90%. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

А када се сва мишљења саберу и поделе бројем оних који су изразили мишљење, сматрам да ће се цифре дефинитивно кретати између 40% и 80%. То значи да се мора наћи неки однос који би значио да ли је или не неко задовољио услове за тим да постане администратор. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Мој предлог је следећи: (1) гласати о поверењу свим администраторима на предложени начин; (2) одбацити администраторе који имају испод 60% подршке; (3) наћи средњу вредност подршке свим администраторима; (4) дефинисати неки проценат (узмимо, 10%) одступања од средње вредности на доле. Ако је, тако, средња вредност 69%, онда би администраторска права задржали и они са подршком од 59%. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Овај модел доноси промењиве вредности подршке администраторима. Другим речима, ако се у претходним околностима појаве администратори који имају масовно између 59% и 69%, очигледно је да ће праг толеранције пасти. У суштини, то сматрам и добром ствари. Ако смо заједница која је поцепана и свако може да добије мали проценат гласова, онда је добро да су нам критерији нижи, јер ће нам какогод бити потребно да имамо довољан број администратора. Ако се појаве администратори са великом подршком, критеријум ће расти. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

У случају раста критерија, не сматрам да изабрани администратори који више нису у оквиру доње толеранције треба да изгубе администраторска права. То, наравно, не значи да се не може покренути гласање за опозив том администратору. Само сам против аутоматизма. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Проценат који се односи на доњу границу се може и променити, тј. спустити на нпр. 5%. Можда је то добро јер ће онда бити мање флуктуација. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Може се и рећи "доња граница је 5% мање од средње вредности, али не мање од 60%". Или, пак "доња граница је 5% мање од средње вредности или више од администратора са најмањом подршком" (ово би значило: ако админ са најмањом текућом подршком има 61% подршке, а средина је на 73%, онда доња граница неће бити 68%, него 61%. Или, какогод већ... Ја сам за промењиве вредности које би одражавале развој наше заједнице. (Први случај није промењива вредност, други јесте.) --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Важан корак даље

Сматрам да би овакав модел био важан корак даље у развоју наше заједнице. Њиме би се јасно показало да више водимо рачуна о аргументима а мање о надгласавању. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Сматрам, такође, да ништа што одлучимо не може бити вечно и непромењиво. Правила која не функционишу или која нам чине лоше морамо мењати. Наравно, сагласношћу у заједници. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Зато би се и ово правило могло временом мењати: била би додавана питања, нека би, можда била брисана; а можда би се и ово правило у будућности потпуно одбацило. Али, сматрам да је овакво правило знатно боље него ма какво гласање. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Додатна питања за изјашњавање

Ако вас интересује овај модел, овде додатје додатна питања за изјашњавање. И мени пристижу, па ћу их овде додати да не бих горе брљао. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

1. Да ли је кандидат активан у последња три месеца. Активност се мери са пет измена месечно (и статистике то тако мере). Дакле, да ли је кандидат макар једног од претходна три месеца (не рачунајући текући) имао пет или више измена? Ово питање је важније приликом опозива, али се може увести као додатно и приликом бирања. Мада, приликом бирања можемо одмах да дисквалификујемо кандидата који не задовољава овај услов. (То, практично, значи, да кандидат мора да буде бар месец дана активан на Википедији.) --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Број изјашњених за успешност изјашњавања

Мислим да је то Џорџ горе поменуо. Да, и ја сматрам да је бар 10 особа (не укључујући кандидата) неопходно да изјашњавање буде успешно. Али, ово се не тиче само овог предлога. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Мандат администратора

Мандат администратора мора бити најмање три месеца (осим ако не направи неку тешку злоупотребу, коју, као што се и горе поменуло, морамо дефинисати). Другим речима, за опозив администратора се може изјашњавати најмање три месеца по претходном изјашњавању. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Преношење изјашњавања приликом опозива

Ово сматрам потребним јер ако сам једном дао неко мишљење о неком, желим да се подразумева да то и даље мислим осим ако сам нисам променио мишљење. Ипак, то у случају овог модела изјашњавања не би могло да буде баш аутоматски: ако су нека дела застарела (прошло више од три месеца од њих), ти аргументи се не могу узети у обзир, а изјашњавање које има њих не може се сматрати валидним (у укупности). Исто тако, ако неко донесе нове аргументе који се тичу оних +7 дана за гласање, и њих морам узети у обзир. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Са друге стране, ако је гласање (дакле, за и против) у питању, мислим да увек треба пренети претходно гласање. Тј. ако сам био за неког пре три месеца, осим ако не променим мишљење, ја сам и даље за ту особу. --Милош Ранчић (разговор) 07:46, 17. август 2006. (CEST)

Напомене

(Ако још неко хоће да користи референце, нека овај поднаслов макне на дно.) --Милош Ранчић (разговор) 07:04, 17. август 2006. (CEST)

Неки приједлози

• За админа највише ми се свиђа опција 3 (ако сам добро схватио Саша преферира опцију 2). Нетко је добро примијетио да би човјек требао прихватити кандидатуру, не може се никога натјерати да буде админ. С друге стране, људима годи да их нетко примјећује као кандидате за админе, то је додатни ефект који контрира оному што ће се догодити кад се укине (ако се укине) досадашњи сустав лако ћемо админа (no pun intended).

• За бирократе опет ми се највише свиђа опција 3, но 5% је прилично рестриктивно, 20% је довољно толерантно

• Тко све може да гласа - опција 3 мислим да није строга, опција 1 не спречава sock-puppete (а даје чекјузерима посла), двојка није ништа боља од јединице, четворка је пререстриктивна

• трајанје гласања - 7 дана или према потреби

Немам 100 промјена у главном именском простору (нити ћу их брзо скупити), али препоручам да се то тражи од оних који желе гласати. SpeedyGonsales 23:17, 18. август 2006. (CEST)

Мали осврт

Давање администраторских права

• Опција 1 је сасвим прихватљива. (мада, можда би тачку 2 требало избацити).

Ко све може да гласа?

• Опција 3

Квалификације за кандидате

• Опција 4

Давање бирократских права

• Опција 3 (уз мале измене: тачку 3 избацити, и у тачки 5 променити проценат, са 50%+1 на 70%-30%).

Ко све може да гласа?

• Опција 4

Квалификације за кандидате

• По потреби (накнадно дефинисати "потребу").

Одузимање администраторских и/или бирократских права

• Опција 1 (уз обавезно дефинисање "злоупотреба админ./биро. права).

Ко све може да гласа?

• Опција 3 (одузимање администраторских права). Опција 4 (одузимање бирократских права) --Djus ^reci 23:46, 21. август 2006. (CEST)

Убацивање предлога

Кренуо сам да убацујем ваше предлоге тамо где треба, али сам након пола сата закључио да нема шансе да то све одрадим и задржим концепт: како су сви давали своје комбинације, морао сам да променим концепт малчице и поделим цело гласање на још више мањих подгласања. Сада се о свакој ставци из претходних опција гласа посебно. Такође, нисам убацио баш све предлоге, јер би неки мало више нарушили концепт или се просто не уклапају у целу причу. Ако неко заиста жели да их убаци, само напред, али мора да се обазире на све. --филип ツ 04:18, 25. август 2006. (CEST)