Разговор с корисником:Giga97
| Поздрав, Giga97. Добро дошли на Википедију на српском језику! | |||
| Здраво, Giga97. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан. | |||
| Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију. | |||
|
Пет стубова Википедије Шта је Википедија? |
|
Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије |
|
Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак |
|
Песак За увежбавање рада на Википедији |
|
Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима |
|
Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница |
|
Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати |
|
Најчешће постављана питања Питања која многи постављају |
|
Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница |
|
Трг Место где можете питати друге википедијанце |
 Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.
| |||
Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --MilicevicBot (разговор) 18:04, 20. септембар 2015. (CEST)
Dnevne vertikalne migracije
[уреди извор]Dnevne vertikalne migracije je način kretanja koji koriste neki organizama, kao što su Veslonošci; Copepoda , koji žive u oceanu i u jezerima . Migracija se događa kada se organizmi iz pelagijske zone tijekom noći kreću do mezopelagijske zone oceana ili hypolimnionske zone jezera tijekom dana. To je najveća migracija u svijetu u pogledu biomase . Postoje dva različita faktora za koje se zna da igraju ulogu u vertikalnoj migraciji, a to su endogeni i egzogeni faktori. Endogeni faktori potječu od samog organizma; spol, dob, biološki ritmovi , itd egzogeni faktori su okolišni čimbenici koji 0djeluju na organizam, kao što su svjetlost, gravitacije, kisika, temperature, interakcija grabežljivac-plijen… Postoje mnoge hipoteze u vezi razloga za dnevnu vertikalnu migraciju, a jedna od njih je zbog očuvanja energije iz razloga što organizam danju je u hladnoj zoni dok je u noću u toplijoj. Razlikujemo 3 vrste dnevnih vertikalnih migracija. Noćne migracije- njih karakterizira jedan dnevni uspon koji obično počinje pri zalasku sunca jedan uspon iz gornjih slojeva koji se dešava blizu zalaska sunca. Migracije u sumrak- karakterizira ih 2 uspona i 2 pada svaka 24h Obrnuta migracija- karakterizira ju uspon prema površini preko dana i preko noći pad na maksimalnu dubinu. Dnevne vertikalne migracije imaju nekoliko posljedica koje su biološki i ekološki važne, pošto sve jedinke neke vrste ne migriraju u jednako vrijeme i prema istim dubinama populacije će izgubiti neke jedinke i dobiti neke nove ova mješavina jedinki iz različitih vrsta populacija poboljšava genetičku mješovitost i veoma je važna u vrsta koje imaju ograničenu horizontalnu pokretljivost. Još jedan važan rezultat je taj da povećava i ubrzava transport organskog materijala koji je proizveden u eufotičkoj zoni prema dubljim zonama. Takve su migracije poznate u dinofita Gonyaulax polyedra i u različitih vrsta roda Dinophysis. Kad nema dovoljno dušikovih spojeva, vertikalna migracija prestaje. I snažna haloklina može zaustaviti vertikalne migracije flagelata. Dinoflagelat Prorocentrum minimum može uspješno migrirati kroz snažnu haloklinu, dok srodna vrsta P.micans nema takve sposobnosti. Termoklina može također biti prepreka vertikalnoj migraciji stanica mnogih vrsta.
Literatura
[уреди извор]Fitoplankton jadranskog mora – Viličić (str 29) Biological oceanography – An introduction – Lalli and Parsons (str 94-97) https://en.wikipedia.org/wiki/Diel_vertical_migration