Расвјет (модул МСС)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Расвјет (Рассве́т)
STS-132 ISS-23 Rassvet Pirs and Progress M-05M.jpg
Поглед на модул Расвјет из Куполе; летелица Прогрес види се у доњем десном делу слике
Спецификације модула
Међународна ознака: 2010-019A
Датум лансирања: 14. мај 2010. године
Ракета-носач: спејс-шатл Атлантис
Спојен: 18. маја 2010. године
Маса: 5.075 kg (8.015 kg са додатном опремом)
Дужина: 6 m
Пречник: 2,35 m
Пресуризована запремина: 17,4 m3 (космонаутима је доступно 5,85 m3)
Референце: [1]
Конфигурација станице
STS-134 International Space Station after undocking 1.jpg
Конфигурација МСС након уградње модула Расвјет


Расвјет (рус. Рассве́т[2]; у преводу зора), познат и под називом Мали-Истраживачки Модул 1 (рус. Малый исследовательский модуль, МИМ1), а раније познат и под називом Модул за пристајање и карго (рус. Стыковочно-Грузовой модуль[3]), је модул руског сегмента Међународне свемирске станице (МСС). Дизајн модула је базиран на модулу за пристајање станице Мир, који је на ову станицу лансиран мисијом СТС-74 спејс-шатла, 1995. године. Модул Расвјет углавном се користи за складиштење опреме и намирница и за пристајање свемирских летелица Сојуз и Прогрес. Лансиран је у орбиту 14. маја 2010. године[4] током мисије СТС-132, у теретном простору орбитера Атлантис, и спојен је са МСС четири дана касније, 18. маја.[5] Поклопац који дели модул Расвјет од остатка МСС (тачније руског модула Зарја) први пут је отворен 20. маја.[6] Летелица Сојуз ТМА-19 се 28. јуна 2010. године прва спојила са овим модулом, и од тада се он редовно користи за спајање долазећих летелица.[7]

Детаљи[уреди]

Модул Расвјет спојен је са отвором на надир страни функционалног карго блока Зарја уз помоћ роботске руке Канадарм2 Међународне свемирске станице.[8] Уградња овог модула роботском руком разликовала се од уградње осталих модула, јер се она углавном користила за маневрисање модула на америчком сегменту МСС. Ти модули углавном су сличне конструкције, цилиндричног облика, и имају исти механизам за спајање. С друге стране, механизам за спајање на модулу Расвјет био је идентичан оном који користе летелице Сојуз и Прогрес када пристају са МСС. Оне се непосредно пред спајање крећу брзином од 10–20 cm/s, што не звучи као много, али је ипак доста брже него када се роботском руком спајају америчке компоненте станице, код којих се модул креће неколико cm/s, а пред само спајање и неколико mm/s. Овако велика брзина се код руских летелица користи јер на механизму за спајање постоји осигурач који када упадне у жљеб на вратима модула на који пристаје „искаче“ и хвата се за њих, и уколико се летелица креће преспоро нема довољно инерције да се тај осигурач активира, па не би успело ни спајање. Због свега тога, астронаут који је управљао роботском руком при уградњи Расвјета морао је на Земљи дуже време да тренира у симулатору његово спајање, како би савладао ту већу брзину пристајања. На спољашњости Расвјета монтиране су компоненте које је уговором обезбедила агенција НАСА за вишенаменски лабораторијски модула Наука, резервни „зглоб“ за европску роботску руку која ће бити лансирана заједно са овим руским модулом, као и резервни радијатор за расхладни систем станице. Лансирањем Расвјета НАСА је испунила своју обавезу да у изградњи Науке допринесе са 1,4 тоне опреме.[9]

Намена[уреди]

Модул Расвјет наменски је пројектован како би се решила два проблема са којима су се суочили партнери пројекта МСС:

  • Агенција НАСА је била обавезана уговором да достави опрему за уградњу на руски Вишенаменски логистички модул,
  • Понекад су се мисије летелица Сојуз, Прогрес и АТВ преклапале, па је постојала потреба за четири отвора на која те летелице могу пристати. Отказивање два руска истраживачка модула значило је да ће остати само три места за пристајање ових летелица, након што се инсталира перманентни логистички модул на надир страну модула Јунити 2011. године, чиме ће надир отвор на модулу Зарја постати неупотребљив за пристајање летелица.
Руски сегмент МСС на којем се виде четири локације на које могу пристати руске летелице Сојуз и Прогрес, као и европска летелица АТВ.

Изградњом модула Расвјет решена су оба ова проблема. НАСА није морала да лансира додатну мисију која би наменски преносила само опрему која је била потребна за уградњу на Вишенаменски логистички модул, већ је ту опрему монтирала на Расвјет и тако је доставила у орбиту. Тиме је руски сегмент станице добио четврто место за пристајање, и сада су у употреби: задњи поклопац модула Звезда, отвор модула Пирс (који је спојен са надир стране на модул Звезда, и на његово место ће касније доћи Вишенаменски логистички модул), отвор модула Поиск (који је спојен са зенит стране на модул Звезда) и отвор на модулу Расвјет.

Отказивање два руска истраживачка модула тако није имало превелики утицај на функционисање Међународне свемирске станице, али је руски сегмент ипак остао ускраћен са научног аспекта, јер ће тек лансирањем модула Наука на руској страни станице постојати модул који је наменски конструисан за истраживачки рад и експерименте (сервисни модул Звезда се углавном користи за одржавање орбиталне висине станице и спајање долазећих летелица, док се функционални карго блок Зарја, први модул МСС који је лансиран у орбиту 1998. године, користи за складиштење опреме и намирница).

Дизајн и конструкција[уреди]

Модул је пројектовала и конструисала ракетно-космичка корпорација Енергија, од већ израђеног пресуризованог сегмента који је служио као макета за динамичко испитивање модула Научно-енергетска платформа (рус. Научно-Энергетическая Платформа), који је отказан.[10][11]

Модул Расвјет је до свемирског центра Кенеди на Флориди транспортован теретним авионом Антонов Ан-124, који је на писту центра слетео 17. децембра 2009. године.[12] По истоварању модул је превежен у постројење за финалну обраду и провере пред лансирање, а које је водила компанија Астротех. Инжењери и техничари компаније Енергија наставили су да спроводе испитивања електричних инсталација и заптивености модула, као и заптивености мале хипобаричне коморе која је монтирана на његову спољашњост. Затим су прешли на уградњу изолације на екстеријер модула. Након свих провера, модул је превежен у постројење агенције НАСА за последње припреме пред лансирање. По завршетку свих припрема, модул је смештен у посебан канистер 5. априла 2010. године којим је превежен до лансирне рампе 15. априла.[13]

Техничари који су затим преузели модул и започели његову инсталацију у теретни простор орбитера Атлантис приметили су да се са њега љушти фарба, и мада то није представљало никакав проблем за успешну инсталацију на МСС, ипак је значило да постоји могућност да током лансирања од вибрација фарба спадне и онда би представљала контаминацију унутар теретног простора орбитера. Ове крхотине би затим завршиле у орбити око Земље када шатл уђе у орбиту и отвори врата теретног простора.[14]

Летелице које су пристајале са модулом[уреди]

Спајање Сојуза ТМА-19 са Расвјетом.
Сојуз ТМА-20 спојен са Расвјетом.
Сојуз ТМА-03М спојен са Расвјетом.
Сојуз ТМА-13М спојен са Расвјетом.

Од уградње на надир страну модула Зарја 18. маја 2010. године[5], са Расвјетом се спојило укупно дванаест летелица Сојуз. Испод је листа која показује датум и време када се летелица спојила и када се одвојила од модула.

Лого Летелица Спајање Одвајање
Soyuz-TMA-19-Mission-Patch.png Сојуз TMA-19 28. јун 2010.
20.38 УТЦ[15][16][17]
26. новембар 2010.
01.23 УТЦ[18][19][20][21]
Soyuz-TMA-20-Mission-Patch.png Сојуз TMA-20 17. децембар 2010.
20.12 УТЦ[22]
23. мај 2011.
21.35 УТЦ[23]
Soyuz-TMA-02M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-02M 9. јун 2011.
22.18 УТЦ[24]
21. новембар 2011.
23.00 УТЦ[25]
Soyuz-TMA-03M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-03M 23. децембар 2011.
15.19 УТЦ[26]
1. јул 2012.
04.47 УТЦ[27]
Soyuz-TMA-05M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-05M 17. јул 2012.
04.51 УТЦ[28]
18. новембар 2012.
22.26 УТЦ[29]
Soyuz-TMA-07M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-07M 21. децембар 2012.
14.09 УТЦ[30]

13. мај 2013.
23.08 УТЦ[31]

Soyuz-TMA-09M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-09M 29. мај 2013.
02.10 УТЦ[32]
10. новембар 2013.
23.26 УТЦ[33]
Soyuz-TMA-11M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-11M 7. новембар 2013.
10.27 УТЦ
13. мај 2014.
22.36 УТЦ
Soyuz-TMA-13M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-13M 29. мај 2014.
01.44 УТЦ[34][35]
10. новембар 2014.
00.31 УТЦ[36]
Soyuz-TMA-15M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-15M 24. новембар 2014.
02.49 УТЦ[37]
11. јун 2015.
10.20 УТЦ[38][39]
Soyuz-TMA-17M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-17M 23. јул 2015.
02.45 УТЦ[40][41][42]
11. децембар 2015.
у 09.49 УТЦ[43][44][45]
Soyuz-TMA-19M-Mission-Patch.png Сојуз TMA-19M 15. децембар 2015.
17.33 УТЦ[46][47]
18. јун 2016.
05.52 УТЦ[48][49]
Soyuz-MS-01-Mission-Patch.png Сојуз МС-01 9. јул 2016.
у 04.06 УТЦ[50][51]
29. октобар 2016.
23.35 УТЦ[52]
Soyuz-MS-03-Mission-Patch.png Сојуз МС-03 планирано за
18. новембар 2016.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Space Shuttle Mission STS 132 PRESS KIT” (PDF). NASA. мај 2010. Приступљено 10. 5. 2010. 
  2. „РКК "Энергия" им. С.П. Королева, г. Королев Московской области”. РКК Энергия. 30. 12. 2009. 
  3. „Новые научные модули появятся на российском сегменте МКС до 2011 года”. РИА Новости. 10. 4. 2008. Приступљено 23. 5. 2010. 
  4. Gebhardt, Chris (9. 4. 2009). „STS-132: PRCB baselines Atlantis' mission to deliver Russia’s MRM-1”. NASAspaceflight.com. Приступљено 12. 11. 2009. 
  5. 5,0 5,1 NASA (18. 5. 2010). „STS-132 MCC Status Report #09”. Приступљено 7. 7. 2010. 
  6. NASA (20. 5. 2010). „STS-132 MCC Status Report #13”. Приступљено 7. 7. 2010. 
  7. Ray, Justin (28. 6. 2010). „Station crew takes Soyuz for 'spin around the block'. SpaceFlight Now. Приступљено 7. 7. 2010. 
  8. „MRM-1 for ISS”. NASAspaceflight.com. 11. 4. 2007. Приступљено 5. 12. 2012. 
  9. „NASA Extends Contract With Russia’s Federal Space Agency”. NASA. 
  10. NASA оплатило полёты своих астронавтов до 2011 года Novosti Kosmonavtiki №2007/6
  11. Ray, Justin (25. 3. 2010). „Russian space module set for American launch aboard the shuttle Atlantis”. Spaceflight Now. Приступљено 31. 3. 2010. 
  12. „Mini-Research Module MRM1 At Cape For Shuttle Processing”. 30. 12. 2009. Приступљено 6. 3. 2010. 
  13. Ray, Justin (15. 4. 2010). „Russian space station module shipped to NASA's space shuttle launch pad”. Spaceflightnow. Приступљено 25. 4. 2010. 
  14. Bergin, Chris (28. 4. 2010). „STS-132: Managers work through SSP FRR – Will slip launch date if required”. NASAspaceflight.com. Приступљено 29. 4. 2010. 
  15. SPACE.com Staff (29. 6. 2010). „Soyuz Spaceship Moves to New Docking Port After Delay”. SPACE.com. Приступљено 7. 7. 2010. 
  16. Ray, Justin (28. 6. 2010). „Station crew takes Soyuz for 'spin around the block'. SpaceFlight Now. Приступљено 7. 7. 2010. 
  17. Pearlman, Robert (28. 6. 2010). „Soyuz TMA-19 mission to the space station”. Приступљено 7. 7. 2010. 
  18. Russian Federal Space Agency (19. 11. 2010). „Soyuz TMA-19 to Land on November 26”. Приступљено 19. 11. 2010. 
  19. „Russian Soyuz space capsule lands safely with crew”. Wikinews. 26. 11. 2010. Приступљено 26. 11. 2010. 
  20. Ray, Justin (25. 11. 2010). „Mission Status Center”. Spaceflight Now. Приступљено 26. 11. 2010. 
  21. „Soyuz TMA-19 departed from the ISS”. Russian Federal Space Agency. 25. 11. 2010. Приступљено 27. 11. 2010. 
  22. Ray, Justin (17. 12. 2010). „Mission Status Center”. Spaceflight Now. Приступљено 21. 12. 2010. 
  23. Harwood, William (23. 5. 2011). „Soyuz crew returns to Earth after shuttle photo op”. Spaceflight Now. Приступљено 25. 5. 2011. 
  24. „Expedition 28”. NASA. Приступљено 7. 6. 2011. 
  25. 3 Space Station Astronauts Land Safely in Kazakhstan | International Space Station & ISS | Expedition 29 Soyuz Landing
  26. Harding, Pete (23. 12. 2011). „Soyuz TMA-03M docks to ISS, returns station to six crew members for future ops”. NASAspaceflight.com.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  27. „Expedition 31 Crew Returns to Earth”. NASA. 1. 7. 2012. Приступљено 11. 7. 2012. 
  28. "Soyuz Launches New Crew Into Space". The Moscow Times. 15 July 2012. Retrieved 16 July 2012.
  29. „MKC Союз ТМА-05М”. Приступљено 29. 11. 2012. 
  30. „Soyuz TMA-07M Mission Updates”. SPACEFLIGHT 101. 21. 12. 2012. Приступљено 16. 2. 2013. 
  31. „NASA - Expedition 35 Crew Heads Home”. 
  32. Bergin, Chris; Harding, Pete (28. 5. 2013). „Soyuz TMA-09M launches for quick trip the ISS”. 
  33. „Soyuz TMA-09M Mission Updates”. SPACEFLIGHT 101. 11. 11. 2013. Приступљено 20. 1. 2015. 
  34. Clark, Stephen. „Mission Status Center”. Spaceflight Now. Приступљено 28. 5. 2014. 
  35. „Arrival of Expedition 40 Trio Expands Station Crew to Six”. NASA. 28. 5. 2014. Приступљено 29. 5. 2014. 
  36. „Soyuz Completes Deorbit Burn, Expedition 41 Headed Home”. NASA. Приступљено 10. 11. 2014. 
  37. Clark, Stephen. „Live coverage: US-Russian-Italian crew set for Soyuz launch”. Spaceflight Now. Приступљено 23. 11. 2014. 
  38. „Station trio return home on Soyuz TMA-15M”. NASAspaceflight. Приступљено 28. 8. 2015. 
  39. „Soyuz TMA-15M - Return to Earth - June 11, 2015”. Spaceflight101. Приступљено 28. 8. 2015. 
  40. „Soyuz TMA-17M successfully docks to ISS”. NASAspaceflight. Приступљено 28. 8. 2015. 
  41. „Soyuz TMA-17M mission”. Russianspaceweb. Приступљено 28. 8. 2015. 
  42. „Space station crew restored to six with Soyuz docking”. Spaceflightnow. Приступљено 28. 8. 2015. 
  43. Mark Garcia (11. 12. 2015). „Expedition 45 Heading Home After Undocking from Station” (на језику: (енглески)). НАСА. Приступљено 11. 12. 2015. 
  44. „Soyuz TMA-17M Undocks from ISS to set sail for Nighttime Return of three Crew Members” (на језику: (енглески)). Spaceflight101.com. 11. 12. 2015. Приступљено 11. 12. 2015. 
  45. „ТРАНСПОРТНЫЙ ПИЛОТИРУЕМЫЙ КОРАБЛЬ «СОЮЗ ТМА-17М» ОТСТЫКОВАЛСЯ ОТ МКС” (на језику: (руски)). Роскосмос. 11. 12. 2015. Приступљено 11. 12. 2015. 
  46. Pete Harding. „Soyuz TMA-19M docks with ISS in landmark moment for UK spaceflight”. NASAspaceflight. Приступљено 16. 12. 2015. 
  47. William Harwood. „Three crew members trek from Earth to space station”. Spaceflightnow. Приступљено 16. 12. 2015. 
  48. Blau, Patrick. „Soyuz Trio departs Space Station, en-route to Parachute Landing in Kazakhstan”. Spaceflight101. Приступљено 19. 6. 2016. 
  49. Garcia, Mark. „Crew Leaves Station After 186 Days in Space”. NASA.gov. Приступљено 19. 6. 2016. 
  50. Lewin, Sarah. „3 New Crewmembers Reach Space Station After 2-Day Journey”. Space.com. Приступљено 9. 7. 2016. 
  51. Gebhardt, Chris. „Station crew arrives at the ISS via Soyuz MS-01”. Nasaspaceflight.com. Приступљено 9. 7. 2016. 
  52. Garcia, Mark. „Expedition 49 Departs Station, Begins Ride Home”. NASA. Приступљено 17. 11. 2016. 

Спољашње везе[уреди]