Резистентна артеријска хипертензија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Резистентна артеријска хипертензија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија,
Ургентна медицина
МКБ-10I10
МКБ-9-CM405.0401.0
DiseasesDB7788
eMedicinearticle/241640
MeSHD006974

Резистентна или рефракторна артеријска хипертензија је облик хипертензије који се сматра резистентном (рефрактерне) уколико се циљне вредности крвног притиска не постижу и поред примене адекватних доза, три антихипертензива, од којих је један диуретик.[1][2] Дефиниција такође укључује и контролисану хипертензију уз употребу четири или више антихипертензива.[3]

Оптимизовао третман, обично укључује комбинацију прилагођавања животног стила и фармаколошког и интервентног лечења. Комбинована терапија обично укључује диуретик, блокатор калцијумских канала дугог дејства, инхибитор ензима који конвертује ангиотензин, бета блокатор и антагонисте минералокортикоидних рецептора.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Отприлике једна од десет особа са повишеним крвним притиском (скоро 100 милиона људи широм света) захтева лечење резистентне хипертензије, у одређеном периоду живота.[4]

Истраживања показују да је 28% третираних болесника са хипертензивном болешћу отпорно (резистентно) на лечење.[5]

На глобалном нивоу број људи који не могу да свој крвни притисак ставе под контролу, користећи три или више лека, непрестано се повећава, и протеклих 20 година увећао се за 62%.[6]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Под утицајем бројних етиолошких фактора настаје вазоконстрикциј крвних судова, која доводи до хипертензије

Најчешћи узроци резистентне хипертензије су:[7]

  • нередовно узимање прописане терапије,
  • непоштовање нефармаколошких мера лечења (посебно ограничења уноса алкохола и соли, као и смањења телесне масе),
  • узимање супстанци које подижу крвни притисак или умањују дејство антихипертензива (нестероидни анти-инфламаторни лекови, ређе глукокортикоиди, кокаин),
  • иреверзибилно оштећење циљних органа,
  • постојање хиперволемија (услед недовољне диуретска терапије, високог уноса соли, прогресивне бубрежне инсуфицијенције и хипералдостеронизма).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Болесника са резистентном хипертензијом треба одмах упутити специјалисти, због често присутних оштећења циљних органа и високог кардиоваскуларног ризика, као и тестове везаних за искључивања секундарних облика артеријске хипертензије.

Пре постављања дијагнозе резистентне хипертензије потребно је искључити хипертензију „белог мантила” и псеудохипертензију. Коришћење недовољно великих манжетни за мерење притиска код особа са великим обимом надлактице може дати лажно повишене вредности крвног притиска.

Терапија[уреди | уреди извор]

Прва мера у лечењу резистентне хипертензије је реевалуација пацијената, како би се искључило постојање секундарних узрока хипертензије (стеноза реналних артерија, коарктација аорте, феохромоцитом, примарни алдостеронизам, Кушингов синдром).

Терапија резистентне артеријске хипертензије најчешће укључује истовремену примену више од три лека у максималним дозама које болесник толерише, као и укључивање лекова из групе централних антихипертензива, антагониста алдостерона и алфаблокатора.[8][9]

Према тренутно доступним доказима, уколико је потребна истовремена примена три лека, предлаже се комбинација блокатора система ренинангиотензин (АЦЕ инхибитор или АТ1-блокатор), калцијумских антагониста и диуретика, у оптималним дозама.[10]

За сада не постоје докази из великих рандомизованих студија који би послужили као водич у оптималном избору трећег, четвртог и петог антихипертензива у лечењу резистентне артеријске хипертензије.

Нефармаколошке мере и препоруке лечења артеријске хипертензије
Нефармаколошке мере Препоруке
Смањење телесне тежине Одржавати нормалну телесну тежину ((BMI 18,5–24,9 kg/m²)
Придржавати се DASH дијете Исхрана богата воћем, поврћем, млечним производима од обраног млека, сиромашна у засићеним мастима
Ограничење уноса соли Највише 6 g кухињске соли дневно, или 2,4 g натријума.
Физичка активност Редовна аеробна активност (шетња брзим ходом, најмање 30 минута дневно, 5 пута недељно)
Ограничење уноса алкохола Ограничити конзумирање алкохола на два пића дневно, за мушкарце и једно за жене.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Болест је повезана са повећаним ризиком од инфаркта, можданог удара, срчане инсуфицијенције, болести бубрега и изненадне смрти, јер лекови сами за себе нису увек ефикасни у лечењу високог крвног притиска. Због тога је код ових болесника ризик од кардиоваскуларних догађаја троструко већи у поређењу са особама које успешно контролишу високи крвни притискак.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mancia G, De Backer G, Dominiczak A, Cifkova R, Fagard R, Germano G, et al. ESH-ESC Task Force on the Management of Arterial Hypertension. 2007 ESH-ESC Practice Guidelines for the Management of Arterial Hypertension: ESH-ESC Task Force on the Management of Arterial Hypertension. J Hypertens. 2007;25(9):1751–62.
  2. ^ Chobanian AV, Bakris GL, Black HR, Cushman WC, Green LA, Izzo JL Jr, et al. The Seventh Report of the Joint National Committee on Prevention, Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure: the JNC 7 report. JAMA 2003;289:2560–72.
  3. ^ а б Nilay, Kumar. „Management of patients with resistant hypertension: Current treatment options”. Приступљено 17. 6. 2022. 
  4. ^ Persell, Stephen D. Hypertension 57.6 (2011): 1076-1080.
  5. ^ Egan, Brent M., et al. Circulation 124.9 (2011): 1046-1058.
  6. ^ Calhoun, David A., et al. Circulation 117. 25 (2008): e510-e526.
  7. ^ Dimković S, Ivanović B, Pavlović K, Ristić A, Stojanov V, Živković R. Arterijska hipertenzija – nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2012), 2005. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.
  8. ^ Zannad F. Aldosterone antagonist therapy in resistant hypertension. J Hypertens 2007;25:747–750.
  9. ^ Calhoun DA. Low-dose aldosterone blockade as a new treatment paradigm for controlling resistanthypertension. J Clin Hypertens 2007;9 (Suppl 1):19–24
  10. ^ Mancia G, Laurent S, Agabiti-Rosei E, Ambrosioni E, Burnier M, Caulfield MJ, et al. European Society of Hypertension. Reappraisal of European guidelines on hypertension management: a European Society of Hypertension Task Force document. J Hypertens. 2009;27(11):2121–58.
  11. ^ Dimković S. i sar. Arterijska hipertenzija. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Srpsko lekarsko društvo.Crown Agents. Valjevo print.2005.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Krum H, Barman N, Schlaich M, et al. Symplicity HTN-1 Investigators; Hypertension. 2011;57:911-917.
  • Esler MD, Krum H, Sobotka PA, et al. Symplicity HTN-2 Investigators; Lancet. 2010;376:1903-1909.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Резистентна_артеријска_хипертензија&oldid=27441782”