Репа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

репа
Brassica rapa plant.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Brassica rapa
L. 1753.
Синоними

B. campestris L.

Репа (Brassica rapa) је двогодишња (понекад једногодишња) зељаста биљка из фамилије купуса (Brassicaceae). Настала је у планинским пределима око Медитерана (оромедитеран), одакле се брзо проширила у ареал свог природног распрострањења — читаву Европу. Услед гајења репа проширена на све континенте (најраније у Азију). Репа се гаји као индустријска и прехрамбена биљка — за добијање уља, за исхрану домаћих животиња и људи.

Опис биљке[уреди]

Репа има стабло висине до 2 m, најчешће гранато. Корен јој је репасто задебљао или танко вретенаст[1]. Доњи листови су са лисним дршкама и перасто дељени, док су средњи листови стабла седећи и недељени. Цветови су жуте боје, у збијеној гроздастој цвасти.

Порекло[уреди]

Постоје докази који указују на припитомљавање репе пре 15 в.п.н.е. , у Индији (Индија). Репа је била позната биљка како Грцима(Стара Грчка, а после и хеленистичке краљевине), тако и Римљанима (Римска република), што додатно подржава хипотезу да је репа припитомљена пре настанка римско-грчке цивилизације. Сафо старогрчки песник из седмог в.п.н.е. , је називао једну од својих љубавница Gongýla ,,репа". Зохарије и Хопф прибележавају, "скоро и да не постоје археолошки подаци" . Дивље форме рена и његових рођака сенф и ротквица се могу наћи свуда по западној Азији и Европи, што наговештава да се припитомљавање догодило у том пределу. Али Зохарије и Хопф ѕакључују, "Наговештаји о пореклу ових биљака се нужно ослањају на лингвистичка проматрања".

Гајене сорте[уреди]

Постоји седам описаних варијетета репе који су настали доместификацијом[2]:

Галерија гајених сорти[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
  2. ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 3-540-20264-1