Пређи на садржај

Репа

С Википедије, слободне енциклопедије

Репа
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Brassicales
Породица: Brassicaceae
Род: Brassica
Врста:
B. rapa
Биномно име
Brassica rapa

Репа (Brassica rapa) је двогодишња (понекад једногодишња) зељаста биљка из фамилије купуса (Brassicaceae). Настала је у планинским пределима око Медитерана (оромедитеран), одакле се брзо проширила у ареал свог природног распрострањења — читаву Европу. Услед гајења репа проширена на све континенте (најраније у Азију). Репа се гаји као индустријска и прехрамбена биљка — за добијање уља, за исхрану домаћих животиња и људи.

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Репа има стабло висине до 2 m, најчешће гранато. Корен јој је репасто задебљао или танко вретенаст[2]. Доњи листови су са лисним дршкама и перасто дељени, док су средњи листови стабла седећи и недељени. Цветови су жуте боје, у збијеној гроздастој цвасти.

Постоје докази који указују на припитомљавање репе пре 15 века п. н. е. у Индији (Индија). Репа је била позната биљка како Грцима (Стара Грчка, а после и хеленистичке краљевине), тако и Римљанима (Римска република), што додатно подржава хипотезу да је репа припитомљена пре настанка римско-грчке цивилизације. Сапфа, старогрчка песникиња из седмог века п. н. е., називала је једну од својих љубавница Gongýla „репа”. Зохарије и Хопф прибележавају, „скоро и да не постоје археолошки подаци”. Дивље форме рена и његових рођака сенф и ротквица се могу наћи свуда по западној Азији и Европи, што наговештава да се припитомљавање догодило у том пределу. Али Зохарије и Хопф ѕакључују, „Наговештаји о пореклу ових биљака се нужно ослањају на лингвистичка запажања”.

Гајене сорте

[уреди | уреди извор]

Постоји седам описаних варијетета репе који су настали доместификацијом[3]:

Галерија гајених сорти

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Brassica rapa L.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 2022-08-22. 
  2. ^ Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
  3. ^ Rakow, G. (2004). Pua EC; Douglas CJ., ур. Species Origin and Economic Importance of Brassica. Springer. ISBN 978-3-540-20264-6. }-