Репа
| репа | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Brassica rapa L. 1753.
| |
| Синоними | |
|
B. campestris L. | |
Репа (Brassica rapa) је двогодишња (понекад једногодишња) зељаста биљка из фамилије купуса (Brassicaceae). Настала је у планинским пределима око Медитерана (оромедитеран), одакле се брзо проширила у ареал свог природног распрострањења — читаву Европу. Услед гајења репа проширена на све континенте (најраније у Азију). Репа се гаји као индустријска и прехрамбена биљка — за добијање уља, за исхрану домаћих животиња и људи.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Репа има стабло висине до 2 m, најчешће гранато. Корен јој је репасто задебљао или танко вретенаст[1]. Доњи листови су са лисним дршкама и перасто дељени, док су средњи листови стабла седећи и недељени. Цветови су жуте боје, у збијеној гроздастој цвасти.
Порекло[уреди | уреди извор]
Постоје докази који указују на припитомљавање репе пре 15 в.п. н. е. , у Индији (Индија). Репа је била позната биљка како Грцима(Стара Грчка, а после и хеленистичке краљевине), тако и Римљанима (Римска република), што додатно подржава хипотезу да је репа припитомљена пре настанка римско-грчке цивилизације. Сафо старогрчки песник из седмог в.п. н. е. , је називао једну од својих љубавница Gongýla „репа". Зохарије и Хопф прибележавају, "скоро и да не постоје археолошки подаци" . Дивље форме рена и његових рођака сенф и ротквица се могу наћи свуда по западној Азији и Европи, што наговештава да се припитомљавање догодило у том пределу. Али Зохарије и Хопф ѕакључују, "Наговештаји о пореклу ових биљака се нужно ослањају на лингвистичка запажања".
Гајене сорте[уреди | уреди извор]
Постоји седам описаних варијетета репе који су настали доместификацијом[2]:
- B. r. var. campestris
- B. r. var. chinensis — кинески купус
- B. r. var. japonica
- B. r. var. narinosa
- B. r. var. parachinensis
- B. r. var. pekinensis — кинески купус, напа
- B. r. var. rapa — репа, репица, рапини
Галерија гајених сорти[уреди | уреди извор]
Репа
Кинески купус
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
- ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6.