Реформе гајице

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Реформе српске латинице)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Слова хрватске азбуке
A B C Ć Č D Đ E F G H I J K
L LJ M N Nj O P R S Š T U V Z Ž

Данашња хрватска азбука састоји се од 27 простих слова (a, b, c, č, ć, d, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž) и три двојна (lj, nj, ). У латиници слово đ не треба писати као двојно dj.[1]

Настанак данашњег стандарда[уреди]

У 14. веку латиница се појављује на западном балканском приморију. Сматра се да је један од првих записа на латиници са западног Балкана статут сестара св. Доминика у Задру из 1435. године. Усвајање латинице је масовније код Хрвата тек у другој половини 15. века.

Јединствено писмо код Хрвата нема до 19. века. Хрватски лингвисти покушавају створити јединствени систем писања, а први нацрт тога система, који је требало да постане општи хрватски алфабет, изнео је 1830. године Људевит Гај у делу Кратка основа хорватско-славенскога правописања. Према том нацрту писање гласова ч, ђ, љ, њ, ш, ж решено је постављањем дијакритичких знакова (квачице) изнад слова c, g, d, l, n, s и z. Гај није уопште предвидео слово за глас ћ, јер он као рођени кајкавац, још га није разликовао од ч, а није предвидео ни слово за глас џ које такође није уочавао.

Гај потакнут радовима Шафарика и Колара одустаје од првобитног нацрта и, задржавши слова č, ž, š, уводи за ћ, ђ, љ и њ двоструке знакове.

За глас ђ су користиле чак две варијанте и то dj и gj. Ове верзије гласа ђ ће дуго остати у употреби, а већ 1838. године ће место двоструког слова tj за глас ћ бити уведено дијакритичко слово ć.

Реформа латинице Ђуре Даничића[уреди]

Ђуро Даничић предлаже место графија dj и gj за глас ђ слово đ, место осталих двоструких графија (dž, lj, nj) слова ļ, ń, ģ. Све наведене знакове је почео примењивати у Рјечнику Југославенске академије из 1880. године. Само ће слово đ за глас ђ бити прихваћен и то тек Брозовим правописним уџбеником из 1892. године.

Реформа латинице Вјекослава Бабукића[уреди]

Неколико година писало се и штампало „рогато” ě (симболички представник „јата”) којим је Вјекослав Бабукић желео решити расцеп између ијекавице, екавице и икавице.

Референце[уреди]

  1. ^ Правопис српскога језика, Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. ISBN 86-17-07217-2 стр. 13.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]