Реформе гајице

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Реформе српске латинице)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Слова гајице
A B C Ć Č D Đ E F G H I J K
L LJ M N Nj O P R S Š T U V Z Ž

Данашња гајица састоји се од 27 простих слова (a, b, c, č, ć, d, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž) и три двојна (lj, nj, ). У латиници слово đ не треба писати као двојно dj.[1]

Настанак данашњег стандарда[уреди]

Код штокавских говорника се латиничним словима почиње бележити народни говор тек у 14. веку. Првим таквим текстом сматра се статут сестара св. Доминика у Задру из 1435. године. Усвајање латинице је масовније код Хрвата тек у другој половини 15. века. Латиница се користи у крајевима под хабзбуршком и млетачком влашћу, док у земљама под османском влашћу и даље се користи ћирилица још од касног средњег века.

Бечким књижевним договором о јединственом српскохрватском језику и животом Срба и Хрвата у заједничкој држави латиница се почиње све више користити код Срба.

Јединствене графије код Хрвата нема до 19. века. Хрватски лингвисти покушавају створити јединствени систем писања, а први нацрт тога система, који је требало да постане општи хрватски алфабет, изнио је 1830. године Људевит Гај у делу Кратка основа хорватско-славенскога правописања. Према том нацрту писање гласова ч, ђ, љ, њ, ш, ж решено је постављањем дијакритичких знакова (квачице) изнад слова c, g, d, l, n, s и z. Гај није уопште предвидео слово за глас ћ, јер он као рођени кајкавац, још га није разликовао од ч, а није предвидео ни слово за глас џ које такође није уочавао.

Гај потакнут радовима Шафарика и Колара одустаје од првобитног нацрта и, задржавши слова č, ž, š, уводи за ћ, ђ, љ и њ двоструке знакове.

За глас ђ су користиле чак двије варијанте и то dj и gj. Ове верзије гласа ђ ће дуго остати у употреби, а већ 1838. године ће место двоструког слова tj за глас ћ бити уведено дијакритичко слово ć.

Неуспела реформа Ђуре Аугустиновића[уреди]

Ђуро Аугустиновић предлаже у свом делу Мисли о илирском правопису из 1846. године преузимање ћириличних слова ж, ч и ш, те нове знакове за гласове љ, њ, ђ, и ћ, ј без тачке, посебан знак за слоготворно р, посебне облике слова за дуге вокале и др.

Реформа латинице Ђуре Даничића[уреди]

Ђуро Даничић предлаже место графија dj и gj за глас ђ слово đ, место осталих двоструких графија (dž, lj, nj) слова ļ, ń, ģ. Све наведене знакове је почео примењивати у Рјечнику Југославенске академије из 1880. године. Само ће слово đ за глас ђ бити прихваћен и то тек Брозовим правописним уџбеником из 1892. године.

Реформа латинице Вјекослава Бабукића[уреди]

Неколико година писало се и штампало „рогато” ě (симболички представник „јата”) којим је Вјекослав Бабукић желео решити расцеп између ијекавице, екавице и икавице.

Предлог реформе др Милана Шипке[уреди]

Познати српски лингвиста др Милан Шипка покренуо је 2008. године јавну расправу о реформисању садашњег латиничног писма. Он предлаже да се уместо двоструких слова уведу јединствени словни знакови (монографеме)[2]:

  • DŽ ---> Ď
  • NJ ---> Ñ
  • LJ ---> Ł

Према његовом предлогу, српска латиница би изгледала овако:

Један од предлога српске латинице са новим графемима
A B C Č Ć D Ď Đ E F G H I J K
L Ł M N Ń O P R S Š T U V Z Ž

Референце[уреди]

  1. ^ Правопис српскога језика, Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. ISBN 86-17-07217-2 стр. 13.
  2. ^ Интервју са лингвистом др Миланом Шипком, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]