Рита Шпајзер

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Рита Шпајзер
Рита Шпајзер
Датум рођења(1965-04-30)30. април 1965. (59 год.)
Место рођењаБач, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство Србија
 Немачка
Занимањесудија у дизању тегова

Рита Шпајзер (Бач, 30. април 1965) је српско-немачки судија у дизању тегова, васпитач у Дому ученика средњих школа „Бранково коло” у Новом Саду, председник Савеза за дизање тегова Војводине и члан савета Фондације „Завичајна кућа” за заштиту завичајног наслеђа подунавских Шваба у Сремским Карловцима.[1][2][3][4][5] По звању је магистар педагошких наука.[6]

Биографија[уреди | уреди извор]

Њен отац Ерих Шпајзер (1940-1995) био је репрезентативац и рекордер, такмичар, тренер и судија у дизању тегова. Мајка Илонка Шпајзер, рођена Секе (1940) је пензионисана наставница српскохрватског и руског језика.[7][8]

Основну школу "Вук Караџић" у Бачу завршила је као вуковац. Средњу стручну школу културолошког усмерења "20. октобар" у Бачкој Паланци такође је завршила одличним успехом. Дипломирала је из области педагодије 1991. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Магистрирала је 2010. године на истом факултету и тиме стекла звање магистра педагошких наука.[6]

Од 1986. године живи са Сашом Радоњићем, професором књижевности, писцем и музичарем.

Каријера[уреди | уреди извор]

Своју каријеру започела је у "Нолитовој књижари", Милош Црњански бр. 52 на СПЕНС-у, истурени објекат на Филозофском факултету, одмах по окончању основних студија од септембра 1990. до маја 1992. године. Затим прелази код приватног послодавца, папирницу и књижару "Студент", која са растом и развојем мења име у "Stylos". У периоду од 1992. до 2002. мења радна места у оквиру исте фирме и од књижара, преко уредника стручне литературе и пословође Универзитетске књижаре стиже до места директора "Stylos" издаваштва.

2002. године почиње да ради у струци, у Дому ученика средњих школа "Бранково коло" у Новом Саду. [1]

Љубав према спорту, посебно дизању тегова, стекла је уз оца Ериха и укључила се у вођење такмичења које је организовао Клуб дизача тегова "Херкулес" у Бачу. Дозволу за стицање звања судије од Европске федерације за дизање тегова затражила је 1986. године и тако постала прва жена у Југославији са тим звањем. Други испит положила је 1987. године, звање савезног судије стекла је 1989. године, међународни ниво друге категорије положила је 1992. године и последњи, највиши међународни ниво прве категорије положила је 2009. године.[9]

Од 2008. до 2018. године била је на функцији генералног секретара Савеза Србије за дизање тегова.

2015. године је стекла и звање оперативног спортског менаџера.

2018. године је изабрана за члана савета Фондације "Завичајна кућа" за заштиту завичајног наслеђа Подунавских Шваба у Сремским Карловцима.[4][5]

2019. године је изабрана на функцију председника Савеза за дизање тегова Војводине.[2][3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Улога наставника у настави физичког васпитања, Педагошка стварност, Нови Сад, 5-6, 1992
  • Вредновање и оцењивање резултата које ученици постижу у настави физичког васпитања, Настава и васпитање, Београд, 3, 1992, UDK-371.261:371.73
  • Праћење и оцењивање ученика у настави физичког васпитања, Физичка култура, Београд, 3, 1993, UDK-371.26:372.879.6
  • Формирање правилног држања тела, Педагошка стварност, Нови Сад, 1-2, 1993
  • Педагошка улога тренера у припремању спортиста, Нови Сад, 6. међународни интердисциплинарни симпозијум Спорт данас, 1998
  • Педагошко мотивациона улога такмичења и специфичности њене организације, Нови Сад, 13. међународни интердисциплинарни симпозијум Спорт данас, 2005
  • Теоријске и методолошке основе тренинга за развој снаге (педагошке основе), коауторство, ISBN 978-86-908265-1-3, Београд, 2009

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Контакт, дом ученика средњих школа "Бранково коло"”. Dom učenika srednjih škola "Brankovo kolo" - Novi Sad. Приступљено 6. 12. 2021. 
  2. ^ а б „Kontakt, SAVEZ ZA DIZANJE TEGOVA VOJVODINE”. SAVEZ ZA DIZANJE TEGOVA VOJVODINE – sdtv.org.rs. Приступљено 6. 12. 2021. 
  3. ^ а б „Basta primio reprezentativce u dizanju tegova”. RTS. 10. 11. 2021. Приступљено 5. 12. 2021. 
  4. ^ а б „Savet fondacije”. Fondacija Zavičajna kuća. Приступљено 6. 12. 2021. 
  5. ^ а б „Knjiga “Izgubljeni u ravnici” promovisana u Baču”. Communications. Приступљено 5. 12. 2021. 
  6. ^ а б „NEOBIČAN HOBY”. Stjepan A Seder. Приступљено 5. 12. 2021. 
  7. ^ „INTERVJU - RITA ŠPAJZER: BEZBRIŽNOST I SIGURNOST SU UOKVIRILE MOJU SLIKU BAČA”. TURISTIČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE BAČ. Приступљено 5. 12. 2021. 
  8. ^ „POBEDNIK” (PDF). САВЕЗ СРБИЈЕ ЗА ДИЗАЊЕ ТЕГОВА. Приступљено 5. 12. 2021. 
  9. ^ „Monografija povodom desetogodišnjice rada 1999 – 2009 sa osvrtom na istorijat dizanja tegova u Inđiji”. Scribd. Приступљено 5. 12. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рита_Шпајзер&oldid=26991753”