Дизање тегова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дизач тегова потиском покушава да подигне 180 kg
GIF-анимација дизања трзајем
GIF-анимација дизања избачајем

Дизање тегова је спорт у коме такмичари покушавају да подигну велику тежину смјештену на челичне шипке, за шта је потребна физичка снага, концентрација, искуство, моћ воље, кондиција, техника, све у свему ментална и физичка снага. Израз „дизање тегова“ се обично односи на само тренирање за такмичење; у процесу тренинга се јачају главне мишићне групе потребне за такмичење, стиче кондиција и припрема срце за велики напор. Због таквих резултата и многи други спортисти у свој тренинг укључују сличне вјежбе. Међутим, ако се неисправно раде, ове вјежбе могу довести до тешких поремећаја физичког здравља, па је потребан искусан тренер и опрезно и постепено вјежбање.

Техника је најбитнији аспекат дизања тегова, јер се без ње дизач тегова може трајно озлиједити и не постићи очекиване резултате. Одмор од вјежбања је подједнако битан.

Олимпијска дисциплина[уреди]

Олимпијска дисциплина се састоји од два дијела. У првом дијелу се тег диже из једног потеза са земље до изнад главе, а у другом дијелу се, углавном са већим тежинама, тег диже до изнад кољена у једном трзају при чему се дизач обично спушта на кољена да би себи олакшао, затим диже на рамена опет спуштајући се према земљи и практично дижући тег ногама, и на крају увис, опет се помажући ногама.

Три судије надгледају процес. Када такмичар постигне циљ, сваки судија засвијетли бијелим свјетлом. Када бар двојица судија тако означе успјешно дизање, оно се сматра исправним. Ако судија сматра да дизање није било исправно, он то означи црвеним свјетлом. Тегови се морају подићи бар до нивоа кољена у року од 60 секунди. Ако такмичар два пута за редом покушава да дигне тег, дозвољено је 135 секунди за друго дизање.

Тренинг[уреди]

Олимпијски такмичари могу да вјежбају сваки дан по пар сати. Међутим, у нормалним околностима, такмичари могу да вјежбају највише три до четири пута недјељно, сат или два дневно.

Код олимпијског дизања тегова, дизање се вјежба за сваки потез посебно, и сваки посебно се доводи што ближе савршенству. Што је потез краћи, вјежба се са већом тежином, и обрнуто.

Такмичење[уреди]

Такмичари се распоређују у једну од осам (за жене седам) категорија. Категорије су сљедеће[1]:

  • мушкарци
    • до 56 kg
    • до 62 kg
    • до 69 kg
    • до 77 kg
    • до 85 kg
    • до 94 kg
    • до 105 kg и
    • преко 105 kg
  • Жене
    • до 48 kg
    • до 53 kg
    • до 58 kg
    • до 63 kg
    • до 69 kg
    • до 75 kg
    • преко 75 kg

У свакој категорији такмичари се такмиче у обје врсте дизања тегова (у једном потезу и постепено), а награде се додјељују најбољима у појединачним врстама дизања и комбиновано.

Такмичење контролише Међународно удружење дизача тегова, основано у Будимпешти 1905. године.

Шампиони[уреди]

Од 1950их до 1980их година многи шампиони су потицали из бившег Совјетског Савеза и источне Европе. Анкета коју је Удружење спровело 1982. године представила Томија Кона као најбољег у историји. Томи Коно је заступао Сједињене Америчке Државе, постављајући 26 свјетских рекорда, освајајући 2 златне медаље на олимпијади (1952. и 1956.) и олимпијску сребрну медаљу (1960). Василиј Алексејев из Совјетског Савеза је 80 пута поставио свјетски рекорд и освојио двије златне медаље током 1970их и сматра се најбољим икад дизачем тегова у супертешкој категорији. Од тада, дизачи тегова из Ирана, Грчке и Турске су постизали велике успјехе на међународном нивоу. У историји дизања тегова, само четири дизача тегова су успјела да освоје три златне медаље на олимпијади. Наим Сулејманоглу из Турске, Пирос Димас и Каки Какијашвили из Грчке и Халил Мутлу из Турске.

Рекорди[уреди]

Рекорд за категорију мушкараца до 56 kg тежине је 305 kg, а за мушкарце преко 105 kg тежине је 472,5 kg.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]