Саша Радоњић
Саша Радоњић | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. мај 1964. |
| Место рођења | Травник, СФРЈ |
| Супруга | Рита Шпајзер |
| Веб-сајт | https://www.sasaradonjic.rs/ |
Саша Радоњић (Травник, 19. мај 1964) српски је писац, музичар и професор књижевности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Гимназију је завршио у Прњавору, БиХ. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек Југословенске књижевности и општа књижевност.
Каријера[уреди | уреди извор]
Био је главни уредник књижевног листа ТО ЈЕСТ у периоду 1987-1988 године, уредник поезије у часопису ПОЉА у периоду 1988-1992 године, уредник књижевних програма у Културном центру Новог Сада у периоду 1987-1989 године, главни уредник и уредник у Издавачко књижарском центру Соларис у периоду 1994-2014 године.
Оснивач је и сувласник издавачке куће и књижаре СОЛАРИС из Новог Сада.
Књижевни и музички рад[уреди | уреди извор]
Заступљен је у бројним антологијама и панорамама српске прозе и поезије.[1] Написао је и објавио више од 100 књижевно-критичких и есејистичких текстова у стручној периодици и дневним листовима. Аутор је сценарија за играни ТВ филм снимљен по мотивима романа Приручник за пауна, а у копродукцији ТВ НОВИ САД и КОМУНЕ (1997). Урадио је драмске адаптације за Три украдена романа и Клуб љубитеља Смене 8, који се налазе на репертоарима Народног позоришта Кикинда и Шабачког позоришта те монодраму Чај са кублај-каном у продукцији УПАЛИМО РЕФЛЕКТОРЕ.[2]
Формирао је групу Solaris Blues Band 2005. године, са којом је снимио 6 албума и двадесетак спотова.[3] Као кантаутор је објавио 3 албума - Месечева адреса 2016., Маховина и микрофонија 2018. и Кантауторски декамерон 2020. године.[4][5][6]
Његова поезија и проза су превођене на француски, немачки, македонски, енглески и мађарски језик.
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је Награде „Печат вароши сремскокарловачке”, за песничку Лица, наличја, 1987.
Установио је Награду „Струне од светла” за посебан допринос афирмацији песничке речи у рок и блуз музици коју додељује од 2015. године из личне фондације.[7]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Лица, наличја, (песме 1987)
- Рогоња или трафични пјесник минотаур, (поема 1988)
- Цртеж који капље, (алманах нове војвођанске поезије 1988)
- Каталог читача времена, (песме 1989)
- Тетовирање анђела, (песме 1992)
- Приручник за пауна, (роман 1993)
- Трактат о шеширима, (роман 1995)[8]
- Речник српске путописне прозе, (1995)
- Три украдена романа, (роман 1999)[9]
- Северно од романа, (приче 2002)
- Клуб љубитеља Смене 8, (роман 2009)[10]
- Песме чудних лица, (песме 2011)
- Шведски сто, (ноте и фусноте 2014)
- Аутобиографске и [друге] нестварне приче (2015)
- Вечерњи доручак (2017)
- Роман Рубикова коцка (2019)
- Антологија Сазвежђа Лем (2019)
- Провихорило (2020)
- Енциклопедија фуснота (2022)
- Трактат о шеширима, преведен на македонски језик (2022)
- Роман што нечујно дише (2023)
Види још[уреди | уреди извор]
- Solaris Blues Band
- Књига ПЕШЧАНИ ЧОВЕК – критичарски водич кроз свет књига, позоришних представа и музичких албума Саше Радоњића 2011-2021
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Saša Radonjić u TV ANTOLOGIJI SRPSKE PROZE - govori Svetislav Jovanov”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „ЧАЈ СА КУБЛАЈ - КАНОМ (фрагмент монодраме Саше Радоњића у извођењу глумца Југослава Крајнова)”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „Kako i zašto je nastao SOLARIS BLUES BAND - dokumentarni film, 1.deo”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „Novi singl Saše Radonjića “Jedne maglovite noći””. Remix Press. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „SAŠA RADONJIĆ O BLUZU - intervju za emisiju RITAM BALKANA (integralna verzija)”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „Stream Saša Radonjić music”. SoundCloud. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „Nikola Vranjković dobitnik nagrade “Strune od svetla 2018””. Remix Press. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „Saša Radonjić i njegov roman TRAKTAT O ŠEŠIRIMA u TV prikazu Tanje Rosić”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „TRI UKRADENA ROMANA - cela predstava po romanu Saše Radonjića”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.
- ^ „KLUB LJUBITELJA SMENE 8 (snimak cele predstave)”. YouTube. Приступљено 7. 12. 2021.