Рица (језеро)

Рица
Рица
	Пут ка језеру
Координате	43° 17′ 07″ С; 40° 19′ 22″ И / 43.2853° С; 40.3229° И 43° 17′ 07″ С; 40° 19′ 22″ И / 43.2853° С; 40.3229° И
Тип	слатководно језеро
Земље басена	Грузија
Површина	1,49 km2
Макс. дубина	116 m
Над. висина	1759 m
	Рица
Водена површина на Викимедијиној остави

Рица (абх. Риҵа, груз. რიწა, рус. Рица) је језеро у Кавкаским планинама, у северозападном делу Абхазије, Грузија, окружено је мешовитим планинским шумама и субалпским ливадама. Пут од језера до обале Црног мора изграђен је 1936. године. Насеље Ауадхара изграђено је на северном делу језера. Језеро је била важна туристичка атракција током совјетског периода. И даље га посећују руски туристи.

Географија[уреди | уреди извор]

Језеро Рица је једно од најдубљих језера у Грузији (116 м), и богато је пастрмкама. У језеро се уливају 6 река, а отиче само река Јупшара.

Опис[уреди | уреди извор]

Вода у језеру је хладна и чиста. Језеро окружују планине висине од 2,200 дo 3,500 метара. Предео око језера је део екорегиона еускинско-колхијских широколиснатих шума са високом концентрацијом зимзелених шимшира. Око језера се могу видети пуно стабала кавкаских јела виших од 70 метара.

У 1930. години основан је Рица резерват природе са површином од 162,89 km² са циљем да заштити природно стање језера и околине.

Познати посетиоци[уреди | уреди извор]

Совјетски вођа Јосиф Стаљин имао је једну викендицу на језеру (тзв. дачу).^[1] Касније је и Леонид Брежњев имао викендицу у близини Стаљинове. Данас дача припада абхазијској влади.

Клима[уреди | уреди извор]

Просечна температура у области језера износи 7,8 °C (јануар −1.1 °C, август 17,8 °C). Годишњи ниво падавина у просеку износи 2,000 - 2.200 mm. Зиме су снежне а лета топла.

Легенде и приче о Рици[уреди | уреди извор]

О језеру постоје многе легенде и бајке.^[2]

Настанак језера[уреди | уреди извор]

У давним временима постојала је долина и река на месту данашњег језера. Ту је живела девојка по имену Рица са своја три брата: Агепста, Ацетука и Пшегишха. Рица је водила на пашу своје животиње у долини а њена браћа су ловила у планинама и враћали би се увече у долину, где су вечерали, певали песме и дивили се својој сестри. Једном су браћа зашла предалеко у планинама. Пропустили су да се врате за вечеру, а Рица је сама вечерала и певала. Чули су је шумски разбојници Гега и Јупшара и одлучили су да је киднапују. Рицина браћа су је чула како плаче и дошла су у помоћ.

Пшегишха је бацио мач на разбојнике, али је промашио и мач је прелетео реку. Долина је била поплављена водом и претворена у језеро. Рица је успела да се ослободи Јупшариног стиска, али је пала у језеро. Браћа је нису могла спасити. Затим је Пшегишха бацио Јупшару у језеро, али вода га није прихватила. Избацила га је преко Пшегишхиног мача и вода га је однела у море. Гега је трчао за Јупшаром али није успео да га спаси.

Браћа су се од туге претворили у планине, и данас још увек стоје ту како би штитили место од разбојника око језера Рица.

Збогом домовино![уреди | уреди извор]

Тридесетих година 20. века, током изградње Стаљинове даче, војници су превозили грађевинске материјале. Једном, на најопаснијем месту, један камион је пао са литице. Док је камион падао, возач је повикао: "Збогом, домовино!" ("Прощай, Родина! "). И данас се ово место зове "Збогом, домовино!" међу возачима.