Абхазија
| Република Абхазија | |
|---|---|
Химна: Победа (химна) | |
 | |
| Главни град | Сухум |
| Службени језик | абхаски руски |
| Владавина | |
| Председник | Раул Хаџимба |
| Председник Владе | Беслан Бутба |
| Историја | |
| Независност | 26. новембар 1994 (од Грузије): Устав 2. октобра 1999 |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 8 600 km2 (121) |
| — вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| — 2012.[1] | 242.862 (181) |
| — густина | 64 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Руска рубља |
| — стоти део валуте | RUB |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +3 до +4 |
| Интернет домен | .ge .ru |
| Позивни број | +995 |
Абхазија (абх. Аҧсны, рус. Абха́зия), званично Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия) је фактички независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија [2] Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.
Садржај
Географија[уреди]
Положај[уреди]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.
Геологија и рељеф[уреди]
Абхазија је изразито планинска земља.
Воде[уреди]
Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.
Флора и фауна[уреди]
| Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди]
Kлима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа.
Положај Абхазије на карти Кавказа
Детаљна мапа Абхазије
Историја[уреди]
У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.
1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.
Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су de facto одбранили територију своје, тада непризнате, државе.
Административна подела[уреди]
Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:
Становништво[уреди]
Према попису из 2011. године, Абхазија је имала 240.705 становника, од чега:[3]
- Абхаза = 122.175 (50,8%)
- Грузина = 46.499 (19,3%)
- Јермена = 41.907 (17,4%)
- Руса = 22.064 (9,2%)
- Мегрела = 3.598 (1,7%)
- Украјинаца = 1.797 (0,8%)
- Грка = 1.382 (0,6%)
Етнички Абхази према попису 2011, чине већину у главном граду Абхазије (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну већину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (98,2%) и већину у дистрикту Ткварчал (62,3%).[3]
Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.
Религија[уреди]
Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.[5]
Градови[уреди]
Градови Абхазије (са приказом броја становника 2011. године):[6]
- Сухум, главни град (62.914)
- Гагра (12.364)
- Гали (7.605)
- Очамчира (5.280)
- Гудаута (7.738) (2003)
- Ткварчал (5.013)
- Пицунда (4.198)
- Бицхвинта (4.198)
- Гулрипш (8.000)
- Нови Афон (1.518)
Привреда и еономија[уреди]
Упркос контроверзном статусу територије и оштећене инфраструктуре, туризам у Абхазији порастао је након руског признања независности Абхазије 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години број руских туриста у Абхазији порастао је за 20%, а укупан број руских туриста је достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне који не могу себи да приуште одмор у Турској, Египту, Бугарској и другим популарним руским туристичким дестинацијама. Након туристичког бума многа руска предузећа почела су да улажу новац у абхаској туристичкој инфраструктури. Са главним аутопутем земља се обновља 2014. године, многи оштећени хотели у Гагри се или обнављају или руше.
У 2014. години, Абхазију је посетило преко милион руских туриста.
Референце[уреди]
- ^ Абхазијска агенција за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
- ^ "Tuvalu becomes sixth state to recognize Abkhazia". RIAN., Приступљено 6. 12. 2011.
- ↑ 3,0 3,1 „население абхазии”. Ethno-kavkaz.narod.ru. Приступљено 8. 11. 2010.
- ^ „Population by religion, by province and territory (2001 Census)”. 0.statcan.gc.ca. 25. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2011. Приступљено 8. 11. 2010.
- ^ http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ „ХРИСТИАН“ И „МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
- ^ World Gazetteer: population figures for cities, towns and places
