Абхазија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Абхазија
Аҧсны Аҳәынҭқарра  (абхаски)
Республика Абхазия  (руски)
Химна: Победа (химна)
Положај Абхазије
Главни градСухум
Службени језикабхаски
руски
Владавина
ПредседникРаул Хаџимба
Председник ВладеБеслан Бутба
Историја
Независност26. новембар 1994 (од Грузије):
Устав 2. октобра 1999
Географија
Површина‍
 — укупно8 600 km2 (121)
 — вода (%)0
Становништво‍
 — 2012.[1]242.862 (181)
 — густина64 ст./km2
Економија
ВалутаРуска рубља
 — стоти део валуте‍RUB‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3 до +4
Интернет домен‍.ge .ru‍
Позивни број+995

Абхазија (абх. Аҧсны, рус. Абха́зия), званично Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия) је фактички независна држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија [2] Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Абхазија је изразито планинска земља.

Воде[уреди | уреди извор]

Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Kлима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа.

  • Положај Абхазије на карти Кавказа

  • Детаљна мапа Абхазије

Историја[уреди | уреди извор]

У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.

1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.

Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су de facto одбранили територију своје, тада непризнате, државе.

Краљевина Абхазија око 1000. године

Административна подела[уреди | уреди извор]

Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:

Становништво[уреди | уреди извор]

Етнички Абхази 1864. године

Према попису из 2011. године, Абхазија је имала 240.705 становника, од чега:[3]

Етнички Абхази према попису 2011, чине већину у главном граду Абхазије (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну већину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (98,2%) и већину у дистрикту Ткварчал (62,3%).[3]

Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.

Религија[уреди | уреди извор]

Религије у Абхазији (По попису из 2001)‍[4]
хришћанство
  
 0 60,0%
ислам
  
 0 16,0%
паганизам
  
 0 8,0%
ниједна
  
 0 8,0%

Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.[5]

Градови[уреди | уреди извор]

Најзначајнија насеља Абхазије
Сухуми

Градови Абхазије (са приказом броја становника 2011. године):[6]

Привреда и економија[уреди | уреди извор]

Упркос контроверзном статусу територије и оштећене инфраструктуре, туризам у Абхазији порастао је након руског признања независности Абхазије 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години број руских туриста у Абхазији порастао је за 20%, а укупан број руских туриста је достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне који не могу себи да приуште одмор у Турској, Египту, Бугарској и другим популарним руским туристичким дестинацијама. Након туристичког бума многа руска предузећа почела су да улажу новац у абхаској туристичкој инфраструктури. Са главним аутопутем земља се обновља 2014. године, многи оштећени хотели у Гагри се или обнављају или руше.

У 2014. години, Абхазију је посетило преко милион руских туриста.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Абхазијска агенција за статистику http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnabkhazia.html
  2. ^ "Tuvalu becomes sixth state to recognize Abkhazia". RIAN., Приступљено 6. 12. 2011.
  3. ^ а б „население абхазии”. Ethno-kavkaz.narod.ru. Приступљено 8. 11. 2010. 
  4. ^ „Population by religion, by province and territory (2001 Census)”. 0.statcan.gc.ca. 25. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2011. Приступљено 8. 11. 2010. 
  5. ^ http://www.portal-credo.ru/site/print.php?act=fresh&id=188 Александр Крылов. ЕДИНАЯ ВЕРА АБХАЗСКИХ „ХРИСТИАН“ И „МУСУЛЬМАН“. Особенности религиозного сознания в современной Абхазии.
  6. ^ World Gazetteer: population figures for cities, towns and places

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абхазија&oldid=23989321”