Рупен Зартарјан

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рупен Зартарјан
Rupen Zartarian, Gray, Cropped.jpg
Пуно имеДанијел Григори Чбукарјан
Датум рођења(1874{{month}}{{{day}}})1874.
Место рођењаОсманско царство Дијарбакир, Османско царство
Датум смрти16. август 1915.(1915-08-16) (40/41 год.)
Место смртиОсманско царство Дијарбакир, Османско царство
Држављанство Османско царство
НационалностЈермен
РелигијаЈерменска апостолска црква
Занимањекњижевник, просветни радик, преводилац и политички активист
Утицаји одТлгадинци

Рупен Зартарјан (јерм. Ռուբէն Զարդարեան; Дијарбакир, 1874 — Дијарбакир, 16. август 1915) био је истакнути јерменски књижевник, преводилац са француског на јерменски језик, просветни радник и политички активиста на подручју Османског царства с краја XIX и почетка 20. века.

Страдао је као жртва Геноцида над Јерменима у Османском царству током Првог светског рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Зартарјан је рођен 1874. године у граду Дијарбакиру, а одрастао је у граду Елазигу где су се његови родитељи преселили кад су му биле свега две године. У Елазигу је стекао и основно образовање. Потом се школовао под патронатом истакнутог јерменског књижевника тог времена Хованеса Харутјунијана Тлгадинција који је важио за једног од најутицајнијих јерменских књижевника у то време. Са 18 година почео је да ради као предавач у Тлгадинцијевој школи, а потом одлази у Француску где је провео три године у француским верским школама.

Због своје политичке активности усмерене у корист јерменског народа, ухапшен је 1903. од стране турских власти и протеран из земље. Након протеривања из земље настанио се у Бугарској одакле је уређивао јерменски часопис Размиг (јерм. Ռազմիկ), који је сам и основао 1906. године. У новинским чланцима које је објављивао анимирао је своје сународнике у Османском царству у правцу борбе за аутономију и једнака права. Након Младотурске револуције 1908. заједно са бројним јерменским интелектуалцима враћа се у Истанбул, где почиње да ради као уредник новина Азадамард (јерм. Ազատամարտ), односно као предавач у једној од јерменских средњих школа у граду.

Ухапшен је током априла месеца 1915, а потом депортован у град Ајаш у централној Анадолији, где је остао све до 5. маја. Приликом пребацивања на војни суд у Дијарбакиру, паравојна група предвођена извесним Черкес Ахметом, пресрела их је непосредно пре улаза у град и масакрирала све јерменске затворенике (16. август).[1][2][3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Нека од његових најзначајнијих дела су:

  • Окамењени (јерм. Քարացածները),
  • Младенка језера (јерм. Ծովակին հարսը),
  • Цвеће, црвено цвеће (јерм. Ծաղիկներ, կարմիր ծաղիկներ),
  • Рањени ловац (јерм. Զարնուած որսորդը)
  • Затвореникове сузе (јерм. Բռնաւորին արցունքը)
  • Огњиште Љубав (јерм. Տան սէր)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hovannisian 2002, стр. 266.
  2. ^ Armenian Reporter Online, Article about the edition of Khachig Boghosian's autobiography [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011)
  3. ^ Chalabian, Antranig (јун 1988). General Andranik and the Armenian Revolutionary Movement. Antranig Chalabian. стр. 251. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]