Руј

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Руј
Cotinus coggygria5.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Cotinus

Adans.
Врсте

Cotinus coggygria
Cotinus obovatus
? Cotinus nana
Cotinus carranzae †
Cotinus chiangii †
Cotinus cretacica †
Cotinus elliptica †
Cotinus fraterna †
Cotinus lavrovii †
Cotinus orbiculatus †
Cotinus szechuanensis †

Руј (лат. Cotinus) је род листопадних дрвенастих биљака из породице Anacardiaceae. Обухвата 2 савремене врсте, једну евроазијску (Cotinus coggygria) и једну северноамеричку (Cotinus obovatus). Назив рода потиче од грчке речи kotinos, што је код Теофраста назив за дивљу маслину[1].

Раније се овај род биљака класификовао унутар сродног рода Rhus.

Опис[уреди | уреди извор]

Биљке овог рода су животне форме дрвета или жбуна, висине до 7 m (евроазијски руј), односно 12 m (амерички руј). Коренов систем је одлично развијен, па пружа заштиту од ерозије, делујући као арматура. Кора мења боју од зелене до сиве и смеђе са љуспама аналогно старењу. Млади изданци садрже велике лентицеле. Пупољци су црвенкасте боје, спирално распоређени. [2]Листови су цели, округлог облика, са равним ободом, дужине 3—13 cm, смештени су на дршкама, спирално распоређени, и на наличју листова се јасно уочава нерватура. Боја листова у јесен је црвена. [2] Цветови су ситни, величине до 3 mm, петочлани, жућкасте боје, сакупљени у вршне метличасте цвасти величине до 30 cm. Руј садржи пет чашичних и пет круничних листића. У цвасти постоје и стерилни цветови, са длачицама на својим цветним дршкама (отуда магловит изглед цвасти). Биљке су једнодоме, понекад дводоме[1]. Плод је сува, ситна коштуница која садржи једно семе, а на којој се задржавају чашични листићи. Плод сазрева у периоду од маја до јуна.

Ареал распрострањености[уреди | уреди извор]

Аутохтоно расте на подручју Јужне Европе као и Централне и Западне Азије. Честа је на отвореним и топлијим стаништима. Најчешће се може срести у листопадним шумама до 1.600 м. [2]

Расејавање и размножавање[уреди | уреди извор]

Расејава се ветром и инсектима. Размножавање се врши семеном или вегетативним деловима биљке.

Узгој[уреди | уреди извор]

Врсте овог рода, а нарочито евроазијски руј, су често коришћене као украсни жбунови. Узгојен је велики број култивара, од којих су неки хибридног порекла (настали укрштањем две врсте руја).

Употреба[уреди | уреди извор]

Листови евроазијског руја садрже око 30 % танина, те су се користили као антисептик и астрингент[3]. Плод је отрован, конзумација доводи до дијареје и повраћања. [2] Из дрвета и лишћа добијају се боје за кожу, вуну и свилу[1]. Дрво се користи у столарству.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Јовановић Б. 1973. Род Cotinus Adans.. У: Јосифовић М (ed.) Флора СР Србије V. САНУ: Београд.
  2. ^ а б в г „Rujevina (Cotinus coggygria)”. Plantea (на језику: хрватски). 13. 07. 2015. Приступљено 17. 08. 2019. 
  3. ^ Johnson T. 1999. CRC Ethnobotany Desk Reference. CRC Press. ISBN 978-0-8493-1187-1. (str. 708)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]