Савића механа
| Савића механа | |
|---|---|
 Савића механа | |
| Опште информације | |
| Место | Гроцка |
| Општина | Гроцка |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | средином 19. века |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Савићева механа је најстарија и најпознатија механа у Грочанској чаршији. Подигнута је крајем 18. века.[1]
Грочанска чаршија је још 1966. године проглашена за споменик културе – просторну културно-историјску целину.[2][3] Тринаест година касније, 1979. године, Грочанска чаршија утврђена и за културно добро од великог значаја.[4] Поред решења о заштити Грочанске чаршије, у овом периоду донета су и решења којима су заштићени и појединачни објекти на територији вароши.[5] Савића механа налази се у Чаршији и заштићена је у склопу просторне културно-историјске целине.[6]
Изглед[уреди | уреди извор]
Сазидана непосредно на реци Грочици, зграда је служила и као бедем да заштити Чаршију од набујалих вода ове речице.
Чеони део зграде разликује ову механу од других у Чаршији. У основи је грађена као издужени правоугаоник од линје улице по дубини парцеле. Целом дужином бочне фасаде протеже се трем са аркадама, који је служио за комуникацију. Из трема се улазило у собе за преноћиште, док се у кафану, која се налазила у предњем делу зграде, улазило директно са улице.
Историја[уреди | уреди извор]
Грочанске механе су биле простране просторије, премазане уљем или поплочане циглом. У сређенијим и познатијим механама столови су били прекривени шареним столњацима. Свака механа је имала своје сталне и привремене госте. За време пазарних дана механе су биле пуне трговаца, купаца и накупаца са стране. С вечери су навраћале рабаџије и разни гоничи стоке -џелебџије. Механе су имале и свој стамбени део у којима су живели власници са својим породицама. Због тога су механе биле отворене од раног јутра до касне вечери и гости су могли бити услужени у било које доба дана.
Постоји предање да је у Савићеву механу често навраћао Хајдук Вељко Петровић са својом љубавницом Чучук Станом, где су се забављали и проводили.[7]
Иако је мењала власнике, зграда је стално имала функцију кафане. Као власник најдуже се задржао извесни Савић, по коме је и добила име.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гроцка : споменичко наслеђе 1970, стр. 20
- ^ Решење Завода бр. 470/4 од 12. 5. 1966.
- ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
- ^ Одлука, Службени гласник СРС, бр. 14/79.
- ^ Живковић 2011, стр. 269-270
- ^ Атић 2018, стр. 24
- ^ Лазаревић 1999
Литература[уреди | уреди извор]
- Гроцка : споменичко наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. 1970.
- Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд: Библиотека "Илија Гарашанин".
- Живковић, Нада (2011). „Грочанске куће - парадигма времена” (PDF). Наслеђе: 267—279. Приступљено 1. 10. 2018.COBISS.SR 186737932
- Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Николић, Зоран (11. 1. 2018). „Београдске приче: Грочанска чаршија старија од Скадарлије”. Вечерње новости. Приступљено 15. 11. 2018.
